Pouzdana i naučno utemeljena argumentacija

U izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda, Matice srpske iz Novog Sada i Instituta za srpski jezik SANU objavljen je početkom 2002. godine prvi deo studije prof. Ivana Klajna, predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika i dopisnog člana SANU, pod naslovom Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo: Slaganje i prefiksacija. Recenzenti knjige bili su prof. dr Živojin Stanojčić i dr Miroslav Nikolić.

Ova knjiga predstavlja prvo delo «Priloga gramatici srpskoga jezika», a pripremljena je u okviru programa Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Reč je o obimnoj analitičko-sintetičkoj raspravi, koja je analitička i sintetička u dvojakom pogledu, tj. kako u odnosu na dosadašnja relativno obimna srbistička i serbokroatistička istraživanja tako i u odnosu na građu koja se prezentira.

U prvom delu Tvorbe reči obrađeni su slaganje i prefikasacija. Odeljcima o ovim tipovima tvorbe reči prethodi Uvod (5–14), u kojem je objašnjeno šta se razume pod tvorbom reči i koji su njeni postupci, navedeni su i podaci o izboru građe i izvorima, kao i oni o tome kakav je autorov odnos prema sinhronijskom i dijahronijskom pristupu tvorbi reči. S ovim poslednjim u vezi, valja istaći autorovu načelnu sinhronijsku orijentaciju, ali ne apsolutizovanu, već uravnoteženu, što je njegove analize i klasifikacije tvorbenih tipova učinilo jednostavnim i prirodnim.

Iza Uvoda slede dva velika odeljka: I. Slaganje (15–172) i II. Prefiksacija (173–300). U ova dva odeljka obrađena su dva načina tvorbe reči (što se vidi i iz njihovih naslova), koji su se u dosadašnjoj srpskoj gramatičkoj literaturi najčešće razmatrali kao jedan – slaganje. Oba ova poglavlja, kao i njihovi pododeljci, počinju razradom tvorbenog pitanja o kojem se govori i pregledom ranijih mišljenja, što je sve propraćeno autorovim opaskama i komentarima. Ovo ističemo zbog poznate slabosti srpske lingvistike, koja ovaj segment naučnog postupka često preskače, a stavove i mišljenja prethodnika prećutkuje.

Složenice su obrađene studiozno, prvo uopšte, teorijski (up. pododeljak Osobine, struktura i tipologija složenica, str. 15–39), a potom i za svaku vrstu reči posebno, pa čak i za predloge (139), veznike (139–140) i uzvike (140). Za svaku od navedenih vrsta reči posebno se i detaljno obrađuje (čisto) složena, a posebno složeno-sufiksalna tvorba, i to za svaki sufiks posebno, ali u okviru istoga poglavlja (npr. Složene imenice), što je svakako racionalno, a i naučno opravdano. Inače, izdvojene su u poseban odeljak i studiozno analizirane i složenice s afiksoidima (140–165), uz važnu napomenu da se tu (i dalje) radi o «pravim složenicama, samo sa osnovama posebne vrste», kao i skraćeničke složenice (165–172).

U odeljku Prefiksacija prvo su ubedljivo i konačno razdvojeni predlozi i prefiksi kao različiti jezički elementi (čak i onda kad među njima postoji potpuno fonemsko podudaranje), a nakon toga je nađeno pravo mesto prefiksaciji kao načinu tvorbe reči: posebno, ali bliže derivaciji nego kompoziciji. Ovaj način tvorbe karakterističan je za imenice, prideve, priloge i, naročito, glagole, pa se te vrste reči obrađuju u posebnim pododeljcima.

U svakom od odeljaka ili pododeljaka, nakon elaboracije i autorovog teorijskog stava, sledi detaljna analiza određenog tvorbenog tipa, klasifikacija podtipova i podrobna egzemplifikacija, često propraćena semantičkim tumačenjem pojedinih primera i etimološkim opservacijama. U svemu tome autor se oseća kao kod svoje kuće, što se, s jedne strane, ogleda u širini i dubini analize, a, s druge strane, u lakoći i umešnosti s kojom se to čini. Ovde je došlo do izražaja i autorovo poznavanje jezikv, kako modernih tako i klasičnih.

U svojoj analizi i tumačenjima autor se služi pouzdanom i naučno utemeljenom argumentacijom, s osloncem na dosadašnje radove iz tvorbe reči u srpsko(hrvatsko)m jeziku i dostignuća savremene lingvistike, ali se ne libi da za mnoge sporne ili nejasne primere ili kategorije primerv umesto, u nas uobičajenog «tako il’ nikako!», izrazi rezervu i prema sopstvenom tumačenju, odn. da ga relativizuje.

Studija prof. Ivana Klajna Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku – Prvi deo: Slaganje i prefiksacija predstavlja izuzetan doprinos nauci o tvorbi reči u srpskom jeziku, za šta kao potvrdu navodimo samo nekoliko činjenica:

1. Prvi put imamo na jednom mestu potpuno i podrobno obrađenu tvorbu složenica (uključujući i one s prefiksoidima i sufiksoidima i skraćenice) i prefiksaciju u srpskom jeziku, uz detaljnu i pouzdanu analizu, odgovarajuću klasifikaciju i obilatu egzemplifikaciju (gotovo uvek probranim i dobro odabranim primerima iz savremenog srpskog jezika).

2. Konačno je izdvojena prefiksacija kao zaseban tvorbeni tip, koji valja razmatrati odvojeno od slaganja (kako je kod nas dosad činjeno) i od izvođenja (kako se ponegde čini budući da predstavlja afiksaciju). S tim u vezi, konačno su razdvojeni predlozi i prefiksi kao različiti jezički elementi, budući da su predlozi reči a prefiksi afiskalne morfeme.

3. Uverljivo je dokazano da slaganje nije tako periferan način tvorbe reči u srpskom jeziku kako bi se to moglo zaključiti iz naše gramatičke literature (mada se, naravno, ne može ravnati s derivacijom), koja mu je posvećivala relativno malo pažnje. Istina, iz Klajnove knjige saznajemo da su mnoge naše složenice puki prevodi stranih (npr. nemačkih).

4. Ubedljivo je pokazano da su danas tzv. endocentrične složenice isto tako «srpske» koliko i egzocentrične i da je pokušaj starih gramatičara da im se ospori književnojezički status bio ne samo uzaludan nego i neopravdan.

5. Prvi put imamo na jednom mestu obrađene složenice svih vrsta reči. Na taj način pokazano je koliko je slaganje, kao tvorbeni tip, svojstveno i zamenicama, brojevima, prilozima, a ne samo imenicama (koje se u našoj gramatičkoj i naučnoj literaturi najviše razmatraju). Pokazalo se, još jednom, da je ovaj način tvorbe vrlo redak kod glagola.

6. Uprkos strogom naučnom instrumentarijumu i naučnom jeziku kojim je pisana, knjiga se čita lako i tečno, a svaki njen pasus logički se nastavlja na prethodni ili iz njega proističe.

7. Iako dodate samo kao uzgred i nenametljivo, smatramo dragocenim i Klajnove normativističke napomene – leksikološke, tvorbene i pravopisne prirode.

Knjiga Ivana Klajna Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku – Prvi deo: Slaganje i prefiksacija najuspelija je u svojoj vrsti na srpskom jezičkom području i po mnogo čemu nadmašuje sve što je dosad napisano o ovim tipovima tvorbe reči. Istovremeno, to je jedna od najznačajnijih i najkorisnijih knjiga iz nauke o srpskom jeziku uopšte koja se kod nas pojavila poslednjih godina.

Zbog svega rečenog (a i onoga što ovde nije pomenuto), preporučujemo ovo delo svim naučnim radnicima koji proučavaju srpski književni jezik (i druge slovenske jezike), a posebno nastavnicima i studentima. Mogu ga, međutim, bez teškoća čitati i ljudi drugih stručnih profila zainteresovani za tvoračke i tvorbene tajne našega jezika. Uz to, bilo bi nužno da se Klajnova Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku nađe u svakoj školskoj biblioteci i bibliotekama katedara za srpski jezik i katedara za druge slovenske (pa i neslovenske) jezike u zemlji i svetu.

Na kraju, napominjemo da prof. Klajn upravo radi na drugom delu studije o tvorbi reči u savremenom srpskom jeziku, u kojoj će biti obrađena derivacija.

* * *

Predlog Odluke pripremljen je u Komisiji za morfologiju i tvorbu reči, a kao Odluka br. 25 Odbora za standardizaciju srpskog jezika usvojena je na drugoj sednici Komisije za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja.

// Projekat Rastko / Filologija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]