Семинар српске језичке културе

Уредник Катедре за језик и говор Центра за предавачку делатност Коларчеве задужбине госпођа Олгица Стефановић обратила се Одбору за стандардизацију српског језика упознајући га с иницијативом «за организовање семинара за усавршавање језичких редактора», о којој је било речи на састанку Савета Катедре одржаном 19. септембра 2002. године у Задужбини. Састанку су, међу осталима, присуствовали Драго Ћупић и Бранислав Брборић, чланови Одбора, те Предраг Пипер, члан Одборове Комисије за синтаксу, који је, и иначе, протагониста идеје да с оним што Одбор ради треба делатно изаћи на јавну сцену, нарочито у том смислу да се активира постојећи лекторски апарат, тј. да свугде где се масовно производи јавни говор или јавни текст ојача језичкоредакторска служба, да се она и чује, и види, и уважава, али и да се, с временом, што већи број људи оспособи за што квалитетнију употребу српскога језичког стандарда.

* * *

Разговор о овој иницијативи – који је потом, 21. 11. 2002, вођен на седници Комисије за фонологију (Ком. бр. 1) и Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима (Ком. бр. 8) – показао је да ствар не би требало свести на језичке редакторе (лекторе), него је ваља проширити на све оне који се активно баве стандарднојезичком делатношћу (нпр. на новинаре и уреднике свих медија, уреднике у издавачкој делатности, посленике у државној управи и правосуђу, у локалној самоуправи, на просветне раднике свих струка итд.) како би се побољшала каквоћа језика у службеној и јавној употреби. У тој употреби јесте управо стандардни језик – са свом својом раслојеношћу и варијантношћу, са свом функционалностилском разуђеношћу. У свим стиловима живи заједничко језгро стандардног језика (одавно изашло из књижевне уметности у целокупан јавни живот), уређено системским и извансистемским нормама, које ваља што боље знати и што доследније примењивати.

* * *

Потом је у Коларчевој задужбини (5. 12. 2002) вођен разговор између представника Одбора и челних људи у Задужбини, где је изражено задовољство што две комисије Одбора (Ком. бр. 1 и Ком. бр. 8) поздрављају иницијативу и предлажу Одбору да усвоји одлуку која би, праћена оквирним планом и програмом Семинара српске језичке културе (назив за који се Одбор као суорганизатор семинара определио на својој годишњој седници 24. јануара 2003. године), означила почетак припрема, тако да први течај буде отворен у рану јесен 2003. године. Представници Задужбине обавезали су се на то да ће обавити разговоре с представницима већих издавачких, новинских и радијско-телевизијских кућа те истакнутих језичких редактора, а кад се донесе одлука Одбора, с њеним садржајем, уз одговарајуће пропратно писмо, упознаће се већи број институција и организација из којих се очекују први полазници течаја. Скренута је пажња на то да ће течај бити здраво комерцијалан и професионалан, ништа мање озбиљно организован од најозбиљнијих курсева страних језика у Задужбини, али и на то да се он, организован у два дела (јесењи и пролећни) и у две групе (за општејезичке и радијско-телевизијске полазнике), има завршити не само потврдом о похађању течаја него и сведоџбом о успешно положеном завршном испиту.

* * *

Семинар укључује известан број предавања али ће највећи број од укупно сто часова (два пута по педесет, уз двомесечну паузу, у јануару и фебруару, и завршетак течаја крајем маја 2004. године) бити посвећен вежбама на тексту. Текстове различитих функционалних стилова, писмене и усмене, припремиће Коларчева задужбина користећи различите изворе (новине, часописе, књиге, радијске и телевизијске говорне емисије, законске текстове, акте државних органа, законодавних, извршних и правосудних, акте органа локалне самоуправе итд.), а и полазници семинара моћи ће предложити текстове за обраду и вежбе.

* * *

Пошто је размотрила иницијативу Коларчеве задужбине и белешке са седница двеју споменутих комисија (Ком. бр. 1 и Ком. бр. 8), Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, на својој шестој седници, одржаној 26. 12. 2002. године, определила се за то да предложи Одбору доношење Одлуке бр. 29, с оквирним планом и програмом семинара српске језичке културе, чији ће први део започети 1. октобра и трајати до 30. децембра 2003. године, док ће други део започети 1. марта и трајати до 30. маја 2004. године.

За представника Одбора који ће – око дораде плана и програма, његове конкретизације и спровођења – тесно сарађивати с представницима Коларчеве задужбине, одређује се научни саветник Драго Ћупић, члан Одбора.

Одбор се нада да ће се семинар обнављати и наредних година, с неопходним изменама и допунама плана и програма, те да ће се могућим показати његово организовање и у другим културним средиштима говорног простора српскога језика – у Подгорици, Бањој Луци, Новом Саду, Нишу и другде – поготову ако даде очекиване резултате у Београду, који је, сарађујући с колегама из недалеког Новог Сада, кадровски оспособљен за овај значајни и далекосежни подухват.

Саставни део овог предлога јесте оквирни план и програм спровођења Одлуке бр. 29, која се увршћује у дневни ред шесте седнице Одбора, заказане 24. јануара 2003. године.

СЕМИНАР СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

Оквирни план и програм спровођења
одлуке Одбора бр. 29

Циљ

Циљ семинара је оспособљавање полазника (језичких редактора, новинара различитих медија, спикера, посленика у државној управи и правосуђу, посленика у локалној самоуправи, просветних радника свих струка итд.) за правилно писмено и усмено изражавање, за самостално припремање и вођење рубрика у штампи и радијско-телевизијских емисија, за редиговање писмених текстова и усавршавање говорне културе корисника јавне и службене употребе српскога језичког стандарда.

Задаци

1. Предочавати полазницима неопходна савремена знања о језичком феномену а посебно о српском језичком стандарду у новим комуникацијским приликама, домаћим и међународним, о његовим ретроспективама и перспективама.

2. Освежавати и унапређивати знања полазника о свим равнима језичке структуре и упознавати их с репрезентативним примерима усмене и писмене речи свих функционалних стилова српскога језика.

3. Омогућавати полазницима течаја да исправљају грешке у говору, да отклањају стилске недостатке усмене и писмене речи и да разумеју важност ваљаног коришћења стандардног језика у јавном општењу.

4. На примерима лоше језичке праксе на свим пољима јавне употребе језика (текстови из штампе, часописа, књига, радијских и телевизијских емисија, пословног света, културног, научног, просветног и друштвеног живота уопште) и службене употребе језика (у државним органима: министарствима и другим органима управе, у судовима и другим правосудним органима, у органима локалне самоуправе и организацијама с јавним овлашћењима) – подучавати полазнике уочавању и отклањању стилских и језичких слабости уопште.

5. Развијати код полазника течаја смисао и способност за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање.

Трајање семинара

Семинар се састоји од два дела, првога (јесењег) и другога (пролећног). Сви полазници добијају потврду о похађању семинара а они који положе завршни испит (после другог дела) добијају сведоџбу (диплому, сертификат) о успешно положеном завршном испиту.

Оба дела семинара обухватају по 50 часова, који ће бити распоређени у шест месеци. Први део семинара траје од 1. октобра до 30. децембра једне а други од 1. марта до 30. маја наредне године.

Семинар ће имати два смера: општејезички и радијско-телевизијски смер.

Елементи програма

1) Уводна предавања (7 + 0)

– Увод у науку о језику

– Место српског језика у породици индоевропских језика

– Дијалекти српског језика

– Историја књижевног језика на новоштокавској основици

– Савремени стандардни језик и супстандардни идиоми

– Варијантност стандардног језика и односи међу трима националним стандардима на бившем српскохрватском језичком простору

– Употреба страних речи и пуризам

2) Фонетика и фонологија (2 +2)

3) Акцентуација (2 + 10)

4) Морфологија (2 + 7)

5) Творба речи (2 + 8)

Напомена: За полазнике радијско-телевизијског смера додаје се 10 часова за говорне вежбе, а за остале полазнике 10 часова рада на тексту.

6) Лексика и лексикологија ( 2 + 2)

7) Синтакса (2 + 10)

8) Правопис (1 + 5)

9) Стилистика (2 + 6)

10) Говорна култура (2 + 8)

Напомена: За полазнике радијско-телевизијског смера додаје се 10 часова за говорне вежбе, а за остале полазнике 10 часова рада на тексту.

Упутство за извођење програма

Детаљно упутство за извођење програма биће припремљено када се одреде предавачи и извођачи вежби. Наиме, сваки предавач у појединим областима (1–10) биће задужен да изради прецизан програм вежбања у својој области. Коначан избор предавача извршиће Коларчева задужбина у договору с представником Одбора.

Могући извођачи програма

(наведени азбучним редом)

1. Ранко Бугарски, Владо Ђукановић, Твртко Прћић, Милорад Радовановић, Слободан Реметић, Богдан Терзић, Божо Ћорић и Драго Ћупић са сарадницима

2–3. Јелица Јокановић-Михајлов и Драгољуб Петровић са сарадницима

4–5. Иван Клајн и Мирослав Николић са сарадницима

6. Даринка Гортан-Премк , Рајна Драгићевић и Милица Радовић-Тешић са сарадницима

7. Бранислав Брборић, Предраг Пипер и Љубомир Поповић са сарадницима

8. Вељко Брборић, Милорад Дешић и Мато Пижурица са сарадницима

9. Душка Кликовац и Новица Петковић са сарадницима

10. Драгана Мршевић-Радовић и Егон Фекете са сарадницима

// Пројекат Растко / Филологија //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]