![]() |
![]() |
![]() |
Радмило АнђелковићБио-библиографијаБиографијаЗовем се Радмило Анђелковић. Рођен сам на Велику Госпојину, 28. 8. 1942. у Београду. Своју каријеру бих могао да поделим на три дела: на време кад сам трчао као ждребе пред руду; на време када су ме упрегли уз ту руду и на време у којем се још придржавам за њу да ми не би измакла. Са писаном речи сусрео сам се у редакцији листа "Пионири" крајем педесетих година прошлог века. Бити "потрчко" у једној таквој редакцији где су заједно стварали Светлана Велмар-Јанковић, Мика и Милка Антић, Душко Лончаревић и Павле Кићевац, а лист опремали Душко Богдановић и Викторија Бреговљанин, многи од данашњих новинара радо би радили оно што сам ја радио. Убрзо ми је пошло за пером да напишем понешто довољно добро за објављивање, а потом сам улетео у сарадњу са врсним цртачима стрипова пишући им сценарија. И данас кад се негде помене да сам радио са Александром Хецлом, цртачи стрипа се смрзну од зависти. Због хонорара сам тада морао пре навршене шеснаесте године да узмем личну карту. За руду сам се, изгледа, прикачио сам. У инат родитељима, 1960. године уписао сам Технолошки факултет, знајући да новинари морају да знају да пишу, а маме и тате воле да читају дипломе. После завршеног факултета и одслуженог војног рока, у марту 1967. године, нико из новина ме више није познавао. Преостало је да од маме и тате узмем диплому и запослим се као инжењер-технолог. Највећи део своје инжењерске каријере, од 1969. до пензионисања, 1994, провео сам на истраживачким задацима у Војнотехничком институту (ВТИ), Београд. Почетком осамдесетих осетио сам да успешан научно-истраживачки рад у ВТИ прелази у сферу фантастике, па сам се, без гриже савести, вратио фантастичној литератури. Уствари, тада је основано Друштво љубитеља научне фантастике Лазар Комарчић, где су ме, сећајући се пре свега стрип сценарија, позвали. Био сам председник тог Друштва у више наврата, али важније је да сам до данас објавио три романа: Галактички тунел и Земља за добре људе, 1987. г. и Сва вучја деца, 1998. г. У том истом периоду објавио сам и низ других новела и прича (укупно преко 1500 страница). У сарадњи са проф. др Радишом Јанчићем објавио сам, 1997. г, и књигу о примени домаћег зачинског биља у кулинарству Зачини у кулинарству. БиблиографијаУ загради су напомене, број страна и година писања. Књиге:
Приче:
// Пројекат Растко
/ Књижевност / Српска фантастика
// |