Ернест Бучински

Mixer (разговор)

Разговор водила Тамара Лујак

Да су млади аутори све присутнији (и све гласовитији) на културној сцени показује пример Ернеста Бучниског, писца и афористичара, који је недавно покренуо друштвени портал MIXER. Тим поводом одлучили смо се на разговор:

ХЦ: Недавно сте покренули друштвени портал MIXER: http://www.mixer.ba. Који је циљ портала?

ЕБ: Свако жели да буде својствен, оргиналан, јединствен. Циљ Mixera је да буде препознатљив и читаоцима занимљив. Промовисаће умјетнике (музиканте, писце, сликаре...) који вриједе и имају шта да кажу. План је да их извадимо из маргина којима не припадају и колико толико афирмишемо. Умјетници треба да буду на насловним странама, а не лопуже и преваранти! Mixer ће се трудити да истиче истинске вриједности, избјегава шунд и новинарски клише, критикује аномалије у друштву. То, наравно, не можемо без квалитетних сарадника, те се надамо да ће екипа Mixera временом бити све већа, јача - самим тим и квалитетнија.

ХЦ: У поднаслову стоји: Нормални портал за нормалне људе. Шта је данас нормално?

ЕБ: Човјек који зна да је млијеко бијело, трава зелена и који примјећује да крава муче, а мачка мјауче, можемо рећи да је рационалан и да има нормална запажања. Онај ко од жабе види принца, од коња магарца и од будале мудраца, наравно да се не може сврстат у категорију нормалних. Укратко, нормалан је онај ко има здраво расуђивање и ко зна својом главом да мисли.

ХЦ: У рубрици „Став“ рекли сте, као одговор на културу у којој живимо: „забранићу себи чак и да сањам“. Знам да нам је то свима, мање-више, прва реакција на свет око нас, па опет сви ми, па и Ви, и даље стварамо. Да ли је због тога покренут MIXER? Као одговор на шунд?

ЕБ: Да, један од циљева је да будемо антипод шунду и нека врста уточишта у којем ће се читалац моћи одморити од негативног утицаја кича и некултуре!

ХЦ: Допада ми се још једна Ваша мисао из поменуте рубрике: „ма како год пијан био не бих могао а да не видим у каквом чемеру живимо“. Колико год истинита та мисао била, бојим се да је ипак привилегија мањине.

ЕБ: Да. Нормалан човјек и кад је пијан нормалнији је од ненормалног трезвењака!

ХЦ: Цитираћу Вас још једанпут: „Свако се расуо на неку своју страну, свако преживљава како зна.“ Да ли је MIXER шамар у лице таквима? Позив на буђење?

ЕБ: Mixser није ту да шамара читаоце. Прије бих желио да их шармира својим интелигентним и интересантним текстовима.

ХЦ: Портал је прилично амбициозно замишљен. Покривате теме попут Друштва, Музике и филма, Културе, Сатире и хумора... Иза портала стоје свега три имена: ваше – као уредника, Андреј Прохаска (заменик уредника) и Ведран Шевчук (web administrator). Јесу ли три човека довољна да покрију све теме?

ЕБ: За сада јесте. Mixer има и пар квалитетних сарадника, а надамо се да ће се њихов број временом увећати.

ХЦ: Портал је колико видим окренут региону. Није ли то превелик залогај?

ЕБ: Природно је да будемо окренути региону, то јест републикама бивше Југе, јер су наше друштвене прилике и културна збивања увезани, па је неизбјежно бити окренут „сусједима/комшијама“. У принципу, наши сарадници јесу из Србије, Хрватске и градова БиХ, па смо и окренути ка тим срединама.

ХЦ: Чиме се руководите при одабиру текстова?

ЕБ: Квалитет, сувислост, интересантност, читљивост, актуелност...

ХЦ: Да ли Вам лично искуство (објављене збирке/текстови, гостовања) помаже у раду на порталу и у којој мери.

ЕБ: У раду на порталу ми највише помаже искуство колега који већ раде као уредници електронских магазина и сајтова. Важно је пронаћи циљну групу (по могућности да она буде што већа) и задовољити потребе својих читалаца - када се то постигне знамо да нисмо оманули!

ХЦ: На порталу има доста материјала: афоризми (А. Халиловића, С. Јовановић), интервјуи (песник Горан Веселиновић и Милан Ракуљ, ријечки панк састав Дискурз), бањалучка сцена (преглед рада групе Динар)... Које све госте можемо да очекујемо у будућности?

ЕБ: Могу казати шта неће моћи очекивати, а то су интервјуи Лепе Брене, Мине, Цеце, колумне Јелене Карлеуше и вијести о гостовању Миле Додика на Колумбија универзитету!

ХЦ: За некога ко спада у младе ствараоце прешли сте прилично дуг пут. Тај пут саткан је од песама, афоризама, прича, есеја, хуморески, новинских чланака и колумни које сте објављивали у збиркама, дневним листовима, магазинима, електронским часописима и порталима. Да ли сте Ви одабрали тај пут или је он одабрао Вас (и како)?

ЕБ: Са наученим првим словима некако сам почео писати своје прве пјесме и причице. Што сам више слова научио, више је било ријечи, а што је више било ријечи више је било прича и пјесама. Временом се техника писања усавршавала, пјесме боље римовале, теме шириле, а материјал гомилао. У једном тренутку сам почео да објављујем текстове, јер безвезе ми је било да се „киселе“ у ладицама. Носорог је објавио моје прве радове, а касније сам материјал слао разним редакцијама и уредницима многих зборника и антологија. И ето, данас када се окренем иза себе, увиђам да сам доста тога написао и публиковао. Мислим да је то био природан пут и да га нисам могао избјећи.

ХЦ: Свестраност је најчешћа особина уметника, а сваки је писац уметник. Како у себи помирујете страсти ка писањем песама, афоризама, прича...

ЕБ: Мислим да је то исто као кад човјек воли да једе слатко. Некад му се прохтије чоколада, некад бомбона, некад колач од вишања, некад торта од јагода... Тако је и са писањем, некад ти се прохтије да напишеш сатиричну пјесму, а некада се заљубиш, па напишеш филозофски трактат о женама и страсти.

ХЦ: Тешко је у сатири остати на висини задатка. Како то постижете? Шта је за Вас важно кад је писање афоризама у питању?

ЕБ: Важно је бити ефектан. Не брљавити и не понављати се! Афоризам треба и да клизи и да сјече! Писање афоризама временом постане занат. Што се тога тиче, ја сам још увијек шегрт - мајстор у покушају. Треба ту још доста да се ради и учи.

ХЦ: Како на свет гледате као афористичар, како као песник, писац, колумниста?

ЕБ: Као афористичар - саркастично и иронично; као пјесник - искрено; као писац - мудро; као колумниста - забринуто!

ХЦ: Године 2008. основали сте рок састав Катарза. Аутор сте музике и текстова. Каквог сте успеха имали на сцени?

ЕБ: Бенд је наступао по локалним клубовима. У три године измјенило се три поставе, тј. ритам секције (претпостављате ко је стални члан) и у фази сам формирања четврте (јубиларне). Снимљене су четири пјесме које се врте по локалним радио станицама. Сматрам да је музика нешто најљепше што је овај свијет изњедрио, те успјехом сматрам само бављење њоме.

ХЦ: У чему сматрате да сте најуспешнији?

ЕБ: Зависи како и чиме успјех мјеримо. Писање ме чини срећним, а могу рећи да сам у том пољу свога дјеловања најостваренији.

ХЦ: Планови за будућност?

ЕБ: Ово чиме се данас бавим дио је плана који сам имао јуче и прекјуче. Те ћу планове оставити и за сутра и прекосутра, све док се не докаже да су лоши.

Афоризми Ернеста Бучинског:

Истина је видљива само када се разголити –
зато се истине многи стиде.

Ментална хигијена нам је на завидном нивоу –
мозгове испирамо шпанским сапуницама.

Нисмо се предавали –
ни када смо бјежали.

Ко каже да код нас нема либерализма –
на власти су све сами педери.

Разговор водила Тамара Лујак
http://www.hellycherry.com/search/label/Intervju, 3.2.2012.