Философија рата и мира
Philosophy of War and Peace
О мисији ове библиотеке
Илија Кајтез
Философија рата и мира
увод за електронску библиотеку
Говорити, сведочити, писати и приповедати на философски начин о рату и миру није лако и људи који се лате тога подухвата свесни су многих антиномија, замки, тајни, проблема, потешкоћа и огромних препрека на које нужно наилазе у свом истраживању. Нема суштинског и дубоког поимања тајне живота и смрти без философског мишљења, расуђивања и наталожених мудрости векова. Философија је вредан дар неба и њене мисли сежу до космичких и вечних сводова Смисла. Ниједна наука као философија не може да узлети више, плодоносније, ведрије и садржајније и да трајније проникне у саму тајну Постојања. Философија је врсна вештина запитаности и дар мудрог расправљања. Разматрати и поимати сложене, динамичне, животне и историјске појмове и појаве као што су човек, друштво, историја, рат и мир је изазов достојан велике пажње и сваког људског поштовања. Човек је узвишено биће утопије, вере и наде и шта би био човек који не би изнашао снаге да гура Сизифов камен живота. Зар људска крилата, сањана стварност и раван занесеног трајања није сувише драгоцена за целокупни човеков род и битна за свеукупно људско смислено постојање и вековно опстајање. Да би се оснажили, учврстили и истрајали на путу који тражи смеле кораке наде, добро је присетити се и бити на трагу мудрог Конфучија који храбри све радознале људе: „треба покушавати чак и када се не успева у ономе што се жели.“ Мудар је Исток света.
Зашто доводити у међусобну везу философију (философе) и рат и мир. Плодотворност и оправданост оваквог приступа може бити несумњива, јер није могуће открити макар један вео тајне рата и мира и разапетог и распетог човека између и у њима, ако то не чинимо помоћу оног облика људског сазнања и вековне мудрости које су мисаоно најмоћније и сазнајно најдубље у историји човечанства. Велови сваке тајне се најбоље откривају досегнутом тајном. После философског синтетичког, умног и промишљеног приступа могу много лакше и плодоносније да наступе самостално, или у потребној сарадњи са философијом, остале посебне и појединачне науке. Философи увек и изнова постављају иста и нерешива питања људског битисања и сваког смисла, јер они истрајно покрећу и пропитују „мучну прастару загонетку постојања“ и у понављању онтолошких проблема и могућих врсних решења показује се потреба, неизбежност, моћ, нужност и оправдање вредности философије. Човек је упућен на своју прошлост да би боље и правилније сагледао будућност света и избегао све замке и опасности бурне садашњости. Човек окренут прошлом није заробљеник Старог, него мудар човек који настоји да не понавља учињене погрешке и поноре прошлих дана. [...] ПРОЧИТАЈ ЦЕО ЕСЕЈ