Радован Чолевић

Реч приређивача

Зоран Ђинђић: Србија, ни на Истоку, ни на Западу, Нови Сад, Цепелин, 1996.

Књига др Зорана Ђинђића "Србија ни на Истоку ни на Западу" представља збир његових расправа о најзначајнијим политичким догађајима у последњих пет година који су, у много чему, променили лик земље у којој живимо.

Процеси који су се убрзано одвијали после слома претходног система, у расправама и текстовима др Ђинђића добили су оригиналног тумача који је проникао у њихову суштину, разоткривајући истовремено и узроке немогућности демократског друштвеног преображаја. Стога је ова књига, једноставно, документ кризе, њено промишљање од стране компетентног тумача пре свега карактера, природе и скривених замки које је садржавала у себи. Ђинђић у готово свим својим текстовима као црвену нит провлачи идеју о сукобу два потпуно различита концепта од којих је на крају превагу однео друштвени конзервативизам, независно од тога којим је идеолошким предзнаком био обележен. Управо у томе огледа се и суштина каснијих драматичних догађаја који су потресали и, на крају, упропастили земљу.

Ако је за југословенску кризу карактеристично настојање да се по сваку цену одржи монополски карактер власти и ауторитарна друштвена структура, као подлога такве власти, Ђинђић с друге стране и у поступцима и идејама протагониста тзв. демократских снага такође уочава тенденције и специфичности које нису довољне, ни адекватне за радикалну друштвену промену. У том millie-у аутор и сагледава кризу као феномен дугог трајања.

Зборником радова под насловом "Србија ни на Истоку ни на Западу" приређивач је имао намеру да на једном месту да слику Ђинђићеве политичке мисли око које, од када је аутор постао и значајна политичка личност, настају многе контроверзе које иду и до потпуног оспоравања. Приређивач настоји да овом књигом отклони мистификације и да, на једном месту скупљеним Ђинђићевим текстовима, омогући критичкој јавности увид у садржину идеја, ставова и политичких погледа које је њихов аутор заступао и образлагао.

Књига политичких есеја и расправа "Србија ни на Истоку ни на Западу" представља, заправо, наставак претходне Ђинђићеве књиге "Југославија као недовршена држава". Мада у понечему различита, јер се прва књига бавила узроцима и структурним недостацима који су спречавали конституисање и демократско устројство друге Југославије, књига која је пред вама проблематизује чиниоце који су довели до њеног краха. У фокусу ове књиге налази се српско друштво са искушењима и менама кроз које је пролазило у последњих пет година. Оно што привлачи посебну пажњу јесте угао из кога аутор сагледава догађаје и анализира њихову основу, често антиципирајући каснији ток збивања. Од првог текста у књизи "Србија, шта је то", поред утемељене критике, провлачи се захтев за суштинским демократским променама као јединој формули спаса од јахача апокалипсе, који су се појавили не само на периферији српског друштва.

Припремајући књигу др Ђинђића, приређивач се руководио са два критеријума: текстови су бирани према значењу које имају за садашње време, односно уврштени су они који својим садржајем надилазе тренутак у коме су објављени, а повод тумаче феноменолошки - сагледавајући његово значење у ширем друштвеном контексту, и друго, текстови су подељени у две целине, независно од тога када су објављени, већ је као мерило узета њихова тематска сродност.

У припреми ове књиге пријатељски су ми помогли Љубиша Николин и Дуда Анђелковић, на чему сам им веома захвалан.

// Пројекат Растко / Историја //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]