Slučajnost koja se mogla izbeći

(Reagovanje na grafijski izgled dokumenta Prvih sto dana Vlade Republike Srbije)

Uvodne napomene

Nedavno smo, krajem februara 2001. godine, Narodnoj skupštini Republike Srbije uputili Odluku br. 17 Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koja je predstavljala Reagovanje Odbora na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, pripremljen krajem 2000. godine u Skupštini AP Vojvodina.

U prvoj polovini marta 2001. Odluku br. 17 s kopijom propratnog pisma Narodnoj skupštini dostavili smo i Vladi Republike Srbije i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo. Nažalost, pismenog odgovora nismo dobili ni s jedne od tih adresa. Sada smo primorani na novu odluku, na novo reagovanje sličnim povodom.

Novo reagovanje

Ne hoteći da verujemo kako našu Odluku br. 17, tj. naše reagovanje na vojvođanski predlog zakona, niko nije ozbiljnije razmatrao, obznanjujemo novo reagovanje sličnim povodom, ovog puta na dokument Prvih sto dana Vlade Republike Srbije. Taj dokument, bez datuma, pa i bez podatka ko ga je i kada pripremio, došao nam je ovih dana do ruku i, na izvestan način, obradovao nas, jer je bio pun sadržajnih, sveže uobličenih i upečatljivih poruka.

Međutim, čitav taj dokument odštampan je latinicom premda važeći Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama ľ dopuštajući i sekundarno pismo naše kulture u nekim elementima službene upotrebe jezika i pisama (npr. u saobraćajnim znacima) ľ svakome jasno stavlja do znanja da je (i kada je sve) u službenoj upotrebi isključivo ćirilica, primarno pismo kulture srpskoga jezika. Jednostavno, izostalo je ono što se očekivalo ľ da Vladin dokument, kao i svi njemu slični, bude pisan ćirilicom.

Mi se, naravno, bojimo "sklada" s onim zalaganjem što dolazi iz Skupštine AP Vojvodina, koje bi, pod izgovorom "ravnopravnosti" pisama, vodilo onome što se već desilo: u centru Novog Sada i Beograda, sudeći po nalazima novosadskog Udruženja za zaštitu ćirilice srpskog jezika, primarno pismo sasvim je neravnopravno sa sekundarnim. Zalaganje za ravnopravnost dvaju pisama ne može se u postojećim okolnostima razumeti drukčije nego kao doprinos odumiranju primarnog pisma, sličnome odumiranju države na kojem se insistiralo u doba FNRJ i SFRJ.

Stoga ovo naše reagovanje ne treba razumeti drukčije nego kao naše zalaganje za primenu važećeg zakona i upozorenje da nije razborito, ne barem u službenoj upotrebi, nagoveštavati odricanje od tako značajnog kulturnog nasleđa i znamenja naše nacionalne kulture. Hteli bismo, u stvari, da vaš azbučni propust razumemo prvenstveno kao slučajnost koja se mogla izbeći.

Ako i smetnemo s uma kako se ponašaju nama srodne istočnoevropske ćiriličke zemlje, ne smemo zanemariti činjenicu da Grčka, punopravna članica Evropske unije, ni najmanje ne nagriza svoje pismo, jedinstveno u evropskim i svetskim razmerama. Ćirilica je, nasuprot grčkom pismu, međunarodni alfabet sa više desetina miliona aktivnih korisnika i, kao deo svetskog kulturnog nasleđa, ona je od epohalnog značaja za celokupno čovečanstvo i u sadašnjosti i u budućnosti.

Eventualno poricanje ćirilice, našega davnašnjeg kulturnog nasleđa, možda će se nekome u Evropi i svideti, ali to neće uvećati naše samopoštovanje niti uvažavanje koje očekujemo od drugih.

* * *

Sa sadržajem ove odluke, utvrđene 17. maja 2001. godine na sednici Komisije za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, preko javnih glasila i na drugi način upoznaće se najšira javnost. Sednici Komisije prisustvovali su svi njeni članovi.

// Projekat Rastko / Filologija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]