Брана Димитријевић

Руски лекар чије ће име остати заувек непознато

У својој невеликој књизи под насловом „Детињство“ Панта Срећковић (1), водећа личност српске романтичарске историографије, проговара и о једном свом другу из основне школе који се презивао Козаковић.

О деди тог Козаковића мајка ми је, пише Срећковић, казивала ово:

„Још за време Карађорђевог ратовања прошло је преко Груже за Ужицу триста козака. Имали су свог старешину и доктора. У повратку тај се доктор разболе и остане у Драчи, а козаци оду. Кад оздрави он се ожени у Драчи и ту настани. Умео је да вида од рана. Мене заболе сиса, па сам мислила да ћу умрети, тако ме болела. Чује то мој отац, па дође да ме види и доведе тога козачког доктора. Доктор предузме да ме лечи, и за месец дана од његових лекова ја оздравим. Њему добро плати како мој свекар, тако му исто из благодарности, што ме је извидао, плати и мој отац. У Драчи се (тај доктор) окућио и доцније умро. Зато се његова деца и унучићи презивају Козаковићи. (2)“

Реч је највероватније о 1810. години када су руске трупе дошле у помоћ српским устаницима, када је била битка код Варварина. Речени доктор је уствари био фелчер, војни хирург, а не доктор медицине („умео је да вида од рана.“), саобразно терминологији из тих препастеровских времена (3), пре него што ће хирургија на велика врата ући у свет медицине. Али ће његово право име и презиме остати заувек непознато. Сва је прилика да је окућивши се живео тежачки, да праксу није имао, него кад га ко позове.

Напомене

(1) Рођен 3/15. новембра 1834. године у Великим Крчмарима код Крагујевца. Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија) и Кијеву (Духовна академија). Од 1859 до 1894 радио као професор историје на Лицеју (од 1863 у Великој школи). Потпредседник Народне скупштине, посланик, академик (од 1886), ректор Велике школе, пиротски окружни начелник 1878. Умро у Београду 1903. године.

(2) Панта Срећковић: Детињство. Београд. Просвета 1986. Стр. 63.

(3) У руској војсци фелчери су постојали и током Првог светског рата, али тада у рангу болничара, обучених за збрињавање ратних повреда. Формацијски, руски лазарети (ратне пољске болнице) имале су 4 старија и шест млађих фелчера (руски: фељчер).