|
|
 |
Бранибор
Дебељковић:
|
|
Интернет издање Извршни продуцент и покровитељ: Београд, 12. јул 2003. Уредник: Милинко Стефановић Продуцент: Зоран Стефановић Дигитализација текстуалног и ликовног материјала: Ненад Петровић Коректура: Миленка Кузмановић Ликовно обликовање: Маринко Лугоња Вебмастеринг: Горан Марић |
Штампано издање Београд, 1969. Издавач: Фото-савез Југославије, Београд, Булевар револуције 44 Фото-монографија Фото-савеза Југославије Предговор: Зоран Маркуш Штампа: Графички завод Хрватске, Загреб |
Када бих покушао да у најкраћем уводу дефинишем уметност фотографије, мислим да бих морао остати у оквирима дефиниција којима се дефинише уметност уопште. Свакој уметности и свим делима, од Алтамире до данас, природа је била и остала мајка. Али, оно што разликује дело од извора, остварење од инспирације, то је траг свести, осећања и духа које отискује стваралац. Због тога уметност није нити може бити веристичка копија природе већ стваралаштво.
Ствар ништа не мења чињеница да се овде налазимо у домену једне уметности чије се изражајне могућности постижу механичким средствима. Чак, ако за тренутак оставимо по страни тренутне преокупације фотографије — о чему лепо информише последње поглавље ове књиге – и останемо у границама једног класичног мотива, на пример, пејсажа, наши докази неће бити мање убедљиви. Јер, пејсаж није природа, већ њен типичан или карактеристичан део, који је одабрао уметник. У природи се све мења. Исти предео није "исти" ни у једном тренутку дана, а какве су мене кроз које он пролази у појединим годишњим добима?! Ухватити, регистровати и пренети у вечност пролазност тренутка — закон је ове уметности.
Као што природа није пејзаж, тако ни сваки човек није портрет. Не даје ни сваки комад земље, парче дрвета или стене (регистровано сочивом камере) идеју о материји. Када се већ говори о механичком уделу, онда треба рећи, да он више сужава, него што шири могућности израза. Зато је у овој уметности теже бити уметник.
Интернационални мајстор Бранибор Дебељковић један је од стубова уметничке фотографије у Југославији. Рођен је у Приштини 1916. Студирао је и завршио филозофски факултет, али страст према фотографији била је јача и коначно је преовладала у његову звању и професији. Појава ни нова ни изузетна, већ пре би се рекло карактеристична за уметност и уметнике нашег времена. Од 1938, када је први пут излагао на једној домаћој изложби, до данас, прошло је пуне три деценије. Скоро да нема већег светског центра у коме нису била изложена његова дела, а награде и признања на домаћим и међународним изложбама ласкаво говоре о пређеном путу.
Ако би се о њему желело говорити језиком бројки, онда цифра од више хиљада фотографских дела, најубедљивије сведочи о каквој је активности реч. Податак импресионира, али истовремено открива све тешкоће које се постављају када избор треба свести на — 60 дела. При том, појављује се и дилема да ли уметника представити хронолошким или ићи за систематизацијом материјала, потест, по поглављима које образују исти или слични мотиви и теме, без обзира када су поједина дела настала. Овде су комбинована оба принципа. Прво и последње поглавље иманентно сугеришу поштовање хронологије, док су остали одељци књиге класификовани по материјалу. Дела обухваћена у одељку "Из прве мапе" су хронолошки најстарија и истовремено су јединствена у Изразу, док последње поглавље "Форме, структуре и материја" припадају последњим годинама ствараоца и имају наглашен формални естетички оквир.
Говорити о остварењима "Из прве мапе" – без обзира да ли се при том мисли на портрете, снажне таласе и пенушаву воду, на класје жита на олујном небу, испуцалу земљу жедну воде или на предах у пољу жита — значи писати и о једној етапи фотографије уопште. Када се појавила, фотографија је и са своје стране утицала да сликарство побегне од веристичко-идеалистичке представе природе. Али, у тренутку када је расцеп са традиционалним искуством код сликарства био највећи, фотографија почиње да опонаша извесне његове вредности — разуме се у мери у којој је то уопште могуће. Зато, у најстаријим Дебељковићевим делима има толико полутонова и најфинијих валерских нијанси. Као да смо на терену холандског сликарства, то јест, сликарског манира који је и у најдубљим сенкама осетио скоро невидљиве градације светло-тамног и умео да их издиференцира и изрази. Код фотографије "Херцегновски град" поређене са Рујсдалом скоро се директно намеће.
Ако упоредимо ово дело са било којим остварењем у "Предели моје земље" лако ћемо препознати формалне разлике које деле прву етапу Бранибора Дебељковића од свих каснијих. Код првих, инспирација се унапред подвргава једном оптичком и формалном ефекту, који се постиже и накнадно, у реализацији. У каснијим пределима, око уметника усмерено је на сам пејсаж, на ликовне вредности које он сам има у себи. Проблем је овде друкчији и рекао бих тежи, а сама природа "истински је" приказана.
Монументалност кањона Дрине, питомост Шумадијског пејзажа или чисто оптичке и пластичне вредности Санџачких предела – да поменемо само неке радове из овог поглавља – нису постигнуте никаквим помоћним средствима, већ експресивношћу мотива које је знао да запази уметник. Поред чисто уметничких вредности, ови пејсажи импресионирају снагом и убедљивошћу.
Најчешће, у свакој уметности, постоје одређени мотиви, теме и инспирације које највише одговарају природи и таленту уметника. Друкчије није ни у фотографији. Интимно, Бранибор Дебељковић верује да пејсаж и брзе, скоро репортерски регистроване сензације највише одговарају његовом нерву. Ја бих био скептичан према овој оцени аутора. Пре бих рекао да се он са подједнаким успехом огледа у свим дисциплинама и да та црта доминира у његовој физиономији. Такав закључак највише намеће поглавље "Наде". Бранибор Дебељковић је релативно мало сликао децу, али ове неколике фотографије, узете из ширег избора, су права ремек дјела, студије става, покрета и израза, дечијег карактера и психологије. Потекла су из различитих друштвених слојева и различитих амбијената, али увек откривају отвореност, озареност и оптимизам, и због тога су наде.
Праву меру мајсторства Бранибор Дебељковић дао је у поглављу "Људи и егзистенције".
Ту је, по мом мишљењу, најдаље продро до дубљих животних истина, до сазнања до којих се уопште може доћи помоћу фотографске камере.
Појам егзистенције код Дебељковића не треба схватити у филозофском, већ у социолошком смислу, као начин живота. Због тога има радова као што је "Јелисејска поља", где је социолошки моменат интониран до највише градације. С друге стране, у безначајним мотивима, са најскромнијим средствима, у скоро камерном штимунгу ("Усамљеност I" и "Усамљеност II") уметник је знао да изрази усамљеност и физичку отуђеност човека нашег времена. Када слика снажне машине, симболе индустријске цивилизације и наше изградње, он тиме не доводи у подређен положај човека. У делу "Нови Архимед", премда ухваћен у мрежи механизације, Дебељковићев човек је издвојен, као владар и управљач.
Иако због ригорозне селекције многа значајна остварења, а међу њима неколико значајних портрета, нису дошли у обзир да буду репродуковани, портрет Јусуф Карша светског мајстора у области фотографије, карактеристичан је за Дебељковићева схватања портрета. Док је у најстаријим делима "Из прве мапе", као на пример, у "Црногорки" наглашен психолошки моменат, у каснијим радовима, као на пример, у овом, у први план стављене су вредности карактера. Због тога би се ово остварење могло узети као типично за уметника. Оно што је за сликара "скиценблок", то су за фотографа репортаже. Треба имати нерве, инстинкта и брзине да се нотирају пролазне сензације. Све ове особине и вредности дошле су до изражаја у ансамблима "Гитаријада" и "Фотографи и модели".
"Гитаријаду" карактерише симултаност приказивања, међузависност између протагониста и публике, понекад доведене до делиричног заноса. "Фотографи и модели" су изаткани из духовитих секвенци, повезаних међу собом односима који постоје између фотографа аматера и модела. Оквир је карактеристичан и лепо нађен: Трг Светог Марка у Венецији, место на коме ваљда највише "шкљоцају" фотографске камере.
Постоји у сваком периоду уметности јединствен сензибилитет по којем се најтачније препознаје време и епоха. У тренутку кад наука у свом најпрогресивнијем делу упире поглед у атом, да би у њему пронашла основне законе живота и материјалног постојања, у сликарству се, на пример, чине слични напори. Сликари нашег времена претпостављају предмету и фигури фактуру, сликарску материју стављају у центар својих интересовања. Било би заблуда претпоставити да међу њима постоји нека зависност, то јест, да су савремени сликари "енформела" студирали савремену физику, или, обрнуто, да савремена уметност утиче на науку. Реч је о сличном сензибилитету, који карактерише једно време.
Ове уводне реченице потребне су да би се разумело последње поглавље књиге "Форме, структуре и материја". У њему Бранибор Дебељковић открива друкчију лепоту и нове изражајне могућности, које су много ближе природи фотографије, него, рецимо, сликарству или другим пластичним уметностима.
У центру пажње уметника није више дрво као део пејсажа, већ чисто формалне вредности које откривају његове крошње. Уметника не интересују ни стадион ни људи који га дупке испуњују, већ правилан геометријски ритам који образују њихове главе и тела.
Даљи корак у откривању нових оптичких вредности Дебељковић ће направити у својим структурама и материјама. То су, на пример, честице воде или линеарни орнаменти које откривају материја дрвета или камена. Има у овим радовима нечег подједнако апсолутног и импресионалног, лепог самог по себи, неовисног од локалног и зато универзалног и вечитог. Шта је фотографија? Како кажу приручници и енциклопедије, то су записи светлости на масу сребро-нитрата којим је превучен филм и фотографска плоча. Више него што то могу да објасне речи, уметник то демонстрира у делима. Ови радови представљају део преокупације уметника за свет оптичких сензација, које чине једну од најаутентичнијих етапа Бранибора Дебељковића. Светлосни ефекти, изоловани од извора, организују се у посебну целину, у сопствени свет облика. С њима се завршава ова књига и истовремено потврђује истина, да у овом тренутку све ликовне уметности говоре сличним језиком о истим проблемима.
Као што је уметност фотографије млада, таква је и младост ове књиге. Три деценије, колико одваја прве и последње радове Бранибора Дебељковића нису само његове. Ако се јединственим погледом обухвати стваралаштво Бранибора Дебељковића, видеће се да се његов рад поклапа с годинама развоја уметности фотографије у Србији. Његов први период, лирски мотиви, распеваност пејсажа, сфумато који лебди над његовим сликама временски се подудара с периодом од пре тридесет година када је фотографија тежила сликарским узорима, стварајући постепено свој израз и одвајајући се истовремено од оновременског сликарства. Моменат његове репортерске фотографије, запажање сцена, детаља, догађаја, одразило се као контраст ранијем лирском периоду његовог рада. Посебну целину, као етапу или склоност уметника, представљају дела у којима се отишло у продубљивање дубљег сазнања о човеку и условима његове егзистенције. Апстрактне тенденције, које су се манифестовале у свим уметностима, добиле су у њему изразитог присташу. Тражење новог кроз природне форме, кроз честицу воде, дрво које се распада, кристале, независне оптичке ефекте, одраз је нечег новог, свежег, које Дебељковић уноси у фотографију, новина коју ће убрзо прихватити и други стварајући стил у фотографији Београдског уметничког центра, лако је данас Дебељковић у напону стваралачке моћи и према томе још није рекао своју последњу реч, он већ данас представља заслужно име у историји наше новије уметности, која, у најскоријем времену, мора да отвори своје ново поглавље о фотографији.
Бранибор Дебељковић је рођен 1916. године у Приштини. Фармацију је дипломирао 1939. године у Загребу, где се у Фото-клубу "Загреб" почео и озбиљније бавити фотографијом. По завршетку студија 1940. године враћа се у Београд, где покреће оснивање Клуба фотоаматера "Београд". Године 1947. са групом ентузијаста оснива Друштво фотоаматера "Београд" који убрзо постаје центар за ширење фотографске културе. То је данашњи Фото-клуб "Београд", кроз који је прошла читава плејада врло познатих врхунских фотографа. Године 1949. учествује у оснивању југославенског фотографског часописа "Фотографија", чији је и први уредник. Тада дефинитивно напушта свој дотадашњи позив апотекара. Учествовао је на великом броју домаћих и иностраних изложби не само као успешни излагач, на којима је добио већи број награда и признања, већ врло често и као члан жирија. Музеј Револуције народа Југославије предлаже Дебељковића 1963. године, као коаутора изложбе "Робија — школа револуционара", за Октобарску награду. Као признање за стваралачки рад на пољу фотографије и постигнути високи уметнички реноме Савез фото и киноаматера Југославије додељује му 1954. године звање мајстора уметничке фотографије. Међународна федерација фотографске уметности (Federation internationale de l'art photographique) додељује му 1957. године титулу Exellance FIAP (EFIAP), а 1967. године високо признање, титулу Hon. EFIAP. Као високи стручњак и уметник на пољу фотографије а на основу великог броја признања Дебељковића позивају 1953. године да се учлани у Удружење ликовних уметника (УЛУС). То је било признање, не само његовим квалитетима већ и фотографији уопште. Поред свог уметничког рада на фотографији Дебељковић се бави и проучавањем историје фотографије у Југославији. Кратки преглед развоја фотографије у Југославији штампан је у енглеској FOCAL PRESS фотографској енциклопедији, док ће се у току ове године, у оквиру Удружења примењених уметности Србије, издати приказ развитка фотографије у Србији.
Из прве мапе 1937-1950
1. Пред олују (1939.)
3. Црногорка (1946.)
4. Херцегновски град (1950.)
5. Акт (1947.)
6. Жеља (1950.)
7.Последња (1950.)
8.Суша (1950.)
9. Висока пећ (1950.)
Предели моје земље
10. Човек и сунце (1969.)
11. Предели из Санџака (1957.)
12. Кањон Дрине (1958.)
13. Кањон Дрине (1958.)
14. На ливади (1962.)
15. Еродивни предео — Стари Влах (1963.)
16 Власинско језеро (1960.)
17 Каменолом (1964.)
18 Шумадијски предео (1955.)
19. Предео из Метохије (1954.)
20. Скупљање сена (планина Голија 1962.)
21. Крш (Никшић 1964.)
22. Село (Санџак 1960.)
21. Крш (Никшић 1964.)
22. Људи
23. Монтери (1957.)
24. Том Џонс (Париз 1966.)
25. Стадо (Голија 1962.)
26. Јадни пешак (Рим, 1960.)
27. Јелисејска поља (Рим 1966.)
28. Хала (1959.)
28. Сваког дана (1958.)
28. Сваког дана (1958.)
29. Усамљена I (1958.)
30. Фотограф Јусуф Карш (1962.)
40. Рвачи (1967.)
41. Рвач после борбе (1967.)
42. Кроз прозор (1960.)
Наде
43. Дечак испод Островице (1958.)
44. Играчи пиљака (Санџак 1959.)
45. Девојчица са Јастрепца (1956.)
46. Самоуверена (1962.)
46. У мислима (1960.)
47.Фата (1964)
48. Периферија (1956.)
Записи
49. Фотографија за минут (1951.)
50—55. Концерт од 100 фотографија — Гитаријада — извод из истоимене изложбе од 100 фотографија — репортажа са одржавања такмичења бит музике — гитаријади одржане у хали Београдског сајма — 1965. године
56. Пријатељско убеђивање — сцена са студентских демонстрација у Цириху 1968.
57. Фотограф и модели — репортажа са Трга Св. Марка у Венецији, где се вероватно, највише људи међусобно фотографишу
58. Говорник — господин Emil Matzler, преседник Омладинске комисије FIAP-а
Форма, структуре и материја
59. Форма, структура и материја (1969.)
60. Форма у камену (1964.)
61. Публика (1965.)
62. Капи воде на плочи за високи сјај (1960.)
63. Кактус (1967.)
64. Кристали хидрохинона (1967.)
65. Мртви дивови (Кокин Брод 1963.)
66. Овца (1963.)
67. На Балтичком мору (1961.)
68. Маховина (1960.)
69. Пањ (1967.)
70. Фотограм (1960.)
71. Гутеограм (1965.)
72.
48. Фотографија за минут (1951.)
49—51. Концерт од 100 фотографија — Гитаријада — извод из истоимене изложбе од 100 фотографија — репортажа са одржавања такмичења бит музике — гитаријади одржане у хали Београдског сајма — 1965. године
52. Пријатељско убеђивање — сцена са студентских демонстрација у Цириху 1968.
53. Фотограф и модели — репортажа са Трга Св. Марка у Венецији, где се вероватно, највише људи међусобно фотографишу
54. Говорник — господин Emil Matzler, преседник Омладинске комисије FIAP-а
"Кајаком низ Дрину 58" — изложба са 70 радова. Изложбена сала Кабинета за ВВВ — Теразије, Београд, 7— 17. марта.
Изложба од 55 радова приређена од "Zwiazek Polskich Artystow Fotografikow – Centralne Biuro Wystaw Artysticznych".
Изложбена сала: Kordegarda Ministerstwa Kultury i Sztuki.
Krakowskie
Przedmiescie; Warszawa 6 — 19. маја
Иста изложба организована од стране ZPAF и Gdanskie
Towarzystwo przyjaciol sztuki".
Изложбена сала у "Dworze Artusa", Gdansk 8—31. августа.
59 радова
Изложбена сала: Салон фотографије Фото савеза Југославије
Београд, априла
Изложба од 59 радова Студентски центар Загреб, априла
69 радова
Изложбена сала: Хол Народног позоришта
Приштина, маја
"Фотографија у стану" — Изложба декоративне фотографије
25 радова већег формата
Галерија Графичког колектива; Београд, 21 —31. маја
"Концерт од 100 фотографија" — Изложба фотографија са концерта бит музике — "Гитаријаде" (50 радова Т. Петернека)
Изложбена сала: Хол Дома омладине
Београд, 5—15. Фебруара
V Internationale Foto Kongres Austellung - Wien
VI међународна изложба умјетничке фотографије - Загреб
VII изложба умјетничке фотографије - Загреб
VIII међународна изложба умјетничке фотографије - Загреб
Национална изложба умјетничке фотографије: Осијек, Сушак, Дарувар - Дарувар
Изложба четири државе: Швајцарске, Маџарске, Италије и Југославије - Дебрецин, Шопроњ, Будимпешта, Мишколц, Цирих
1948.
Прва изложба фотографије "Друштва фотоаматера Београд" - Београд
1949.
IV Mezynarodni vystava Fotografije - Praha
XXII Annual International Exhibition of Photography - Lincoln (Eng.)
87 Annual Open International Exhibition
I Изложба Савеза фото и кино аматера Југославије - Загреб
II Internacionale Kunstfoto Ausstellung - Insbruck-Klagenfurt
1950.
I Photo-Biennale de FIAP - Bern
38e Salon International d'art photographique - Paris
10e Fokus Salon - Amsterdam
17e International Fotosalon IRIS - Antwerpen
Путујућа изложба Секретаријата за информације
"Yugoslawia trough the eyes of the Camera artist"
I internationale Ausstellung fotographischer Kunst - Saarbrücken
Salon International d'art photographyque - Bruxelles
Den tredie Internationale Udstilling of billedmaesig fotografi Danmark - København
41st International Exhibition of the London Salon of Photography - London
III Zvezna razstava umetniške fotografije - Ljubljana
1le Internationale FOKUS Fotosalon - Amsterdam
The twentyfirst Midland Salon of photography - Wolverhampton
2a Mostra di Fotografie di Montagna - Busto Arsizio
International Salon of Photography - Edinbourgh
Seventh Open International Exhibition of Pictorial Photography - Blackpool
Western Salon of Photography - Truro
39e Salon International d'art photographique - Paris
Salon International d'art photographique - Bruxelles
18e International Foto Salon IRIS Antwerpen
42nd International Exhibition of the London Salon of photography - London
Mostra Internationale del Ritratto - Bologna
II Изложба уметничке фотографије - Београд
Chicago International Exnibition of photography - Chicago
PHOTOKINA Internationale photo und Kinoausstellung - Köln
Seattle International Exhibition of photography - Seattle
V Exhibition International de fotografias - Havana
IV Internationale Ausstellung - Salzburg, Innsbruck, Klagenfurt
10e Salon International Albert ler - Charleroi
19e Salon International d'art photographique "IRIS" - Antwerpen
V Salon Internationale d'art photographique - Luxemburg
I међународна изложба фотографске уметности - Београд
II Internationale Photo-Bienale der FIAP - Salzburg
Изложба планинарске фотографије Југославије - Београд
IV Međunarodna razstava umetniške fotografije - Ljubljana
2 me Sabu Biennal
2me Salon Biennal - Huy
Internationale Fotoausstellung - München
Internationale Salon of Photography - Bangalore (Mysore. Ind.)
First Internationale Salon of Pictorial photography - Calcutta (Bengal)
10. Међународна изложба уметничке фотографије - Загреб
2. Међународна изложба фотографске уметности - Београд
VI Internationale Jubilaeums Ausstellung - Wien
IV Савезна изложба југословенске фотографије - Сарајево
Прва мегународна изложба на фотографска уметност - Скопје
IV Клупска изложба фотографије - Београд
I Изложба фотографије Космета - Приштина
23rd Internationale Exhibition of Photography - Boston (USA)
14e International FOKUS Fotosalon - Amsterdam
21e International Fotosalon IRIS - Antwerpen
45th International Exhibition of London Salon of Photography - London
VI Salon Internationale de photographie - Seraing (Belge)
11 Међународна изложба умјетничке фотографије - Загреб
Салон фотографске уметности "20. Октобар" - Београд
Internationale Fotoausstellung "IFA" - München
V Изложба југословенске фотографије - Нови Сад
II Internationale Ausstellung fotografischer Kunst - Frankfurt
I Изложба "УЛУПУС"-а - Београд
Mysore photographic Society International Salon - Bengalore
I Међународна изложба умјетничке фотографије - Сарајево
VII Internationale Photoausstellung - Wien
Eleventh open Internationale Exhibition of pictorial photography - Blackpool
60th Annual open Exhibition - Birmingham
64th International Salon of photography - Toronto (Canada)
II Међународна изложба фотографске уметности - Београд
Internationale Fotosalon - Kortrijk (Belge)
Изложба југословенске фотографије - Париз
Изложба југословенске фотографије - Варшава
II Salon International d'art photographique - Marseille
International Exhibition of modern photography - Karlstad (Sweden)
I Nemzetkozi Muveszi Fotokiallitas - Budapest
41 st Scottish Salon of International photography - Air (Scotland)
IXe Salon international d'art photographique - Bordeaux
"Die Welt photographiert" III Internationale Ausstellung - Frankfurt
Primul Salon International de arta fotografica al R. P. R. - Bucuresti
12. Међународна изложба умјетничке фотографије - Загреб
IV Међуклупска универзитетска фотоизложба - Загреб
VII Републичка изложба фотографије Србије - Крагујевац
Салон фотографије "20. Октобар" - Београд
International Exhibition Boston Camera club - Boston (USA)
VIII Изложба југословенске фотографије - Осијек
II Међународна изложба фотографије - Сарајево
Salon international d'art photographique - Budapest
II Међународна изложба умјетничке фотографије "Човјек и море" - Задар
Internationale Vergleichschau - Köln
1. Internationale Fotosalon "ARTOSA" - Tienen (Belge)
5me Congres International de Photog. d'art - Anvers
IV Exposicao International de Arte fotografica - Rio de Janeiro
III International Ausstellung bildmässige Fotografie - Linz
25e IRIS International Fotosalon - Antwerpen
49th International Exhibition of the London Salon of photography - London
2e Internationale Fotoausstellung - Leverkusen
VIII Републичка изложба фотографије Србије - Приштина
I Salon internatuonal de Fotografija - San Andrian de Besos
"Уметност у служби човека" — I фестивал примењене уметности - Зрењанин
3rd Helsinki Exhibition of photographic art - Helsinki
Салон фотографије "20. октобар" - Београд
9. Изложба југословенске фотографије - Београд
Изложба југословенске фотографије - Токио
Изложба фотографије чланова УЛУПУј-а - Београд
III изложба фотографије - Сарајево
I Међуклупска изложба фотографије - Зеница
XXIV Salon international de arte fotografico - Buenos Aires
First Sarawak international Salon of photography - Kutching (Sarawak, Borneo)
Berliner Fotoschau - Berlin (DDR)
PHOTOEUROP 60 2me Exposition Europeenne de photographique - Lausane
Nemzetkoezi Fotomueveszeti Szalon - Szeged-Budapest
Miedzynarodowa wystawa fotografii artycznei - Katowyce
Изложба фотографије "6. април" - Сарајево
Border International Salon of photography East London (South Africa)
15th Hongkong International Salon of Pictorial photography - Hongkong
VI Салон фотографије "20. октобар" - Београд
Изложба југословенске фотографије - Индија
Bild mape - Bazel
200 Salao internacional de arte fotografica - Sao Paulo
The second Essex Salon of photography - Essex
XI Изложба југословенске фотографије - Београд
16th Hongkong International Salon of Pictorial photography - Hongkong
VIII Далматинска изложба фотографије - Сплит
VII Салон фотографске уметности "20. Октобар" Београд
Fifth International Exhibition of photography - Los Angeles
Sixt Melbourne International Exhibition of photography - Melbourne
36 International fotosalon - Gent (Belge)
VIII Salao internacional de arte fotografica Mocambique (Africa)
Изложба нацрта за свилу (Загребачки прољетни Велесајам) 8 фотодесена - Загреб
Међународни сајам одевања "Мода у свету" текстилни десени - Београд
Pictorial and Portrait print Salon - Albuquerque (New Mex)
VIII Салон фотографске уметности "20. Октобар" - Београд
Изложба фотографије "Људи и планине" - Београд
International Salon of photography - San Jose (Calif. USA)
13th Singapore International Salon of photography - Singapore
The Linkoln Salon - Linkoln (Engl.)
XVIII Salon internacionale de arte fotografica - Buenos Aires
V Concorso Internationale di fotografica "II Campanone d'oro" - Bergamo
VIII Mednarodna razstava umetniške fotografije - Ljubljana
XII Изложба југословенске фотографије - Сарајево
Изложба југословенске фотографије - Берлин
Изложба примењене уметности "10 година УЛУПУС-а" - Београд
Изложба примењене уметности "10 година УЛУПУС-а" - Нови Сад
Tenth International Exhibition of photography - Ceylon
XXVII Exposicion internacional de arte fotografica - Santiago de Chile
"Nök a XX Szazadban" - Budapest
I Међуклупска изложба фотографије - Сомбор
4th International Salon of photography - Calcutta
13 Сојузна изложба на фотографија - Скопје
An International Exhibition of photography
The Royal photographic Society of Great Britain - London
Va Exposicao Mundial de arte fotografica - Belo Horizonte (Brazil)
XXVII Salon International de arte fotografica - Buenos Aires
Изложба југословенске фотографије - Будимпешта
Изложба југословенске фотографије - Москва
X Салон фотографске уметности "20. Октобар" - Београд
Salon Europeen d'art photographique - Bernoy
32nd Boston International Photographic Exhibition - Boston
Photoeurop 64 - Bruxelles, Val de Bievre, Lausane
VI Међународна изложба студентске фотографије - Загреб — Београд
8e Bienale de la FIAP - Basel
lst Jyväskylä Exhibition of photographic art - Jyväskylä (Finland)
Втора мегународна изложба на фотографска уметност - Скопје
5. Biennale internazionale di arte fotografica - Modena
EUROPA FOTO 1964. - Esslingen-Hamburg-Koln-Ludwigshaven
24 International photographic Salon of Japan - Tokio
Изложба примењених уметности: III конгрес УЛУПУЈ-а - Љубљана
Salao internacional de arte fotografica - Rio de Janeiro
Международна художествена фотоизложба - Пловдив
4. Међународни Бијенале "Човјек и море" - Задар
XI Салон фотографске уметности "20. Октобар" - Београд
30 Salo internacional de arte fotografica - Nova Friburgo (Brasil)
18th International Ilinois State fair Exhibition of Photography
Изложба југословенске фотографије - Софија
Салон примењених уметности - Београд
Изложба југословенске фотографије чланова УЛУПУЈ-а - Праг
19 Exposicao mondial de arte Fotografica - Rio de Janeiro
IV Baratšag Hida Fotokialitas - Kapošvar
IV међуклупска изложба фотографије - Земун
Октобарски салон ликовних и примењених уметности - Београд
2 Mostra International di fotografia "Michelangelo d'Oro" - Marina di Pietra santa
11 Југословенска изложба фотографије "Челик и нафта" - Сисак
Октобарски салон ликовних и примењених уметности - Београд
4 Internationaler Foto-Club Salon AUSTRIA - Wien
Савремена Југословенска фотографија чланова УЛУПУЈ-а Чачак
Мајска изложба МИ 1969 Београд
Бронзана плакета — Национална изложба умјетничке фотографије - Осијек
Сребрна плакета — Negy nemzet kiallitasa - Debrezen
I награда — I изложба фотографије Друштва фото и киноаматера Београд - Београд
Диплома — IV Mezynarodni vystava fotografie - Praha
II награда на конкурсу фотографије Савеза фото и кино аматера Југославије - Београд
Диплома — III Savezna izložba umjetniške fotografije - Ljubljana
Diplome d'Honneur-Salon Intern. d'Art photograph. - Bruxelles
Похвала — 9 Међународна изложба умјетничке фотографије - Загреб
Diplome d'Honneur avec mention speciale - Salon International d'Art Photographique - Bruxelles
Диплома — Photokina - Köln
Сребрна плакета — Internationale Photoausstellung - Salzburg
II награда — 2a Mostra di Fotografia di Montagna - Busto Arsizio
Сребрна плакета — I изложба планинарске фотографије Југославије - Београд
Диплома — Photokina — Internationale Photo und Kinoausstellung - Köln
Urkunde — IFA — Internationale Fotoausstellung - München
III награда — I Савезна изложба туристичке фотографије - Београд
II награда и диплома — Изложба фотографије фотоклуба "Београд" - Београд
Брончана плакета — 11. Међународна изложба умјетничке фотографије - Загреб
Диплома — Photokina - Köln
Златна плакета — VI Јубиларна изложба југословенске фотографије - Београд
Сребрна плакета "10 година Народне технике" - Београд
Бронзана плакета "Борис Кидрич" за заслуге на ширењу техничке културе - Београд
Бронзана медаља — Internationale Fotoausstellung Frankfurt/M
Сребрна плакета — Изложба фотографије "20. Октобар" - Београд
Диплома — VII изложба југословенске фотографије - Титоград
Сребрна плакета — XII Међународна изложба умјетничке фотографије - Загреб
Сребрна плакета
Плакета — 19e Fokus Salon - Amsterdam
Златна плакета председника Скупштине града Београда на изложби "20. Октобар" - Београд
Две новчане награде (50$) — Monthly Qualifying
Competition of Popular Photography magazine - Boston
Диплома — VIII клупска изложба фотографија - Крагујевац
Диплома — II Међуклупска изложба фотографије - Босански Брод
Сребрни трофеј — 15th Internationale Salon of Pictorial Photography - Hongkong
Златна плакета председника Скупштине града Београда и три новчане награде
на изложби фотографије "20. Октобар" - Београд
Плакета — 20 Salao internacional de arte fotografico - Sao Paolo
Диплома и новчана награда — Међународни сајам одевања "Мода у свету" - Београд
Диплома за изложене текстилне фото десене на Међународном сајму одевања "Мода у свету" - Београд
Диплома — 36e International Salon - Gent
I награда — Међуклупска изложба фотографије - Ваљево
Prize "Tensi" — VI International Exhibition "II Campanone d'Oro" - Bergamo
Четири новчане награде (800 DM) Fotowetbewerb "Für socialistische Fotokunst" - Berlin
Златна плакета — IV Савезна изложба планинарске фотографије - Београд
Златна плакета "Дивокоза" Планинарског савеза Југославије - Београд
Годишња награда — сребрна плакета УЛУПУС-а за успех у раду - Београд
Златна плакета и пехар — Међународна изложба фотографије "Noek a XX Szazadban" - Budapest
II награда — I међуклупска изложба фотографије - Сомбор
Новчана награда Културнопросветне заједнице (100.000); - Београд
II награда (новчана) Туристичког савеза Београда - Београд
II награда (новчана) Туристичког савеза Београда на IX Салону фотографије "20. Октобар" - Београд
Сребрна плакета – XIII Изложба југословенске фотографије - Скопје
I и II награда — Razstava planinske fotografije - Љубљана
Сребрна плакета "Борис Кидрич" за заслуге на ширењу техничке културе - Београд
I (новчана) награда Туристичког савеза Београда (100.000) на X Салону фотографије "20. Октобар" Београд
Плакета — 5. Bienale internacionale di arte fotografica - Modena
Плакета Jubilen de Prata - Sao Paolo
Спомен плакета и диплома града Београда 1944—1964. Београд
Бронзана плакета и Диплома — IV међународни бијенале фотографије "Човјек и море" - Задар
Новчана награда Туристичког савеза Београда на XI Салону фотографије "20. Октобар" - Београд
Годишња награда — сребрна плакета УЛУПУС-а за успех у раду - Београд
Диплома Већа Народне технике Југославије "20 година Народне технике" - Београд
Бронзана плакета "Baratsag Hidja" изложба фотографија - Капосвар
"Хрватски дневник", Загреб, 19 листопада
Чланак: "Славенска фотографија доминира на VIII међународној умјетничкој изложби"
"Morgenblatt", Загреб, 23. октобар
Чланак: "VIII Internationale Kunstphotographische Ausstellung in Zagreb"
"Јутарњи лист", Загреб, 26. X
Чланак: "Међународна изложба умјетничке фотографије у Загребу"
"Време", Београд, јуни
Чланак: "Национална изложба уметничке фотографије у Осијеку (1 фотографија)
"Глас", Београд, 5. фебруар
Чланак: М. Кулунџић: "Неколико напомена уз изложбу уметничке фотографије"
"Илустрирани вјесник", Загреб, Јануара
Чланак: "Социјалистичка изградња у нашој умјетничкој фотографији (Мироје Вучелић)
"Књижевне новине", Београд, 7. фебруар Чланак: Ото Бихаљи-Мерин: "Похвала фотографији, поводом II савезне изложбе"
"Филм", Београд, бр. 20
Чланак: Жорж Скригин: "Умјетничка фотографија и филм; после IX међународне изложбе фотографије у Загребу".
"Књижевне новине", Београд, бр. 59, од 24. јуна
Чланак: Радош Новаковић: "Међународна изложба уметничке фотографије"
"Сведочанства", Београд, бр. 6 од 31. маја
Чланак: Ото Бихаљи-Мерин: "Дух и око фотокамере — поводом I међународне изложбе фотографије у Београду"
"Политика", Београд, 13. јануара
Чланак: Живко Милич: Снимљени свет
"Свет технике", Београд, број 4
Чланак: Драгиша Стефановић: "Илустрована страна мајстора камере: Бранибор Дебељковић"
"La Prensa", Buenos Aires, 6. новембра
Чланак: "XXIV Salon international de fotografias"
(1 репродукција)
"Dziennik baltvcki", Gdansk, 12. маја
Чланак: "Jugoslawia w fotografice Branibora Debeljkoviča"
"Wieczor", Gdansk, 15. маја
Чланак: "Fotografika Branibora Debeljkoviča"
Часопис "Foto Prisma", Düsseldorf, бр. 2
Чланак: Emil Mätzler: "Branibor Debeljković — ein Meister der jugoslawischen Fotographie" (4 репродукције)
"Београдска недеља", Београд, априла Чланак: "У салону фотографије" — изложба радова Бранибора Дебељковића "Спектар осећања"
"Политика", Београд, 10. новембра
Чланак: Миодраг Максимовић: "Најчуднија школа на свету" — поводом изложбе "Робија-школа револуционара"
"Борба", Загреб, маја
Чланак: "Фотографија као украс у ентеријеру"
"Ослобођење", Сарајево, 25. маја
Чланак: "Фотографија у стану"
"Рад", Београд, 4. јуна
Чланак: "Привлачан предлог: изложба декоративне фотографије Бранибора Дебељковића"
"Спорт и свет", Београд, бр. 485 од 6. фебруара
Чланак: "Гитаријада — поводом изложбе "Концерт од 100 фотографија"
"Политика", Београд, 9. јуни
Чланак: Павле Васић: "МИ-69 — Примењена уметност"
"Београдска недеља" — април 1962: У Салону фотографије — изложба радова Бранибора Дебељковића
Значајну улогу за популарисање фотографије у Београду имао је овај бивши фармацеут од тренутка када је 1949. дефинитивно оставио позив да би се, ношен једним племенитим и ентузијастичним идеалом, окренуо новом позиву. Већ после првих резултата, и сада, на овој изложби, која на известан начин рекапитулира једну плодну активност, јасно се види да ауторова опредељеност новом позиву није била авантура, већ права животна оаза да се једно осећање себе, једно осећање света, изрази и фиксира симболиком светло-тамног.
Типично за Дебељковића је неканонизиран поглед на свет, један раскошан спектар осећања који је условио богати тематски регистар.
Оса његовог објектива, у фотографијама које имају карактер хронике, постављена је увек тако целисходно, да би се извукао максимум свих компонената које догађај, сцена, пружа: динамику, штимунг, суштину, ликовне вредности ("Сваког дана", "Распродаја"), увек при томе помно пазећи на форму ("Монтери").
У пејсажима постиже ступањ експресије који омогућује претпоставку једне нове реалности, оне коју креира. Пејсаж је код њега богато градуирана тема, коју чине предели графички сажети у две-три тонске вредности контраста, или пак они, крцати садржајем, што га носи једна барокна драматична форма. На пример, "Тржашка коча под Триглавом". Садржај слике је сурова природа и усред ње, скоро изгубљен, сигнум човека — кућа, са подтекстом о човековој вечној, трагичној супротстави природи.
Један дискретан сензибилитет источњачког порекла зрачи из његових радова "Меланхолични предео" и "Папрат" и док први вреди као изванредна композиција, други слави сребрнасту лепоту овог цвета помало орнаменталних форми, а у целини асоцира радове једне америчке сликарске струје, тзв. сликарства акције.
Дебељковић помно негује културу израза, а око његове камере ажурно прати пулсације живота.
К. Б.
Политика, 10. новембра 1963.:
Аутентичност пружена на увид: робијаши које је упамтила историја
Пишући о фотографији на овој изложби Миодраг Максимовић, између осталог, каже:
". . . Фотографским повећањем чудно се осветљавају и добијају сасвим нове димензије, извесни детаљи који су до сада пролазили незапажено. Један зид, нешто што је на први поглед обично и неприметно добија овде једну нову ликовну димензију, а снагу документарног повећава до максималног ефекта."
"Главни сарадници: арх. Бранко Бабић, академски сликар Милош Чирић и мајстор фотографије Бранибор Дебељковић."
Једна веома занимљива и корисна изложба у Галерији Графичког колектива бит ће затворена 30. маја. На њој наш умјетник примијењене умјетности и мајстор фотографије Бранибор Дебељковић, познат и награђиван на изложбама у преко педесет градова на свих пет континената, приказује како данас црно-бијела фотографија као украс може да обогати читаву композицију стана.
Аутор преко четрдесет изложбених фотоса, углавном детаља из природе, сигурни смо, желио је међу посјетиоцима да види што већи број наших жена. Јер, слика као декорација стана најчешће је одраз укуса домаћице. Знамо да је та слика још и данас у 90 посто домаћинстава у нашој земљи нека веома лоша репродукција великих сликара, увеличана вјенчана фотографија поред фотографије голишавог првенца, или урамљена обична фотографија пејзажа исјечена из неког илустрираног часописа.
Скупина камења која сличи на скулптуру великог умјетника, игра грана и лишћа, птице у лету, сјенке и свјетлости на предметима, цвијеће, иглице мраза, ухваћени у објектив и транспонирани у облику црно-бијелих фотографија, према ријечима њиховог аутора, "може да постане веома занимљив елемент декора у стану. Пројектант, преко оваквих фотографија, има могућности да унесе неку врст контрапункта веома потребног у сувременом живо обојеном ентеријеру."
В. И.
"Репутација коју овај умјетник ужива у сваком случају је резултат изванредних достигнућа на пољу ове релативно младе умјетничке гране. Јер, не треба заборавити да фотографија, бар код нас, још није нашла своје право мјесто у ентеријеру, а нарочито у стану. У мору слика и умјетничких предмета фотографија може да буде веома интересантна декорација. Могућност њеног увеличавања и прилагођавања формата по жељи пројектанта може веома добро да се уклопи у општу композицију стана.
Фотографија у стану као реалистички докуменат брзо замара. Али, зато постоји дио свијета који нам може само фотографија открити.
Изложба Бранибора Дебељковића свједочи о томе. Добра декоративна фотографија, а не она сладуњава, кичерска, може да нађе своје право мјесто у ентеријеру. И не само то. Модерно намјештеном стану она даје посебну ноту, боју, димензију.
М. В.
Београдски мајстор фотографске уметности Бранибор Дебељковић гост је, ових дана, галерије Графичког колектива у Београду, где је изложио тридесетак својих радова под заједничким насловом "Фотографија у стану". Ова ретка приредба једне специфичне дисциплине примењене уметности подсећа нас на чињеницу да је фотографија, као елемент савременог уређења стана и ентеријера уопште, била досад безразложно запостављена у нашој средини, као што нас изненађује изванредном естетском и техничком способношћу аутора да камером и лабораторијским радом обликује фотографију и уздигне је до завидних граница уметности. То је, истовремено, илустрација до којег степена фотографија представља не само технику, а одакле почиње да се сврстава у круг лепих вештина.
Аутор је у овој прилици настојао да изванредне естетске ефекте и пластичне могућности фотографије прилагоди свакодневним потребама човека, а да при томе њене уметничке вредности не изгубе ни најмањи део. Циљ је, дакле, да се прикаже како фотографија, попут сликарских остварења, може да се интегрира у савремено уређен ентеријер и да га својим изражајним средствима хуманизује. У том смислу аутор је несумњиво успео. Необично свеже делују решења стоних лампи чије абажуре прекрива добро изабрана фотографија, за ту сврху специјално лабораторијски подешена. Такође је фотографијама у боји, пренета на платно, допринела утиску сликарског остварења, а касирана на картон или дрво — графичком раду.
Овом изложбом, разуме се, није се настојало да се прикаже све што је могуће постићи фотографијом (да се обложе врата плакара, имитира неки простор који у стану не постоји и слично), али није се пропустила ни препорука да је за савремено уређење ентеријера, који је по правилу живо обојен, најпогоднија црно-бела фотографија. У стан, такође, не треба уносити ни такозвану анегдотску фотографију, већ само ону која функционалном вредношћу ствара целину са осталим елементима опреме. Штета (е, међутим, што посетилац ове изложбе остаје без одговора на питање где може набавити ..."
П.
"Кад се отварају изложбе обичај је да се одржи краћи говор и присутнима објасни значај који има изложба или представи аутор дела која гледамо. У овој прилици хтео бих да кажем неколико речи ван овог обичаја ... Уствари, хтео бих да искористим прилику да бих једном необичном човеку наше средине, Бранибору Дебељковићу, упорном шуњалу са фото-камером у руци и чудно осетљивим очима, јавно рекао, за неке ствари:
ТРИ ПУТА ХВАЛА!
Три пута — за три крупне заслуге;
ПРВО ХВАЛА! за упорност и ретку страст бављења једним послом који није само посао него и права уметност. У нашим условима и времену кад је почео па до недавно, то је било и више: права храброст, истинско прибијање оквира заосталих схватања о уметности.
Фотографији, до тада познатој у нас углавном по значају који има за личне карте, породичне успомене и ретка путовања на море, крчио је уметничке, праве уметничке путеве и од документа стварао доживљаје, мали круг пасионираних људи у чијем првом реду занесењака, стално гледамо Бранибора Дебељковића.
ДРУГО ХВАЛА! за оно што је забележио својом камером, за све необичне углове у које је поставио своја сочива, дуго вребао бизарне тренутке нашега САДА, наших предела, наших ликова, наше историје и наше маштовитости. За осетљивост избора у ономе што стварају невидљива зрнца бром-сребра у мраку мрачне собице, за луцидне тренутке у којима је из рефлектованих зрака перманентног кретања, издвојио исечке и фрагменте да би их претворио стваралачки у самосталне целине или оркестрирао у нова, неочекивана дејства.
ТРЕЋЕ ХВАЛА! за оно што није умео сам: за његово дело организованог развоја наше фотографије, за предан дугогодишњи рад на постављању и развијању наших фотографских организација, њихових активности и многих запажених манифестација, издавачке делатности и многе друге дане и месеце. За анимирање јавности фотографском уметношћу, за многу стручну, пријатељску реч онима који почињу, на курсевима, у клубовима, школама и својој радионици.
ТРИ ПУТА ХВАЛА! БРАНИБОРЕ ДЕБЕЉКОВИЋУ
и једно посебно ХВАЛА од овог КОЛЕКТИВА у чије је прве дане и постојање било уписано и твоје име, допринос у стварању и отварању саме галерије.
21. V 65.
Д. С. Дип.
