Нинус Несторовић

Сизифе, Србине (1999) - избор афоризама

Није нам први пут да учествујемо у братоублачком рату. Ми смо стара српска породица.

Нећу да разговарам са вама о политици. Нисте моја категорија.

Домовино, извини. Нашао сам другу.

Ви сте опозиција ?! Ко би рекао ?!

Нема више стаљинистичких чистки. Друга су времена, други су људи…

Оптужени се бранио са слободе. Све док је имао муниције…

Потонуо сам на дно. Повукло ме друштво.

Прве батине сам добио од оца. То је био мој први сукоб са комунистима.

Пре скока у провалију вођа нам је рекао да храбре срећа прати!

Прође живот док кажеш: „Доле вођа“!

Вођа је шватио где је Сизиф погрешио. Он је камен гурао узбрдо.

Добро је само онима који вођину слику држе у породичном албуму.

Чим вођи буде боље, биће и нама!

Показао бих ја вођи колико га волим, али не смем да му приђем!

Вођа је био праву када није хтео да оде са нама у рат. И нисмо се богзна како провели!

Вођа је наше благо, али Србија ће кренути напред тек када буде имала ковчег с благом!

Србија је медицински феномен. Вођа је болестан, а нама није добро!

Према правопису вођино име не исписује у целости великим словима, али не греше ни они који га тако пишу, јер пишу као што говоре!

Вођа се не узбуђује што му нико жив ништа не верује, јер он зна да је таквих у Србији све мање!

Наш вођа је најбољи! То је све што знам о њему…

Живот је лутрија. Овога пута вођа је имао среће, свима осталима више среће желимо следећи пут!

Вођа је решио да нам да целог себе. Од неког дела тела је морао да почне!

Има код нас и поштених. У сваком житу има и кукоља!

Што више знаш, мање питаш.

Некада сам волео алкохол. Сада пијем да га заборавим.

Погинуо је херојском смрћу. Нико не зна како.

Међу жртвама рата највише је младих. Они су у тим годинама када највише могу да пруже!

Дављеник не пије воду, али овога пута није могао да одбије.

Погинуо је несрећним случајем. Време и место погибије биће одређени накнадно.

Имамо бомби на бацање!

Моје учешће у рату било је потпуно безуспешно. Остао сам жив и никог нисам убио!

Ма, каква љубав према домовини! Ко још у рату има времена за љубав!?

Зар је избеглицама боље да беже по киши и по ветру из кућа које горе, него да седе у својим топлим домовима?!

Ми смо противник какав се само пожелети може! А довољно је само да пожелите…

Идем у рат. Збогом оче, збогом мајко, збогом памети!

Лако је отаџбини. Њој одговарају све крвне групе.

На захтев многобројних гледалаца ЦНН, бомбардовање Србије је настављено…

До нових жртава, живели!

Ми нисмо учествовали у рату. Ја у ствари уопште не знам шта смо ми тамо и тражили!?

Кренуо сам у јуриш и ево већ трећи дан ни на кога да налетим!

У нашој земљи за све младе има места. Једне смо сахранили, друге гурнули у ров!

Разговарао бих ја сам са собом, али не волим да причам са непознатима!

У монархијама је власт наследна болест.

Беба је све мање, али то није разлог да се у Србији не чује плач!

Нисмо отворили врата.Како, бре, да уведемо демократију у овакав неред?!

Преостала нам је још само сиротињска забава или народски речено:“Јебите се браћо“!

Ако не претучем слабијег од себе, кога ћу онда?

Пијан сам од среће! Ракијо, срећо моја!

Одлично изгледате! А колико вам је још остало?

Скините сувишан килограм! Решите се мозга!

И кокошка има мозак, али је већини позната само по батацима!

На пецање сам понео удицу и динамит, па шта упали! Радујте се, да бисте били срећни!

Дао бих и ја живот за Србију. Не знам само коме да се обратим.

Четник би данас за прелазак у партизане добио: паре, стан, кола и апарат за бријање!

После ратних операција ране остају отворене.

То је један од наших најбољих афористичара. Прочитаћу вам одломак из једног његовог афоризма…

Није тачно да о покојном писцу ништа не знамо. Знамо да је умро.

Ви моје афоризме шватате сувише озбиљно… Дајте, насмејте се мало!

Није тачно да оно што пишем нико не чита. Читам ја!

Гледао сам у парку човека како чита књигу. Ја сам у том тренутку био читалачка публика…

Велики сам поштовалац књиге! Код мене у кући не сме нико ни прстом да је дотакне!

Писци одани режиму… То су добри писци!

Друг Тито је волео лов, жене и путовања, а ми смо волели друга Тита!

Он је један од наших најбољих сатиричара. У својим афоризмима помиње све: и реке, и птице, и брда, и долине…

Ви сте писац ? А коме пишете?!

Код нас у држави је јако весело. Пије се, пева се, пуца се…

Мој папагај је стално извикивао непријатељске пароле. Морао сам да убијем издајника.

Сизиф је прави пример докле човек може да догура поштеним радом.

Шетња побољшава рад срца, а утиче и на рад других органа…

Гласова има више него бирача. Наши избори увек дају више!

Прекините са бројањем гласова! Покварићете победничко славље владајуће странке!

Гласачки листићи се броје ноћу. Док поштен свет спава.

Проверите свој патриотизам! Решите тест из наших новина.

На улице нашег града данас је изашло 86 тенкова, што ће свакако умногоме помоћи да грађани брже стигну до својих кућа!

Тек на ивици провалије увидео сам да и мене има ко да гура!

Има и иза мене ко да стане. Нисам ја последња будала на овом свету!

Шта, бре, хоће ти интелектуалци?! Увек се они праве паметнији од осталих!

Сизифе, Србине!

Јебао сам јежа! То је било моје прво сексуално искуство.

Зачу се глас сиромашног народа:“Вођо, ти си нам све што имамо“!

У почетку сам био неприметан, а онда сам се родио.

У полицији сам осетио болове у леђима. То су први симптоми болести унутрашњих органа!

Жена је попила батине од мужа. То се код нас зове – љубавни напитак!

По деди сам православац. По оцу комуниста.

Скините обешеног! Доста му је за данас.

Гледање тв дневника је губљење времена. Треба одмах отићи у рат!

Нас и комуниста десет милиона, а да није њих, било би нас и више!

Наша кола иду само низбрдо. У питању је стари модел!

Помозите сиротињи! Купите себи нешто.

Нисам заинтересован да идем у рат, али хвала на позиву!

Победио сам. Тражим реванш!

Непријатељ је преплашен! Видео је шта радимо сами себи…

Молимо сведоке злочина да се разиђу. Нису најавили никакав скуп.

Био сам у полицији и попио батине. Кућа части!

Тек у полицијској станици увидео сам да и нама демонстрантима има ко да се обрадује!

Полиција је имала лош дан, а онда је пала ноћ…

Наша полиција нема справе за мучење. У питању је ручни рад!

Зашто ћутимо? Зато. Зашто немамо шта да једемо? Зато. Код нас свако зашто, има своје зато!

Са демонстрација се нисам одмах вратио кући. Звали су ме у полицију, а то се не одбија!

Невин сам, али у жељи да помогнем нашој полицији, све сам признао!

Полиција се обрачунава са негативним појавама у нашем друштву. Овога пута то је био народ!

Аплаудирам на јавним скуповима. Наплаћујем само руке!

Тамо где сви ћуте, најтеже је доћи до речи!

Није лако постати велика будала. Само 5% је таленат, а све остало је рад!

Рат је за нас културни догађај, јер ми гинемо с песмом на уснама!

Да проверимо да ли је наш репортер у могућности да се уживо јави са ратишта…

Жртве рата никада нећемо заборавити. Сетићемо их се увек када видимо вођину слику.

Демонстранти су задобили лакше телесне повреде, од којих су и умрли на путу за болницу…

Када државом влада бог и батина, народ мора да моли Бога да не добије батине!

Док не стигне демократија, изађите и прошетајте!

У полицији осим батина није било ништа друго да се попије, али ипак остао сам до касно у ноћ…

Према ухапшеним демонстрантима, који су у затвору штрајковали глађу, полиција се односила као према својој деци. Тукла их је, јер неће да једу!

Концетрациони логор је жичани инструмент окупационе власти.

Вођа се загледао у понор. Где он оком, ми ту скоком!

То нас вођа гази. Познајем га по кораку!

Најсмелији опозициони лидер је вођу питао да ли сме да иде да пиша, а када је вођа рекао да не може, јер му је он хитно потребан, велики опозиционар се упишао од среће!

Сиротиње је много. Просветни радници су школски пример.

Могу те жене о мени да причају шта хоће, рече хомосексуалац. Не јебем ја то!

На изборима нема фер-плеја! Не треба мешати спорт и политику!

Од када сам изашао из полицијске станице, не само да сам заволео комунисте, него сам почео и да пишам црвено!