Радивоје Бојичић

Гледај да се бавиш сатиром, а види шта ћеш с њом (разговор)

Разговор водила Тамара Лујак

Радивоје Бојичић, књижевник и сатиричар, рођен је 1949. у Иванграду (данас Беране), у Црној Гори. Главни је уредник најстаријег и сада јединог српског хумористичко-сатиричног листа „Ошишани јеж“. Објавио је неколико романа, збирки афоризама и сатиричних прича, потписао многе телевизијске драме… Која су његова размишљања о сатири и афоризму открио нам је у интервјуу који следи.

Ко све и како служи сатири?

Мало је слугу сатире.

Они који би требало да јој служе, господаре њоме.

Данас сатира служи својим господарима да се домогну националне пензијице, неке наградице, било какве привилегијице.

Када се маргиналци баве сатиром, нормално је што ће им се сатира придружити на маргини.

За сатиру се каже да је уметност виђења. Како сатиричар „вежба око“?

Гледај да се бавиш сатиром, а види шта ћеш с њом.

Колико је хипербола значајна за сатиру?

Одговорио бих на ово питање, али не бих да претерујем.

Циљ сатире је поправљање друштва, рекао је Данијел Дефо. Колико је сатира у стању то да уради?

Данијел Дефо? Да ли је то онај што је писао о Робинзону Крусоу? Па, кад је знао циљ сатире, зашто тај циљ себи није поставио у Србији, једином пустом острву које нема море. И зашто Дефо није натерао свог бродоломног Робинзона да са женским Петком успостави расну, верску, националну, полну и сваку другу равноправност?

Колико сатира узима, а колико даје сатиричару?

Сатира је некад тражила целог човека. Данас се за њу не даје ни средњи прст.

Да ли је политика наша судбина?

На то питање ни Нострадамус не би могао да одговори.

Колико је сатире потребно да се измени друштво?

Сатира не може да измени ни весело друшто у ћошку.

Да ли је сатира једини књижевни род који још вреди писати?

Много би било када бисмо сатиру прогласили књижевним родом, без обзира у колико смо блиском роду са њом.

Шта је за Вас афоризам?

То је брбљивост која стаје у једну реченицу.

Шта кратка форма дарује афоризму?

Дубок садржај.

Да ли би афоризам изгубио на јачини да је дужа књижевна форма?

Кад је афоризам слаб, почне да губи на јачини већ у првом слову.

Да ли се савремени афоризам, како каже Лихтенберг „дави у сопственом салу“? И зашто до тога долази?

Па, кад се измере наслаге холестерола у савременој српској афористици, онда је Лихтенбергова дијагноза скуп симптома који управо владају овдашњом сатиричном сценом.

Ужива ли афоризам веће слободе у односу на друге књижевне облике?

Ужива. И то иде дотле да су неки афоризми потпуно књижевно изобличени.

Постоји ли суревњивост међу афористичарима?

Наравно. Нарочито сам пакостан на афористичаре под чијим потписом налазим своје афоризме.

Да ли сте Ви лично имали проблема због писања афоризама?

Јесам, а неки баш ништа нису ваљали.

Колики утицај има афористичар на друштво?

Афористичар утиче на друштво само ако непрекидно досађује.

Који би био Ваш савет генерацијама које долазе?

Нека долазе што пре. Ни ја више не могу сам.

Разговор водила Тамара Лујак
http://www.mixer.ba/4141/satiricar-radivoje-bojicic-gledaj-da-se-bavis-satirom-a-vidi-sta-ces-s-njom/, 6.7.2012.