Радоје Чоловић

Станислав Букуров (1905–1985)

______________________________________________________

Аутор је академик САНУ и председник Српског лекарског друштва

______________________________________________________

Сажетак

Станислав С. Букуров (1905–1985) је рођен 19. јула 1905. године у Зрењанину у чиновничкој породици. У Зрењанину је завршио основну школу и гимназију. Медицински факултет у Београду уписао је 1924. а дипломирао је 1931. године. Од 1926. године до дипломирања био је демонстратор на предмету Анатомија. После одслужења војног рока био је постављен за лектора на тадашњој Клиници за примењену анатомију, где су настали његови први радови публиковани у француској и немачкој литератури и саопштени на конгресу Југословенског хируршког друштва 1934. године.

Специјализацију из опште хирургије почео је 1933. године на Првој хируршкој клиници, којом је руководио професор Миливоје Костић. Одлично познавање анатомије омогућило му је да касније стекне одличну оперативну технику. Године 1937. постао је специјалиста хирург и асистент волонтер а 1940. асистент дневничар.

У току окупације радио је на Првој хируршкој клиници. Септембра 1944. године напустио је рад на клиници и склонио се у село Јарковац у Банату. У току борби за ослобођење радио је у прихватним амбулантама у Банату. Октобра 1944. године ступио је у Народноослободилачку војску, у којој је остао до средине 1946, обављајући дужност управника Трећег хируршког одељења Главне војне болнице. Године 1945. провео је 4 месеца на усавршавању на Војномедицинској академији у Лењинграду.

После службе у ЈНА др Букуров се вратио на Прву хируршку клинику, где је постао асистент и 1947. године био изабран у звање доцента. У међувремену одбранио је и хабилитациони рад. Године 1954. изабран је у звање ванредног а 1960. године у звање редовног професора хирургије на Медицинском факултету у Београду.

Професор Букуров је био веома ангажован у организацији стручног рада, унутрашњој организацији клинике, одржавању дежурстава (клиника је тада дежурала три пута недељно за пријем хитних случајева из Београда и целе Србија), организацији редовних стручних семинара, едукативних семинара за хирурге из унутрашњости, едукативних састанака за лекаре практичаре, организацији наставе за студенте и специјализанте на клиници итд.

Од оснивања па до 1972. био је хонорарни професор хирургије на Стоматолошком факултету у Београду, на коме је предавао општу и систематску хирургију. Био је и један од оснивача Више медицинске школе, у којој је био професор хирургије.

Од 1967. до 1969. године био је шеф катедре хирургије на Медицинском факултету у Београду и председник Удружења наставника Медицинског факултета. Учествовао је како у извођењу редовне тако и последипломске наставе из хирургије. Као одличан наставник, а захваљујући познавању свих области опште хирургије, стекао је углед који је могао да послужи као пример изврсног општег образовања у хирургији. Обзиром на широко хируршко образовање предавао је разна поглавља из опште и специјалне хирургије, како у редовној настави на Медицинском и Стоматолошком факултету и Вишој медицинској школи, тако и на бројним семинарима, састанцима, хируршким конгресима, „Хируршким недељама” и у последипломској настави. Важио је за веома доброг предавача и педагога.

Говорио је немачки, француски, мађарски и руски језик, захваљујући чему је био велики познавалац најпре хируршке, али и литературе сродних области, пре свега анатомске, онколошке, ендокринолошке и хематолошке литературе. Био је ментор и члан комисија већем броју кандидата за стицање звања магистра и доктора медицинских наука.

Са професором Савом Петковићем био је уредник уџбеника „Хирургија”, који је 1974. године добио Октобарску награду Београда. Био је то први свеобухватни уџбеник из те области на нашем језику.

Био је и аутор бројних прилога у „Лекарском приручнику”, који је имао више допуњених и преправљених издања, као и у три издања „Медицинског лексикона“.

Од 1947. године до одласка у пензију био је члан комисије за полагање специјалистичког испита. Неко време био је члан и судскомедицинске комисије Медицинског факултета. Више година био је члан комисије за доделу звања Примаријус али и других комисија, које је формирало Министарство народног здравља или Медицински факултет.

Више пута слат је у стручни надзор хируршких одељења у унутрашњости Србије.

Учествовао је на свим домаћим хируршким конгресима, 1934. и 1937. године, када је поднео један од кореферата о перитонитисима, и 1962. и 1971, када је поднео кореферат о компликацијама у абдоминалној хирургији. Учествовао је и на конгресима Интернационалног хируршког друштва (1963. и 1967. године), конгресима Француског хируршког друштва (1964. и 1968. године), конгресима Румунског хируршког друштва (1964. и 1968. године), конгресу Балканске медицинске уније (1966. у Атини) и на Балканској медицинској недељи (1970. године у Београду). На конгресу француског хируршког друштва 1974. године учествовао је са рефератом.

После одласка у пензију био је хирург консултант и оператор на Хируршком одељењу болнице у Прибоју, где је увео бројне нове оперативне процедуре.

Професор Букуров је 22. априла 1976. изабран за дописног члана САНУ, када је на списку имао 116 радова, од чега је 9 радова објављено у иностраним, углавном француским часописима. Умро је 10. новембра 1985. године у Београду, непосредно пред Изборну скупштину САНУ, на којој је требало да буде изабран за редовног члана.

Професор Букуров био је члан Српског лекарског друштва од дипломирања. Један је од оснивача Хируршке секције СЛД 1950. Био је члан Удружења хирурга Југославије као и члан Association francaise de chirurgie, Societe internationale de chirurgie, Societe des chirurgiens de Paris, Union medicale Balkanique и Румунског хируршког друштва.

Професор Букуров је био члан редакционог одбора часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ од 1945 до 1985. Више од 10 година био је члан и редакционог одбора часописа „Медицински гласник“. При оснивању „Acta Medica Iugoslavica“ био је један од чланова редакционог одбора.

Професор Букуров је био активан у раду Одељења медицинских наука САНУ. Између осталог, био је члан Одбора за прославу стогодишњице САНУ 1976. године. Са Академиком Јованом Ристићем рецензирао је књигу др Реље Катића „Општи и терминолошки речник српске средњевековне медицине”.

Професор Букуров био је члан два научноистраживачка пројекта у САНУ: 1. Са Академицима Слободаном Костићем, Јованом Ристићем, Владимиром Кањухом и Љубисавом Ракићем у пројекту „Истраживање малигних тумора главе, врата и централног нервног система” и 2. Са Академиком Живојином Бумбаширевићем члан пројекта ”Епидемиологија трауматизма код пољопривредника у СР Србији”.

Стручни и научни рад проф. Букурова може се сагледати из његових 127 објављених радова, али још више из разноврсности и актуелности проблема које у радовима разматра. Од 127 радова, 22 су објављена у реномираним иностраним часописима и зборницима угледних међународних конгреса и других састанака. Без сумње, професор Букуров је имао читав низ прогресивних ставова који су издржали пробу времена. Ту је најпре његово залагање да се у хируршком лечењу улкуса, ресекције допуњавају селективном ваготомијом а у циљу редукције ацидитета, а што био став код селекционисане групе болесника са улкусом праћеним хиперацидитетом, све до увођења тзв. супраселективне или проксималне гастричне ваготомије, која једина није захтевала додатну дренажну операцију, гастројејуностомију. Наравно, и то се у великој мери изменило открићем Helikobacter pylori.

Од значаја је и залагање да се, под одређеним околностима, код оклузије црева или перфорације због карцинома колона могу предузимати и ресекционе операције, а не само цревне стоме, као прва етапа операције којој су следиле једна или две нове операције. Примарном операцијом предузетом под одређеним околностима решавана је не само непосредна компликација већ је одстрањиван и узрок тј. карцином колона, који је до компликације и довео.

Цењени су и његови радови о симпатектомијама и радови из области хирургије хематолошких болести. Зато није чудо да су управо ти радови цитирани у књигама.

У нашој хирургији, професор Букуров је био први који је схватио велики значај преоперативне припреме и корекције свих, а пре свега водноелектролитних поремећаја, хипопротеинемије, анемије и поремећене функције битних органских система. Изучавањем тих поремећаја код оперисаних болесника он је код нас међу првима схватио да исход хируршког лечења често не зависи од техничког извођења оперативне процедуре већ од спречавања „постоперативне“ болести и благовремене корекције поремећаја унутрашње средине, што се показало потпуно тачним.

Радови професора Букурова су цитирани при обради сличних поглавља у домаћој и страној литератури, као што је то случај у књизи Wilmoth и Leger „Le sinus carotiden“ изд. Masson, Paris, 1937. (ради се о техници и индикацији екстирпације каротидног гломуса), затим у књизи H. Welti „Le cancer du colon“ изд. Masson, Paris, 1960, где се цитира могућност примарне ресекције колона код карцинома и у више монографија и чланака из области хематологије (у вези са могућношћу спленектомије код хроничне мијелоидне леукемије), као и у књизи „Хематологија“ Беровића и Стефановића.

Биографија

Станислав Стевана Букуров је рођен 19. јула 1905. године у Зрењанину, у чиновничкој породици која потиче из села Јарковци, код Зрењанина. Oсновну школу и гимназију је завршио у Зрењанину. Медицински факултет у Београду је уписао 1924. а дипломирао 1931. године. Од 1926. године до дипломирања био је демонстратор на предмету Анатомија. После одслужења војног рока био је постављен за лектора на тадашњој Клиници за примењену анатомију. Одатле су проистекли први радови публиковани у француској и немачкој литератури и саопштени на конгресу Југословенског хируршког друштва 1934. године.

Специјализацију из опште хирургије започео је 1933. године на Првој хируршкој клиници, којом је тада руководио професор Миливоје Костић. Одлично познавање анатомије омогућило му је да касније стекне одличну оперативну технику. Године 1937. постао је специјалиста хирург и асистент волонтер а 1940. асистент дневничар.

За време окупације радио је на Првој хируршкој клиници. Септембра 1944. године, а након упозорења пријатеља да може бити ухапшен, напустио је рад на клиници и склонио се у село Јарковац, у Банату. У току борби за ослобођење земље радио је у прихватним амбулантама у Банату. Октобра 1944. године ступио је у Народноослободилачку војску, и у њој остао до средине 1946. године, обављајући дужност управника Трећег хируршког одељења Главне војне болнице. Године 1945. провео је 4 месеца на усавршавању на Војномедицинској академији у Лењинграду.

После службе у ЈНА новембра 1946. гогине др Букуров се вратио на Прву хируршку клинику, где је изабран у звање асистент а потом 1947. године и у звање доцента. У том звању био је главни хирург на Омладинској акцији за изградњу пруге Шамац–Сарајево. Године 1948. организовао је трауматолошку службу на градилишту Новог Београда. У међувремену одбранио је и хабилитациони рад. Године 1954. изабран је у звање ванредног а 1960. године у звање редовног професора хирургије на Медицинском факултету у Београду.

Професор Букуров је био веома ангажован у организацији стручног рада, унутрашњој организацији клинике, одржавању дежурстава (клиника је тада дежурала три пута недељно за пријем хитних случајева из Београда и целе Србија), организацији редовних стручних семинара, едукативних семинара за хирурге из унутрашњости (тзв. „Хируршке недеље“), едукативних састанака за лекаре практичаре (тзв. „Недеље практичног лекара“), организацији наставе за студенте и специјализанте на клиници и др.

Од оснивања па до 1972. године био је хонорарни професор хирургије на Стоматолошком факултету у Београду, на коме је предавао општу и систематску хирургију. Био је и један од оснивача Више медицинске школе, у којој је био професор хирургије.

Од 1967. до 1969. године био је шеф катедре хирургије на Медицинском факултету у Београду и председник Удружења наставника Медицинског факултета. Учествовао је у извођењу како редовне тако и последипломске наставе из хирургије. Као одличан наставник, а захваљујући познавању свих области опште хирургије, стекао је углед који је могао да послужи као пример изврсног општег образовања у хирургији. Обзиром на широко хируршко образовање, предавао је разна поглавља из опште и специјалне хирургије, како у редовној настави на Медицинском и Стоматолошком факултету и Вишој медицинској школи, тако и на бројним семинарима, састанцима, хируршким конгресима, „Хируршким недељама” и у последипломској настави. Важио је за веома доброг предавача и педагога.

Говорио је немачки, француски, мађарски и руски језик, захваљујући чему је био велики познавалац најпре хируршке али и литературе сродних области, пре свега анатомске, онколошке, ендокринолошке и хематолошке. Био је ментор и члан комисија већем броју кандидата за стицање звања магистра и доктора медицинских наука.

Од 1947. године до одласка у пензију био је члан комисије за полагање специјалистичког испита. Неко време био је члан и судскомедицинског одбора. Дуго година био је члан комисије за доделу звања Примаријус, али и других комисија које је формирало Министарство народног здравља или Медицински факултет.

Више пута слат је у стручни надзор хируршких одељења у унутрашњости Србије.

Учествовао је на свим домаћим хируршким конгресима, 1934., 1937., када је поднео један од кореферата о перитонитисима, 1962. и 1971., када је поднео кореферат о компликацијама у абдоминалној хирургији. Учествовао је и на конгресима Интернационалног хируршког друштва (1963. и 1967. године), на конгресима Француског хируршког друштва (1964. и 1968.), на конгресу Румунског хируршког друштва (1964. и 1968.), на конгресу Балканске медицинске уније (1966. у Атини) и на Балканској медицинској недељи (1970. године у Београду). На конгресу француског хируршког друштва 1974. учествовао је са рефератом.

После одласка у пензију био је хирург консултант и оператор на Хируршком одељењу болнице у Прибоју, на коме је увео читав низ оперативних процедура које до тада нису рађене.

Професор Букуров је 22. априла 1976. изабран за дописног члана САНУ.

Умро је 10. новембра 1985. године у Београду, непосредно пред Изборну скупштину САНУ, на којој је требало да буде изабран за редовног члана. Сахрањен је у селу Јарковци у Банату. У знак сећања на професора Букурова тамошњи дом здравља добио је његово име.

Чланства у професионалним друштвима

Професор Букуров је одмах по дипломирању постао члан Српског лекарског друштва. Један је од оснивача Хируршке секције СЛД 1950. године. Био је члан Удружења хирурга Југославије као и члан Association francaise de chirurgie, Societe internationale de chirurgie, Societe des chirurgiens de Paris, Union medicale Balkanique и Румунског хируршког друштва.

Чланства у уредништвима часописа

Члан редакционог одбора часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ био је од 1945. до 1985. Више од 10 година био је члан и редакционог одбора часописа „Медицински гласник“. При оснивању „Acta Medica Iugoslavica“ био је један од чланова редакционог одбора као и урадништва „Acta Chirurgica Iugoslavica“.

Рад професора Букурова у САНУ

Научно–истраживачки пројекти у САНУ у којима је учествовао професор Букуров

Професор Букуров био је члан два научноистраживачка пројекта у САНУ: 1. Са Академицима Слободаном Костићем, Јованом Ристићем, Владимиром Кањухом и Љубисавом Ракићем био је у пројекту „Истраживање малигних тумора главе, врата и централног нервног система” и 2. Са Академиком Живојином Бумбаширевићем био је члан пројекта „Епидемиологија трауматизма код пољопривредника у СР Србији”.

Одликовања професора Букурова

Професор Букуров је добитник бројних признања и одликовања. Орден заслуга за народ III реда добио је за рад у војној болници у Београду, Орден рада са златним венцем за рад у Српском архиву а Орден рада III реда за рад у својству главног хирурга Омладинске пруге Шамац–Сарајево. Добитник је Плакете Медицинског факултета у Београду и Плакете Стоматолошког факултета у Београду. Године 1984. изабран је за почасног члана Удружења хирурга Југославије. На годишњој скупштини Хируршке секције СЛД 23. децембра 1960. професор Букуров је изабран за члана Управе Секције, а 31. децембра 1963, када је професор Исидор Папо изабран за председника Секције, професор Букуров је изабран за једног од два подпредседника.

Предавања професора Букурова на Хируршкој секцији СЛД и састанцима других организација

Др Букуров је 9. децембра 1949. на састанку СЛД приказао „случај тоталне субдијафрагмалне гастректомије“, коју је са успехом извео 16. новембра 1949. године

Био је један од оснивача Хируршке секције СЛД 1950. године. На њеним састанцима одржао је бројна предавања. Са Д. Павловићем 12. априла 1951. приказао је рад „Редак случај пептичког улкуса код жене”.

Са М. Познићем 11. октобра 1951. поднио је реферат „Хеморагија из глутеалне артерије после интрамускуларних ињекција”. Са Д. Павловићем 24. априла 1952. одржао је предавање „Ретикулосарком стомака после пептичког улкуса”.

На састанку СЛД 13. јуна 1956. Букуров је одржао предавање „Спленекромија у лечењу хроничне миелоидне леукемије.

На састанку Секције одржаном 9. септембра 1953. одржао је два предавања: са Ж. Игњачевим предавање „Гигантоцелуларна струма De Quervain“ а са М. Живкуцин предавање „Перфорација карцинома хепатичке флексуре колона у слободну трбушну дупљу”. Дана 2. новембра 1953. године професор Букуров је одржао предавање под насловом „Invaginatio ileocoecalis”.

На тзв. „хируршкој недељи“ 1. фебруара 1954. године одржао је предавање „Проблем биланса електролота и воде у хирургији“. Предавање под истим називом одржао је 14. марта 1954. године лекарима Подружнице у Панчеву.

Дана 1. јуна 1954. са Д. Павловићем одржао је предавање „Прилог питању непаразитарних циста слезине”, а 8. децембра 1954, такође са Д. Павловићем, два предавања: 1. „Прилог пептичком улкусу код деце” и 2. „Латентни апсцес у бурзи оменталис као последица прекривене перфорације улкуса”. Исте године је на тзв. „Недељи практичког лекара” одржао предавање „Из проктологије практичког лекара”.

Са Д. Павловићем, Букуров је 8. јуна 1955. одржао два предавања: 1. „Примарни diverticulum flexurae duodenojejunalis” и 2. „Проблем биланса воде и електролита код хируршких болесника”. На састанку Хируршке секције, одржаном 9. октобра 1956, са П. Симићем одржао је предавање „Desinsertio caput longum m. bicipitis brachii”.

На „Недељи практичног лекара“ 12. фебруара 1956. године одржао је предавање под насловом „Из проктологије практичног лекара“.

На састанку Секције од 12. фебруара 1957. са Д. Павловићем одржао је предавање „Ређа торакоабдоминална повреда”. Исте године 10. априла лекарима Подружнице СЛД у Суботици професор Букуров је говорио „О постоперативној болести”.

Предавање под насловом „О постоперативном болести“ одржао је лекарима подружнице у Суботици 10. јуна 1957. године.

Дана 21. октобра 1958. са Ж. Јосиповићем поднео је реферат „Илеоилеална инвагинација ретроградног типа код старије особе”, 22. октобра 1958. приказао је рад „Илео–илеална инвагинација ретроградног типа код старије особе”. а 3. децембра 1959. рад „Поводом случаја спонтане руптуре пионефротичног бубрега у трбушну дупљу”.

На VIII конгресу хирурга Југославије одржао је предавање „Синдром Raynaud и вредност симпатикусне хирургије у његовом лечењу“. Године 1959. одржао је два предавања: 1 Са Б. Косановићем и Д. Стефановићем предавање „Echinoccocus lienis ” а са А. Нинчићем предавање „О перфорацијама постоперативног јејуналног улкуса”.

На Интерсекцијском састанку Хируршких секција 4 републике (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија и Србија) 1960. године професор Букуров је поднео главни реферат под насловом „Повреде абдомена”. Године 1963. на „Недељи практичног лекара” одржао је предавање „Акутне цревне оклузије”. На састанку Хируршке секције СЛД, са Б. Стефановићем, професор Букуров је имао излагање под насловом „Поводом једног случаја хиперинсулинизма”. На Интерсекцијском састанку Хируршких секција 4 републике, одржаном од 18–21. новембра 1965, одржао је предавање „Непосредне хуморалне промене у шоку“. На VII Интерсекцијском састанку Хируршких секција већ поменуте 4 републике, одржаном од 4–6. јуна 1970, професор Букуров је са Д. Тадићем поднео реферат под насловом „Хоспитализам у хирургији”. Већ смо навели да је неколико предавања одржао на конгресима хирурга Југославије, Конгресу лекара Србије и Конгресу канцеролога Југославије.

Већина ових предавања је доцније штампана у разним часописима.

Прикази књига и чланака у Српском архиву за целокупно лекарство

Букуров је знао неколико језика, па је могао пратити литературу на великим светским језицима. С друге стране, после Другог светског рата постојала је велика оскудица у домаћој литератури. У Српском архиву за целокупно лекарство постојала је традиција приказивања страних књига и чланака. Др Букуров је непосредно после рата био један од најактивнијих сарадника овог часописа. У њему је не само објављивао своје радове, већ и приказивао стране књиге из медицине, претежно хирургије и чланке из часописа. Написао је укупно 30 приказа, углавном књига и неколико чланака из страних часописа, и то 1947. године 6, 1948. 8, 1949. такође 8, 1952. 6 и године 1953. 2. Највећи број приказаних књига био је на руском (16), енглеском (7) и француском језику (6), што је било и за очекивати због тесних веза Југославије са Совјетским Савезом до 1948. године али и због четворомесечног боравка на Војномедицинској академији у Лењинграду 1945. године. После тог периода велика већина приказаних књига и чланака била је на енглеском и француском језику.

Прикази су били веома илустративни, понекад и врло детаљни и могу послужити као пример како се једна страна стручна књига представља домаћим читаоцима.

Стручни и научни рад професора Букурова

Стручни и научни рад проф. Букурова може се сагледати из његових 127 објављених радова, али још више из разноврсности и актуелности проблема које у њима разматра. Од 127 радова, 22 су објављена у реномираним иностраним часописима и зборницима угледних међународних конгреса и других састанака.

У почетку је био сарадник својих учитеља али је убрзо радове почео да објављује самостално, или као носилац или у тимски објављеним публикацијама.

Као што се бавио широким областима хирургије, тако је и његова библиографија веома разноврсна.

Његови први радови су били анатомо–клинички Ту спадају радови из његових млађих година, још док је радио на Клиници за примењену анатомију. У њима је указивао на значај познавања анатомских структура као предуслова услова за успешно извођење операција.

Радови из области хирургије симпатикуса баве се критичким вредновањем симпатектомија, почев од тридесетих година па све до данас, а која је била и још увек остала предмет поновљених процењивања, прецењивања и оспоравања, нарочито у погледу њене терапијске ефикасности. У тим радовима професор Букуров је симпатектомији приписивао користан ефекат у разним индикацијама, а нарочито у васкуларној хирургији и код Рејноове болести, али је тај ефекат, по мишљењу Букурова, најчешће само симптоматски.

Радови о патофизиолошким поремећајима у хирургији. Професор Букуров се међу првима код нас посветио проучавању постоперативне болести, а нарочито поремећајима хидроелектролитног биланса као узроку тешких, не само хируршких, већ и функционалних поремећаја, који су од великог значаја за ток обољења у постоперативном периоду и исход. Благодарећи познавању хидроелектролитних промена и могућностима њихове корекције, проф. Букуров је указао на могућности побољшања постоперативне прогнозе. Подвукао је да многи хируршки болесници не умиру од основне болести, односно патоанатомских промена, већ управо од тешких поремећаја хидро–електролитне равнотеже. Да би доказао како ти поремећаји могу бити екстремни, проучавао их је у стањима тешког шока и код морубундних болесника. Сходно томе, истицао је значај добре преоперативне припреме и корекције поремећаја хомеостазе, корекције анемије, хипоалбуминемије и поремећене функције кардиоваскуларног и других виталних система.

Карциному колона, као узроку компликација илеуса (укључујући и инвагинацију) и перфорације, посветио је посебну пажњу. Указао је на избор оперативних метода у зависности од локалних и општих чинилаца. Он износи и могућност примарне ресекције код перфорације колона услед опструкције карциномом, о чему је 1958. године писао и говорио и у Француској хируршкој академији. Ови ставови Букурова су цитиран у француској литератури.

Хирургији желуца посветио је 26 радова, добар број њих карциному желуца. Био је један од првих који је изводио тоталне гастректомије са лимфаденектомијом. Прву је извео 16. новембра 1949. године, приказао је у СЛД а доцније и публиковао. Букуров разликује две врсте индикација за тоталну гастректомију, принципијелне, које још нису биле прецизиране и неопходне или нужне и то linitis plastica, карцином корпуса желуца, тзв. кардио–туберозитарни, који се пружа наниже ка пилорусу или је праћен увећањем пилорусних жлезда и антро–пилорусни карцином, који се пружа навише или је праћен аденопатијом која се пружа навише дуж желуца. У свим осталим случајевима је индикована субтотална гастректомија. Аутор се слаже са мишљењем изнетим у литератури да је код свих случајева индикован абдоминални приступ да би се проверила операбилност, па ако је абдоминални део једњака без промена, тј. без захваћености малигним процесом, операцију треба завршити абдоминалним путем. Уколико је, пак, абдоминални део једњака промењен, инфилтрисан или само сумњив, тј. суспектан на малигнитет, мобилизацију желуца и „његових аднекса“ треба извести абдоминалним путем а затим приступити торакотомији, како би се на једњаку могло отићи довољно у здраво и урадити езофагојејунална анастомоза. Букуров је описао свој први случај тоталне абдоминалне гастректомије, коју је са успехом и без икаквих постоперативних компликација извео у локалној анестезији, што је за данашње хирурге уопште тешко и замислити, а што убедљиво говори о изврсним оперативно–техничким способностима аутора као хирурга.

Букуров је писао и о бенигним туморима желуца и приказао серију од 8 бенигних тумора које је оперисао: 2 полипоидна аденома, 3 лејомиома, 1 фибромиом, 1 неурофибром и 1 липом. Најчешћи симптоми били су бол (код 6), манифестно крвављење (код 4), анемија (код 5) мршављење и диспепсија (код по 5), пилородуоденална опструкција (код 2) и палпабилан тумор (код 6 пацијената). Аутори се залажу да се код суспектних случајева уради и пероперативна биопсија тј. хистологија (тзв. „биопсија ex tempore“), како би се код бенигних тумора урадила локална ексцизија или енуклеација кроз гастротомију, као довољна и поштедна операција и избегло извођење непотребних мутилантних ресекција. У случају малигне дегенерације, инфилтрације околине или туморске петељке, постојања мета промена у жлездама, улцерација са вегетацијама, код непокретности тумора у односу на серозу или мукозу као и код хистолошке потврде малигне алтерације на биосији „ex tempore“, треба применити радикалну ресекцију као и код сваког другог ресектабилног карцинома. У данашње време ситуација би била утолико другачија што би се поменута биосија радила код већине, ако не и код свих суспектних случајева, а што је резултат широке доступности ове биопсије.

Радови о ресекцији и ваготомији у лечењу гастродуоденалних улкуса. Незадовољавајући резултати како у погледу секвела и компликација после примене класичног начина хируршког лечења улкусне болести (ресекционе методе), проф. Букуров у својим радовима налази да се резултати лечења могу побољшати ваготомијом. У првим радовима о ваготомијама он је говорио и о тоталној, тј. трункалној ваготомију, којом се врши тотална вагална денервација абдомена а не само желуца, што је био циљ операције а што има низ нежељених последица. Показало се и да код ове ваготомије често долази до атоније желуца, тако да се практично увек ваготомија морала допуњавати гастројејуностомијом, као дренажном операцијом. У каснијим радовима Букуров се залагао за селективну ваготомију, да би се избегла нежељена денервација других интрабдоминалних органа, које ствара трункална тј. „тотална ваготомија“, како је у то време често називана, која такође захтева додатну дренажну операцију тј. гастројејуностомију.

Букуров се релативно рано, и то већ 1955. године на Конгресу Југословенског хируршког друштва, определио за селективну ваготомију као допунску операцију ресекцијама типа Билрот I, које су често показивале инсуфицијентним у смислу довољног смањења ацидитета.

Букуров је писао и о компликацијама операција на желуцу, пре свега ресекционих, као што су инсуфицијенције анастомоза, пептичке гризлице и оперативне повреде жучних водова. Писао је и о компликацијама перфорације улкусне гризлице, од којих је код прекривене перфорације описао и латентни апсцес у бурзи оменталис и у субфренијумима.

У хирургији горњих партија дигестивног тракта писао је и о крвављењима и начинима дијагностике и лечења који су у то време били доступни.

Посебну пажњу и запажене публикације имао је о повредама жучних водова, до којих је понекада долазило током ресекција желуца, посебно код тешких калозних улцерација које су доводиле до значајних анатомских промена, као што су оне код постбулбарних и у панкреас и жучне водове пенетрирајућих улкуса. Писао је и о повредама жучних водова током холецистектомије. Посебну пажњу придавао је благовременој дијагнози повреда жучних водова и примарној или што ранијој репарацији повређених жучних водова.

Холедоходуоденостомија је деценијама заокупљала пажњу хирурга, како у погледу индикација за њено извођење тако и и у погледу оперативне технике извођења. Професор Букуров је у једном раду дао веома добар критички осврт на холедоходуоденостомију, коме се ни данас ништа озбиљно не може замерити.

У време када је професор Букуров радио, дијагноза ехинококусне болести јетре се тешко и по правилу касно постављала, за разлику од данашњих дијагностичких могућности. Зато је у својој хируршкој пракси морао решавати и бројне случајеве компликованог ехинококуса јетре, посебно оних у вези са жучним путевима, о чему је писао у једном свом раду.

Упоредо са освртом на патофизиологију и терапију хируршких обољења панкреаса, проф. Букуров је у једном раду објавио своје резултате у неколико случајева дуоденопанкреатектомије које је урадио и навео да је он први у нас који је ту операцију са успехом применио, а што снажно говори о хируршким способностима аутора. Иначе, та операција је и данас озбиљан изазов, чак и за врло доброг абдоминалног, па чак и специјализованог панкреасног хирурга.

Професор Букуров је деценијама вршио спленектомије код хематолошких болесника, које су по правилу биле врло захтевне. Тако је урадио велики број спленектомија код имунолошке тромбоцитопеније, које су често биле праћене нехируршким крвављењем, а у то време је и преоперативна припрема била неупоредиво слабија него данас. Ипак, постизао је врло лепе резултате, о којима је писао и у страној литератури и саопштавао на међународним састанцима. Спленектомије је радио и код малигних хематолошких болести по индикацијама хематолога и то са добрим успехом, као нпр. код лимфома, као и код хроничне мијелоидне леукемије, што је временом напуштено. Те спленектомије су захтевне због величине слезине и веома обилате васкуларизације, која може бити узроком и опасних пероперативних крвављења.

Професор Букуров је веома добро изводио операције на тиреоидној жлезди, и о томе је написао неколико радова. По одласку у пензију, као хирург консултант у Прибоју, операције на штитастој жлезди увео је и на тамошњем хируршком одељењу.

Један од проблема које је проучавао био је и карцином дојке, пре свега код жена али и код мушкараца, као и дисплазију дојке.

Из области хирургије плућа писао је о операцијама ехинококуса методом енуклеације цисте, као најмање трауматичне операције. У његово време, често су спровођена систематска снимања плућа ради откривања туберкулозе, захваљујући чему су и ехинококне цисте често откриване код пацијената који су били потпуно асимптоматични или су симптоми били оскудни. Професор Букуров је с правом веровао да су за такве пацијенте индиковане мање трауматичне операције каква је енуклеација, коју је индиковао код некомпликованих ехинококусних циста свих димензија, нарочито када су биле периферно локализоване или су растом достигле до плеуре. У случајевима када је циста била загнојена, код јаких адхезија и код постојања фисурације у омотачу паразита, на шта је добро указивала јака рана и касна Ботеријева реакција, енуклеацију је сматрао контраиндикованом. Букуров се придружио онима који су сматрали да отворене бронхијалне отворе треба затворити, и то су радили са јако добрим резултатима код свих својих 35 болесника.

Овако поштедну операцију енуклеације сматрао је супериорном због избегавања разливања хидатидне течности у оперативно поље и плеуралну шупљину, зато што је економична код мултипле или билатералне локализације и јер је постоперативни опоравак брз и некомпликован.

Писао је и о респираторној инсуфицијенцији код политрауматизованих.

Професор Букуров је био изврстан познавалац оклузије црева, тзв. илеуса, и о томе је написао јако добре радове. Био је изврстан познавалац патофизиолошких поремећаја до којих долази у илеусу, било да су изазвани карциномом колона или адхезијама.

О запаљењу трбушне марамицеили тзв. перитонитису држао је реферате на хируршким конгресима и писао о њему.

Неколико радова посветио је повредама абдомена и торакоабдоминалним повредама. О томе је говорио на међународним састанцима и писао у зборницима и часописима.

У два рада писао је о хиперинсулинизму, који се тада тешко дијагностиковао и представљао је реткост у то време.

Писао је и о болничкој инфекцији, као потенцијално опасној компликацији боравка у болници. Касније се испоставило да су страхови тадашњих хирурга, па и професора Букурова, били сасвим оправдани, јер је болничка инфекције примарно резистентним бактеријама данас постала један од најозбиљнијих проблема у хирургији и медицини уопште. Он се снажно и са правом залагао да се у антибиотичкој ери не занемарују хигијенске мере у болницама, посебно на хирургији, и да се не праве пропусти у асептичном и антисептичном раду.

Широк дијапазон операција које је као тадашњи општи хирург изводио омогућили су професору Букурову да сретне читав низ веома ретких обољења, из чега су проистекли бројни прикази разних хируршких раритета на хируршким састанцима и у литератури. Ти радови су, по правилу, јако добро документовани и поткрепљени адекватном литературом.

Букуров је, као аутор, учествовао у три издања „Медицинског лексикона“ (изд. Медицинске књиге 1957. године) и у свим досадашњим издањима „Лекарског приручника“ (изд. Српско лекарско друштво). Поред тога, извршио је редакцију већине преведених уџбеника код нас.

Научна вредност неког рада процењује се у контексту времена у коме је настао и да ли рад представља трајну вредност и колику. Без сумње, професор Букуров је имао читав низ прогресивних ставова који су издржали пробу времена. Ту је најпре залагање да се током хируршког лечења ресекције желуца допуњавају селективном ваготомијом а у циљу редукције ацидитета, што би био став код селекционисане групе болесника са улкусом праћеним хиперацидитетом, све до увођења тзв. супраселективне или проксималне гастричне ваготомије, која једина није захтевала додатну дренажну операцију, гастројејуностомију. Наравно, и то се у великој мери изменило открићем Helikobacter pylori.

Од значаја је и залагање да се, под одређеним околностима, код оклузије црева или перфорације због карцинома колона могу предузимати и ресекционе операције а не само цревне стоме, као прва етапа операције, којој су следиле једна или две нове операције. Примарном операцијом предузетом под одређеним околностима решавана је не само непосредна компликација, већ је одстрањиван и узрок, тј. карцином колона, који је до компликације и довео.

У нашој хирургији, професор Букуров је био први који је схватио велики значај преоперативне припреме и корекције свих, а пре снега водно–електролитних поремећаја, хипопротеинемије, анемије и поремећене функције битних органских система. Изучавањем тих поремећаја код оперисаних болесника он је код нас међу првима схватио да исход хируршког лечења често не зависи од техничког извођења оперативне процедуре, већ од спречавања „постоперативне“ болести и благовремене корекције поремећаја унутрашње средине, што се касније показало потпуно тачним.

Цитираност радова професора Букурова

Радови проф. Букурова су цитирани при обради сличних поглавља у домаћој и страној литератури, као што је то случај у књизи Wilmoth и Leger „Le sinus carotiden“ изд. Masson, Paris, 1937. (ради се о техници и индикацији екстирпације каротидног гломуса), затим у књизи H. Welti „Le cancer du colon“ изд. Masson, Paris 1960, где се цитира могућност примарне ресекције колона код карцинома, у више монографија и чланака из области хематологије (у вези са могућношћу спленектомије код хроничне мијелоидне леукемије), као и у књизи „Хематологија“ Беровића и Стефановића.

Библиографија професора Букурова

1931.

1. Radoyevitch S. et Bukurov S. Contribution a l' etude de l'artere tyroidienne gauche retrovertebrale. Annales d’ anatomie pathologique et normale, 1931; VII, 2: 1–4.

1934.

2. Bukurov S. Hirurška anatomija i varijacije nervusa. frenikusa. Rad prvog kongresa Jugoslovenskog hirurškog društva, 1934; 3–9.

1937.

3. Nižetić Z. Spiridonović R. Bukurov S. Periarterijalna simpatitektomija a. carotis communis et internae sa ekstirpacijom glomus caroticuma kod atrofije n. opticusa. Delo II Kongresa kirurgov Jugoslavije, 1937; 186–196.

4. Spiridonović R i Bukurov S. Peritonitisi. Delo II Kongresa kirurgov Jugoslavije. 1937; 7–15.

1938.

5. Nižetić Z. Spiridonović R. und Bukurov S. Die periarterielle Sympathektomie an der aa. carotis communis et interna mit Beseitigung des Glomus caroticum. Monatsblatrer fur Augenheilkunde. 1938; 100: 817–840.

1939.

6. Yovanovitch B. et Bukurov S. Le cancer du sein chez l’homme. Revue de chirurgie. 1939; 5: 510–516.

7. Градојевић Б. и Букуров С. Exostosis multiplex cartilaginea. Медицински преглед. 1939; 5: 90–93.

8. Брашован Р. Ђуришић М. Bukurov S. Дезинфекција рана. Медицински преглед. 1939; 5: 510–516.

9. Yovanovitch B. Bukurov S. et Dragoyevitch B. Les hernies transmesocoliques. Presse medicale. 1939; 97– 98: 1–15.

1940.

10. Барјактаровић Н. Букуров С. Десензибилациони ефекат ултравиолетних зрака код кожне реакције сензибилисане новокаином. Медицински преглед. 1940; књ. XV, Н0 3: 1–8.

1946.

11. Букуров С (превод). Шабанов А. Медицинско образовање у Совјетском Савезу. 1946; 68–72.

1947.

12. Букуров С. Бурденко и његов значај за развој Совјетске хирургије, Војносанитетски преглед. 1947; Год. III, број 1–3: 6–9.

13. Букуров С. Петар Александрович Герцен (1871–1947). Српски архив за целокупно лекарство 1947; св. 6: 466–467.

1948.

14. Букуров С. Дијагностичко–терапијски лекарски приручник. 1948; 485–488.

15. Костић М. Букуров С. Бошњаковић Б. Примарна изолована локализација лимфогрануломатозе на јејунуму. Српски архив за целокупно лекарство. 1948; св. 9–10: 819– 824.

1949.

16. Букуров С. Примарни остеомијелит пателе. Српски архив за целокупно лекарство. 1949; св. 4: 314–319.

17. Букуров С. Симић С. Наша запажања код ваготомијa. Српски архив за целокупно лекарство. 1949; св.5–6: 452–461.

18. Букуров С. Прилог питању тумора епидидима. Српски архив за целокупно лекарство. 1949; св. 12: 916–920.

1950.

19. Букуров С. О савременој преоперативној припреми. Медицински гласник. 1950; Год. IV, број 10: 219–223.

1951.

20. Букуров С. Хирургија симпатикуса код артерита доњих екстремитета. Кардиолошка недеља. 1951; 99–108.

21. Букуров С. Хронични цистични мастит. Медицински гласник. 1951; Год V, број 2: 40–43.

22. Букуров С. Случај тоталне субдијафрагмне гастректомије код карцинома желуца. Српски архив за целокупно лекарство. 1951; св. 6: 489–493.

23. Букуров С. Павловић Д. Редак случај пептичког улкуса јејунума код жене. Српски архив за целокупно лекарство. 1951; св. 10–11: 825–829.

1952.

24. Букуров С. Опекотине и њихово лечење. Медицински гласник. 1952; Год. VI, број 5: 133–134.

25. Букуров С. Познић М. Руптуре горње глутеусне артерије после инјекција датих у мишић и њихово лечење. Српски архив за целокупно лекарство. 1952; св. 4: 321–326

26. Букуров С. Павловић Д. Ретикулосарком желуца после пептичког улкуса. Српски архив за целокупно лекарство. 1952; св. 11: 1045–1050.

27. Bukurov S. Stefanovitch S. La splenectomie dans le traitement de la leucoemie myeloide chronique. Presse medicale, 1952; 60,78: 1664–1666.

1953.

28. Букуров С. Хронична илео–цеко–колична инвагинација код карцинома колона. Медицински преглед. 1953; Год. IV, 4: 140–145.

29. Букуров С. Ограничење и опасност у извођењу taxisa. Медицински подмладак. 1953; V, 2: 181–184.

30. Букуров С. Игњачев Ж. Прилог питању гигантоцелуларног тироидита De Quevain. Медицински преглед. 1953; Год. IV, бр. 4: 361–365.

31. Букуров С, Живкуцин М. Перфорација карцинома хепатичне флексуре колона у слободну перитонеалну дупљу. Медицински преглед. 1953; Год. VI, бр. 6: 553–555.

1955.

32. Букуров С. Павловић Д. Прилог питању непаразитарних циста слезине. Српски архив за целокупно лекарство. 1955; св. 5–6: 608–612.

33. Букуров С. Павловић Д. Прилог питању пептичког улкуса код деце. Српски архив за целокупно лекарство. 1955; св. 10: 1128–1131.

34. Букуров С. Павловић Д. Латентни апсцес у бурзи оменталис као последица покривене перфорације пептичне гризлице желуца. Српски архив за целокупно лекарство. 1955; св. 11: 1347–1350.

35. Букуров С. Проблем биланса електролита и воде код хируршких болесника. Хируршка недеља. 1955; 11–24.

1956.

36. Букуров С. Из проктологије практичног лекара. Медицински гласник, 1956; Год. X, број. 4–5: 169–176.

1957.

37. Букуров С. Павловић Д. Ређа варијанта торакоабдоминалне повреде. Српски архив за целокупно лекарство. 1957; св. 3: 355–359.

38. Букуров С. Симић П. Дезинсерција caput longum m. bicipitis brachii. Српски архив за целокупно лекарство. 1957; св. 4: 476–480.

39. Букуров С. Павловић Д. Нинчић А. Карцином штитне жлезде. Зборник радова II конгреса лекара НР Србије. 1957; 77–81.

40. Букуров С. Белосавић С. Липом желуца. Медицински преглед. 1957; Год. X, број. 6: 357–361.

41. Букуров С. Павловић Д. Пешић Р. Стевановић Д. О перфорацијама гастро–дуоденалног улкуса. Зборник радова Осмог конгреса хирурга Југославије. 1957; 88–97.

42. Букуров С. Давидовић С. Пешић Р. Позни резултати после гастректомије. Зборник радова Осмог конгреса хирурга Југославије. 1957; 108–111.

43. Букуров С. Павловић Д. Стевановић Д. Вредност операције типа Billorth–I у хирургији гастродуоденалног улкуса. Зборник радова Осмог конгреса хирурга Југославије. 1957; 118–122.

1958.

44. Bukurov S. Pavlovitch D. Nintchitch A. Les cancers thyroidiens. Bulletin et memoires de la Societe des chirurgiens de Paris. 1958; 84, 5–6: 180–184.

45. Букуров С. О вредности једног новог аналгетског и спазмолитичког средства (Baralgin–a) у хирургији. Медицински преглед. 1958; Год. XI, 12: 509–511.

46. Bukurov S. Pechitch R. Les perforationes des cancers du colon. Memoires de l Academie de chirurgie. 1958; 84, 5–6: 180–184.

47. Букуров С. Остојић Б. Јосиповић Ж. Поводом случаја спонтане руптуре пионефротичног бубрега у трбушну дупљу. Српски архив за целокупно лекарство. 1958; св. 6: 744–748.

48. Букуров С. Павловић Д. Примарни дивертикулим флексуре дуодено–јејуналис. Acta Chirurgica Iugoslavica. 1958; III, 1: 80–84.

1959.

49. Букуров С. Јосиповић Ж. Илео–илеална инвагинација ретроградног типа код старије особе. Српски архив за целокупно лекарство. 1959; св. 7–8: 711–715.

50. Букуров С. Павловић Д. Синдром Raynaud–a и вредност симпатикусне хирургије у његовом лечењу. Српски архив за целокупно лекарство. 1959; св. 9: 760–766.

1960.

51. Косановић Б. Букуров С. Стевановић Д. Ехинокок слезине. Српски архив за целокупно лекарство. 1960; св. 2: 121–128

52. Букуров С. Караџић А. Примарни карцином цистичне јетре компликован перфорацијом пептичног улкуса. Српски архив за целокупно лекарство. 1960; св. 5: 585–588.

53. Букуров С. Нинчић А. О перфорацијама постоперативне јејуналне гризлице. Српски архив за целокупно лекарство. 1960; св. 7–8: 807–812.

54. Букуров С. Акутни илеуси код карцинома колона и ректума. Српски архив за целокупно лекарство. 1960; св.10: 949–958.

1961.

55. Букуров С. Караџић А. Гастро–јејуно–колична фистула код постоперативног пептичног улкуса. Српски архив за целокупно лекарство. 1961; св. 11: 1329–1334.

56. Букуров С. Литричин Т. Караџић А. Лечење некомпликованих ехинококних циста плућа методом енуклеације цисте. Медицински преглед. 1961; Год. XIV, број 3: 99–102.

57. Букуров С. Дожић М. Једна терапијска грешка код акутног абдомена. Медицински гласник. 1961; Год XV, broj 12 — 12a: 441–442.

1962.

58. Букуров С. Мићановић В. Дермоидна циста дијафрагме. Српски архив за целокупно лекарство. 1962; св. 4: 447–451.

59. Букуров С. Радивојевић Р. Корозивна стеноза желуца. Српски архив за целокупно лекарство. 1962; св. 5: 557–562.

60. Букуров С. Павловић Д. Караџић А. Бенигни тумори желуца. Српски архив за целокупно лекарство. 1962; св. 12: 1129–1139.

61. Букуров С. Глиџић В. Нинчић А. Јосиповић Ж. Радивојевић Р. О трауматизмима абдомена. Зборник радова II интерсекцијског састанка хирурга НР Србије, НР Босне и Херцеговине, НР Македоније и НР Црне Горе. 1962; 299–311.

1963.

62. Букуров С. Акутне цревне оклузије. Недеља практичног лекара. 1963; 22–32.

63. Bukurov S. Contribution analytique du probleme des tramatismes abdominaux. XX Congres de l’Association internationale de chirurgie. 1963; 204–207.

64. Букуров С. Обилна крварења у горњем делу гастроинтестиналног тракта. Српски архив за целокупно лекарство. 1963; св. 1: 35–47.

65. Букуров С. Караџић А. Зечевић Б. Карцином дојке. Српски архив за целокупно лекарство. 1963; св. 2: 123–134.

66. Букуров С. Пешић Р. Караџић А. Зечевић Б. Карцином главе панкреаса. Осврт на патолфизиологију и терапију. Српски архив за целокупно лекарство. 1963; св. 6: 565–573.

67. Букуров С. Јелачић О. Бранкован К. Стефановић Б. Прилог питању бронхогених циста. Српски архив за целокупно лекарство. 1963; св. 9: 853–857.

68. Букуров С. Караџић А. Карциноид илео–цекалне валвуле. Српски архив за целокупно лекарство. 1963; св. 10: 963–968.

69. Bukurov S. Glidžić V. Ninčić A. Les traumatismes abdominaux. Bulletin et memoires de la Societe des chirurgiens de Paris. 1963; 9–12: 340–345.

1964.

70. Стефановић С. Букуров С. Ристић М. Паштракуљић Н. Еволоција и прогноза идиопатске тромбоцитопеније пурпуре лечене спленектомијом и пронисоном. Зборник радова II конгреса нтерниста Југославије и IV конгреса реуматолога Југославије. 1964; 236–240.

71. Bukurov S. Dugalitch D. Hemorragie digestives superieures provenant surtout des ulceres gastroduodenaux. X Congres national roumain de chirurgie. 1964; 95–97.

72. Букуров С. Нинчић А. Интралобарна бронхопулмонална секвестрација. Српски архив за целокупно лекарство. 1964; св.1: 81–87.

73. Букуров С. Зоговић Б. XI конгрес румунскoг хируршког друштва. Медицински гласник. 1964; Год. XVIII, св. 10: 339–341.

74. Bukurov S. Lesions operatoires des voies biliares extrahepatiques. XI Congres national roumain de chirurgie. 1964; 122–125.

1965.

75. Bukurov S. Pešić R. Ninčić A. Akutne i subakutne komplikacije kod karcinoma kolona i rektuma. Zbornik radova X kongresa hirurga Jugoslavije. 1965; 169–170.

76. Bukurov S. Glidžić V. et Ristić M. Comparasion de la valeur de la splenectomie et de cortison dans le traitement du purpura trombocytopenique idiopathique. Congres francais de chirurgie. 1965; 507–511.

77. Bukurov S. Stefanović B. Etude clinique de l’hiperinsulinisme. Archives de l’Union medicale balkanique. 1965; III, 5: 687–592.

78. Букуров С. Granuloza cell carcinoma ovarii. Билтен Гинеколошко–акушерске болнице. 1965; IV,6: 55–59.

79. Букуров С. Хируршко лечење гастродуоденалних улкуса. Први гастроентеролошки дани. 1965; 81–88.

80. Bukurov S. Glidjitch V. Ictere comme complication du kyste hidratique du foie. Congres francais de chirurgie. 1965; 487–489.

81. Stojanović S. Bukurov S. Bumbaširović Ž. Komplikacije digestivnog trakta kod traumatskih paraplegija. Zbornik radova X kongresa hirurga Jugoslavije. 1965; 101–102.

82. Букуров С. Пешић Р. Тасић Д. Наша искуства са механичким илеусом. Медицински преглед. 1965; Год. XVIII, broj. 1–2: 9–13.

83. Букуров С. Глиџић В. Нинчић А. Мићановић В. О акутним перитонитима. Осврт на патофизиологију и терапију. Зборник радова III интерсекцијског састанка хирурга СР Србије, СР Босне и Херцеговине, СР Македоније и СР Црене Горе. 1965; 195–200.

1966.

84. Bukurov S. Stevanović D. Karadžić A. Les comlications aigues dans les cancers du colon et les resultats operatoires immediats. Archives de l’Union medicale balkanique. 1966; IV, 4–5: 555–557.

85. Букуров С. Глиџић В. Стефановић Б. Наумовић Д. Непосредне хуморалне промене у шоку. Српски архив за целокупно лекарство. 1966; св. 4: 307–322.

86. Букуров С. Глиџић В. Мићановић В. Наша искуства и резултати у хирургији старачког доба. Српски архив за целокупно лекарство. 1966; св. 6: 532–534.

1967.

87. Bukurov S. Stevanovitch D. Lesions des voies biliares extrahepatiques au cours des gastrectomies pour ulceres duodenaux. XXII Congres international de chirurgie. 1967; 687–692.

88. Bukurov S. Pavlovitch D. et Karadjitch A. Dysfonction des anastomoses dans les gastrectomies subtotales. XXII Congres international de chirurgie. 1967; 741–747.

89. Букуров С. Павловић Д. Глиџић В. Проблем дијагностике и терапије малигних струма.I Југословенски симпозијум и штитастој жлезди. 1967; 25–27.

1968.

90. Букуров С. Ваготомија у лечењу дуоденалног улкуса. Српски архив за целокупно лекарство. 1968; св.10: 1039–1041.

91. Букуров С., Ђорђе Ђорђевић–Чамба. Српски архив за целокупно лекарство. 1968; св. 12: 1269–1270.

92. Bukurov S. Stevanović D. Živković B. Тasić D. Uticaj preoperativne pripreme i postoperativnog lečenja na operativna rezultate kod dijabetičara. Zbornik radova VI intersekcijskog sastanka hirurga SR Srbije, SR Bone i Hercegovine, SR Makedonije i SR Crne Gore. 1968; 43–47.

93. Bukurov S. Тasić D. Hospitalizam u hirurgiji. Zbornik radova VI intersekcijskog sastanka hirurga SR Srbije, SR Bone i Hercegovine, SR Makedonije i SR Crne Gore. 1968; 249–252.

1969.

94. Букуров С. Хемостатско дејство естриол–сукцината у хирургији. Српски архив за целокупно лекарство. 1969; св. 9: 915–918.

95. Букуров С. Глиџић В. Стефановић Б. Тасић Д. Наумовић Д. Хуморални поремећаji код морибундних болесника. Српски архив за целокупно лекарство. 1969; св.1: 1–18.

96. Bukurov S. Stevanović D. et Pavlović D. Plaies du foie. Congres francais de chirurgie. 1969; 224–230.

1970.

97. Bukurov S. Stevanovitch D. Interventions postoperatoires urgentes a la suite des gastrectomie subtotale. X Semaine medicale balkanique. 1970; 200–202.

98. Букуров С. Јовановић Б. Ишванески М. Изоловани плазмоцитом желуца. Српски архив за целокупно лекарство. 1970; св. 2: 311–316.

99. Букуров С. Пешић Р. Перфорације улкуса код болесника без улкусне анамнезе. Српски архив за целокупно лекарство. 1970; св. 3: 407–413.

100. Букуров С. Тасић Д. Болничка инфекција у хирургији. Српски архив за целокупно лекарство 1970; св. 12: 1509–1516.

101. Bukurov S. Glidžić V. Tasić T. Mićanović V. Mitrović M. Prognostički činioci u akutnim morbidnim peritonitisima. Zbornik radova XI kongresa hirurga Jugoslavije. 1970; 299–303.

102. Bukurov S. Tasić D. Urgences dans la chirurgie du cancer du colon. X Semaine medicale balkanique. 1970; 187–189.

1971.

103. Bukurov S. Glidžić V. Stefanović B. Hirurško lečenje hiperinsulinizma. Zbornik radova XII kongresa hirurga Jugoslavije. 1971; 459–462.

104. Букуров С. Радивојевић Р. Тотална и селективна ваготомија у лечењу гастро–дуоденалних улкуса. Српски архив за целокупно лекарство. 1971; св. 4–5: 233–239.

105. Букуров С. Тасић Д. Карцином дојке код мушкарца. Српски архив за целокупно лекарство. 1971; св. 7–8: 437– 444.

106. Букуров С. Тасић Д. Несимултани примарни обострани карцином дојке код жене. Српски архив за целокупно лекарство. 1971; св. 10–11: 695–702.

107. Bukurov S. Stevanović D. Operativne intervencije i rezultati kod naših bolsnika sa karcinomom želuca. Zbornik radova III kongresa kancerologa Jugoslavije. 1971; 735–742.

108. Bukurov S. Postoperativne komplikacije u abdominalnoj hirurgiji. Zbornik radova XII kongresa hirurga Jugoslavije. 1971; 183–190.

109. Bukurov S. Perišić R. Retikuosarkomi slezine. Zbornik radova III kongresa kancerologa Jugoslavije. 1971; 1227–1231. .

1972.

110. Bukurov S, Stevanovitch D. Živkovitch B. Contribution a l’etude des abces sous phreniques. Congres francais de chirurgie. 1972; 272–275.

111. Dinić M. Bukurov S. Buždon P. Rajičević A. Popović A. Starović D. Deura Ž. Raspiratorna insuficijencija kod politraume sa osvrtom na povrede grudnog koša. Acta Chirurgica Iugoslavica. 1972; Vol. XIX, Suppl. 2: 223–225.

1973.

112. Bukurov S, Glidjitch V. Tasitch D. Contribution au prognostic des peritonite aigues. Lyon Chirurgicale. 1973; 69 (1): 42–43.

113. Букуров С. Тасић Д. Живковић Б. Наша искуства у лечењу субфреничног апсцеса. Acta Chirurgica Iugoslavica. 1973; XX, 2: 887–890.

114. Bukurov S. Bilans belančevina, vode i soli u hirurgiji. U knjizi S. Petković i S. Bukurov (urednici). Hirurgija. Udžbenik za medicinare i lekare. Medicinska knjiga Beograd — Zagreb. 1973: 327–336

115. Bukurov S. Hirurgija poglavine. U knjizi S. Petković i S. Bukurov (urednici). Hirurgija. Udžbenik za medicinare i lekare. Medicinska knjiga Beograd — Zagreb. 1973: 363–366.

116. Bukurov S. Povrede abdomena. U knjizi S. Petković i S. Bukurov (urednici). Hirurgija. Udžbenik za medicinare i lekare. Medicinska knjiga Beograd — Zagreb. 1973:552–562

117. Bukurov S. Hirurgija peritoneuma. U knjizi S. Petković i S. Bukurov (urednici). Hirurgija. Udžbenik za medicinare i lekare. Medicinska knjiga Beograd — Zagreb 1973: 592–607.

118. Bukurov S. Ileusi (okluzije creva). U knjizi S. Petković i S. Bukurov (urednici). Hirurgija. Udžbenik za medicinare i lekare. Medicinska knjiga Beograd — Zagreb. 1973: 608–626.

119. Bukurov S. Hirurgija pankreasa. U knjizi S. Petković i S. Bukurov (urednici). Hirurgija. Udžbenik za medicinare i lekare. Medicinska knjiga Beograd — Zagreb 1973: 681–693.

120. Bukurov S. Hirurgija slezine. U knjizi S. Petković i S. Bukurov (urednici). Hirurgija. Udžbenik za medicinare i lekare. Medicinska knjiga Beograd — Zagreb. 1973:694–702.

1974.

121. Букуров С. Тасић Д. Критички осврт на холедоходуоденостомију. Српски архив за целокупно лекарство. 1974; св. 3–4: 181–188.

122. Bukurov S, Pešić R. Karadžić A. Mićanović V. Les lesions peroperatoiers des voies biliaires et leur traitement. Actualites chirurgicales. Congres francais de chirurgie. 1974; 689–692.

123. Букуров С. Проф. Др Соломон Давидовић. Српски архив за целокупно лекарство. 1974; св. 6: 505–505.

124. Krajnović S., Udicki S., Marić R., Jarebinski M., Bukurov S. Staphilococcal carrier state as consequence of hospitalisation. VII Congresso internazionale di igiene, medicina preventiva e medicina sociale. 1974; 109–110.

1975.

125. Букуров С. Прим. Др Борислав Бота Поповић. Српски архив за целокупно лекарство. 1975; св. 7–8: 697–698.

126. Букуров С. Караџић А. Радивојевић В. Прогностички фактори у хирургији карцинома колона. Зборник радова III научног састанка хирурга Србије. 1975; 75–78.

127. Павловић Д. Букуров С. Пешић Д. Караџић А. Мићановић В. Туберкулоза колона. Зборник радова III научног састанка хирурга Србије. 1975; 271–274.

Прикази страних књига и чланака у часописима

1947.

1. Букуров С. Г. Ф. Гаузе. Нови антибиотик — колистатин, Вестник Акад. Мед. наук СССР, 4, 11 (1946). Српски архив за целокупно лекарство 1947, св. 5: 384–385.

2. Букуров С. Д. И. Панченко. О значају неврита у патогенези промрзлина, Хирургија I, 25 (1946). Српски архив за целокупно лекарство 1947, св. 5: 385.

3. Букуров С. А. В. Вишневский. Хирургическая инфекция в свете нервнои концепции (Хируршка инфекција у светлости нервне концепције). Совјетская Медиц. 12, 2, 1946. Српски архив за целокупно лекарство 1947, св. 7 и 8: 592– 593.

4. Букуров С. Н. М. Неменова. К вопросу о патологоанатомической классификации посттрансфузионих осложнений (Прилог питању анатомопатолошке класификације посттрансфузионих копликација) Арг. Патологий 8, 4, 38 (1946). Српски архив за целокупно лекарство 1947, св. 7 и 8: 594–595.

5. Букуров С. Свесавезна онколошка конференција у Лењинграду. Српски архив за целокупно лекарство 1947, св. 7 и 8: 598–600.

6. Букуров С. Г. Д. Аронович. Боловй тестикулярний феномен при травмах спинного мозга (Болни тестикуларни феномен код траума кичмене мождине) Хирургия 1, 35 (1946). Српски архив за целокупно лекарство 1947, св. 10: 841–842.

1948.

7. Букуров С. П. А. Куприянов и Л. С. Бекерман. О резулътатах лечения абсцесов и гангрен легких (О резултатима лечења апсцеса и гангрене плуча) Хиуругия 10 (1947). Српски архив за целокупно лекарство 1948, св. 1: 93–94.

8. Букуров С. Савицки А. И. Ранная диагностика рака желудка (Рана дијагностика рака желуца) Хиуругия 9 (1947). Српски архив за целокупно лекарство 1948, св. 1: 94–95.

9. Букуров С. Л. З. Франк–Каменецкй. Парциалная денервация желудка при язвенной болезни (Делимична денервација желуца код улкуса) Хиуругия 5 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1948, св. 9 и 10: 856.

10. Букуров С. Т. Г. Соловъiева. Преливание крови с панаглутинацией (Трансфузија крви са панаглутинацијом) Вести. хир. х. 68, кн. 1 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1948, св. 9 и 10: 856–857.

11. Букуров С. В. В. Орнатский. Дегидратация при острой кишечной непреходимости (Дехидратација при акутној цревној оклузији) Вестн. хир. х. 68, кн. 2 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1948, св. 9 и 10: 857–858.

12. Букуров С. Г. С. Торповер. Простейший способ консервативного леченияместного гипергидроза на лице (hyperhydrosis parotidea) и слюньiх свищей (најједностванији начин конзервативног лечења локалне хиперхидрозе на лицу (hyperhydrosis parotidea и пљувачних фистула) Хиуругия 5 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1948, св. 9 и 10: 858.

13. Букуров С. К. В. Семонов. Ткивная терапия по Краузе при некоторы формах хирургического туберкулеза (Ткивна терапија по Краузеу код неких облика хируршке туберкулозе) Хиуругия 5 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1948, св. 9 и 10: 858–859.

14. Букуров С. О. Г. Плисан. Внутриартриальное введение лекарственных веществ как лечбний и профилактический метод (Интраартериско увођење медикамената као тераписки и профилактички метод) Вест. хир. х. 68, кн. 1 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1948, св. 11 и 12: 1017.

1949.

15. Букуров С. Г. М. Фишер Лешко. К лечению ран чулесной полочкой (Прилог лечењу рада b. Prodigiusus–ом) Хиуругия 5 (1948). Српски архив за целокупно лекарство. 1949, св. 1: 94.

16. Букуров С. D. B. Phemister. The use of blood and plasma in surgery (Употреба крви и плазме у хирургији) J. intern. de chir. t. VIII, 6, 1042–1055 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1949, св : 3 : 280 — 281.

17. Букуров С. R. Fontaine, M. Aron, P. Buck. Resultats statistiques de la reaction serologique du cancer selon M. Aron (Статистички резултати серолошке реакције на рак по М. Арону) Presse Méd. 72, 866 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1949, св. 3: 281.

18. Букуров С. Е. Delannoy. Considerations techniques sur la duodeno–pancreatectomie (разматрања технике дуодено–панкреатомије). J. Int. De Chir. t. Viii, 6, 1023–41 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1949, св. 5 и 6: 495–497.

19. Букуров С. P. Puech. Psychochirurgie. Indications et résultats. (Психихирургија. Индикације и резултати) Presse Méd. 8, 115 (1949). Српски архив за целокупно лекарство 1949, св. 5 и 6: 497–498.

20. Букуров С. De Takats. Thrombo–embolism (О тромбо–емболијама) Journ. Intern. de chir. 7, 5, 903 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1949, св. 5 и 6: 498–499.

21. Букуров С. Е. Д. Дубовий. Рентгенотерапия тромбофлебитов (рентгенотерапија тромбофлебита) Хиуругия 12, 26–30 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1949, св. 5 и 6: 500–501.

22. Букуров С. Ф. Г. Углов. Перевяска легочной артерии при множествених абсцесах лехкого и бронхиекстзиях (Подвезивање плућне артерије код мултипних апсцеса плућа и бронхиекстазија) Вест. хир. т. 68, књ. 4, 22–28 (1948). Српски архив за целокупно лекарство 1949, св. 5 и 6: 501–502.

1952.

23. Букуров С. M. D. Pareira a J. G. Probstein. Transent Diabetes in the Postoperative State (Пролазни дијабет у постоперативном току) Am. Journ. Surg. 1951, 3, 299. Српски архив за целокупно лекарство 1952, св. 1: 100.

24. Букуров С. R. Homann, jr. Fluid and Electolyte Therapy in Surgical Patients (Терапија хируршких болесника течношћу и електролитима) Am. Journ. Surg. 1951, 1, 10. Српски архив за целокупно лекарство 1952, св. 1: 100–101.

25. Букуров С. А. М. Rutenburg, F. B. Schweinburg and Ј. Fine. Clinical Experiences with Aureomycin in Surgical Infections. (Клиничка искуства са ауреомицином код хируршких инфекција). Ann. Surg. 1951, 3, 344. Српски архив за целокупно лекарство 1952, св. 2–3: 223–224.

26. Букуров С. C. Romieux et A. Brunchwig. Étude expérimentale de la fiore hépatique chez l’ homme. (Експериментална студија о хепатичној флори)Lyon chnr. 1952, I, II, 47. Српски архив за целокупно лекарство 1952, св. 4: 359

27. Букуров С. R. Leriche. Proncipes rationneles du traitement des oblitérations arterielles spontenées. (Рационални принципи лечења артериских облитерација). Rev. chir. 1951, 3–4, 65. Српски архив за целокупно лекарство 1952, св. 7: 672.

28. Букуров С. M. Guillemient, P. Stagnara, T. Dubost–Perret, R. Jarret M. Audry. Utilisation d’os hétérogenes réfrigérés en chirurgie humaine. (Примена хетерогених костију конзервисаних хладноћом у хуманој хирургији). Lyon chir. 1952, 47, I, 57. Српски архив за целокупно лекарство 1952, св. 5–6: 548–549.

1953.

29. Букуров С.А. G. R. London. The Treatment of Acute Perforated Peptic Ulcer by Primary Partial Gastrectomy (Лечење перфорисаног пептичног улкуса примарном гастректомијом). Lancet, 1952, 226, 6722, 1270. Српски архив за целокупно лекарство 1952, св. 2: 203–204.

30. Букуров С. R. J. Patrick, L. O. Underhal and R. Ch. Adams. Anestesia for Patients with Certain Diseases of Endocrine Glands (Анестезија код болесника са извесним обољењима ендокриних жлезда). Surg. Clin. North. Amer., 1952, 32, 4, 1109. Српски архив за целокупно лекарство 1952, св. 4: 430–431.

Литература

1. Станислав Букуров. Годишњак LXXXIII за 1976. годину. Српска академија наука и уметности. Београд 1977: 231–240.

2. Станислав Букуров. Годишњак XCII за 1985. годину. Српска Академија Наука и Уметности, Београд 1986: 140–143.

3. Др Станислав Букуров. Билтен Универзитета у Београду број 11/1955:80–85. (Референти проф. др Димитрије Јовчић, проф. др Светислав Стојановић и проф. др Војислав Стојановић). Dr Stanislav Bukurov. Bilten Univerziteta u Beogradu br. 140/1959:15–27. (Referenti prof. dr Vojislav Stojanović, prof. dr Bogdan Kosanović i prof. dr Slobodan Kostić).

4. Dr Stanislav Bukurov. Bilten Univerziteta u Beogradu br. 149/1960. (Referenti prof. dr Vojislav Stojanović, prof. dr Bogdan Kosanović i prof. dr Slobodan Kostić).

5. Ванредна скупштина за избор нових чланова. Српска академија наука и уметности. Одељење медицинских наука. Београд 1976: 27–35. (Референти: Академик Исидор Папо, дописни члан Слободан Костић, дописни члан Митар Митровић и дописни члан Сава Петковић).

6. Ракић Љ. Станислав Букуров (1905–1985). Годишњак САНУ за 1985. годину. Српска Академија Наука и Уметности, Београд 1986: 565–567.

7. Čolović R. Akademik prof. dr Stanislav Bukurov. U knjizi: ,,Hronika hirurgije u Srbiji”, (ur. R. Čolović). Beograd 2002: 604.

8. Миленковић П. Станислав Букуров. У књизи: ,,Професори Медицинског факултета (ур. М. Савићевић). Медицински факултет у Београду. Београд 2003: 307.

9. ТМ. Букуров Станислав. У књизи: ,,Познати српски лекари“ (ур. М. Милановић), Београд–Торонто 2003: 109.

10. Архива породице Букуров.

На Растку објављено: 2014-05-05
Датум последње измене: 2014-05-05 15:37:41