Neprihvaćeni pravopisni priručnik

Na drugoj sednici Komisije za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja (Kom. br. 7), održanoj u petak 1. oktobra 1999. godine, razmatrana je molba Preduzeća za izdavaštvo, proizvodnju, trgovinu i usluge d. o. o. "Nijansa" iz Zemuna da se treće izdanje Pravopisa srpskog jezika (Priručnika za škole [ 1998] ), čiji je autor prof. dr Milorad Dešić, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika i član njegove Komisije za praćenje i istraživanje pravopisne problematike (Kom. br. 5), ľ "preporuči za upotrebu u osnovnim i srednjim školama".

PIPTU "Nijansa" zasniva svoju molbu "na činjenici da su prethodna dva izdanja" [ njenog Pravopisnog priručnika] "izuzetno prihvaćena od školske, stručne i naučne javnosti, a da je ovo, treće, dopunjeno, izdanje potpuno usaglašeno sa Pravopisom srpskoga jezika Matice srpske (1993)", pozivajući se i na to da se autor tog priručnika "prilikom usaglašavanja sa Pravopisom srpskoga jezika [ ...] konsultovao sa priređivačima Pravopisa Jovanom Jerkovićem i Matom Pižuricom i sa recenzentom Pravopisa akademikom Pavlom Ivićem".

Kom. br. 7 ľ razmotrivši prethodno mišljenja sadržana u Belešci s trećeg sastanka Komisije za standardni jezik u školstvu, administraciji, izdavaštvu i javnim glasilima (Kom. br. 8), održanog 22. 3. 1999. godine, i Belešci s treće sednice Komisije za praćenje i istraživanje pravopisne problematike (Kom. br. 5), održane 12. 7. 1999. godine ľ utvrdila je sledeći zaključak:

Ne može se prihvatiti molba PIPTU "Nijanse" da se da preporuka za korišćenje trećeg, dopunjenog, izdanja Pravopisa srpskog jezika (Priručnika za škole [ 1998] ) u osnovnim i srednjim školama ľ na govornom prostoru srpskog jezika, u Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Naime, činjenice u vezi s usaglašenošću tog pravopisnog priručnika s Pravopisom srpskoga jezika (1993), na koje se poziva zemunska "Nijansa", nisu podudarne ili bar nisu celovito podudarne sa stvarnim činjenicama, koje se mogu razabrati iz dokumenata što su bili priloženi Nijansinoj molbi, niti s relevantnim navodima sadržanim u beleškama sa sednica Kom. br. 8 i Kom. br. 5, koje su prethodile sednici Komisije za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, nadležnoj da utvrđuje zaključke Odbora za standardizaciju srpskog jezika između njegovih sednica.

Obrazloženje

Navodi sadržani u Nijansinoj molbi izostaju u Priručniku prof. Dešića (1998), u kojem nema ni reči o tome da je, na predlog sada već pok. akademika Pavla Ivića, i pre nego što je osnovan Odbor za standardizaciju srpskog jezika, prof. Dešić pristupio, u skladu s usmenim dogovorom, ostvarivanju treće verzije tekućeg pravopisnog projekta, čiji je nosilac Matica srpska iz Novog Sada, ali se u završnici posla "nije dogovorio" s nosiocem tog projekta niti je uredno sarađivao s priređivačima Pravopisa. Osim toga, "Nijansa" i prof. Dešić nisu obezbedili recenzije svog Priručnika za koje su bili zaduženi akademik Pavle Ivić i dr Drago Ćupić.

Naime, kada se priređivanje treće pravopisne verzije približavalo kraju, nosilac pravopisnog projekta i prof. Dešić nisu se sporazumeli ni oko naslova i podnaslova, a kamoli oko pune saradnje s dvojicom živih priređivača Pravopisa, urednog recenziranja i treće pravopisne verzije i njenog suizdavanja. I sam prof. Dešić, pitajući se na sednici Kom. br. 5, čiji je član, "otkud pravopisno trojstvo" ľ mada se o njemu govori i u Izveštaju o radu Odbora (...) tokom 1998. godine, usvojenom na drugoj sednici Odbora od 4. 12. 1998, kojoj je, i kao njegov član, takođe prisustvovao ľ konstatovao je na kraju šta se, u stvari, dogodilo: "Niko ne isključuje Maticu, ali se nismo dogovorili."

Zapravo, svima u Odboru ľ pod čije se okrilje stavljaju standardološki projekti, u čemu nije bilo nikakvog spora s Maticom, jednim od 14 osnivača Odbora ľ od samog njegovog osnivanja, pa i pre toga, bilo je jasno da je Pravopis za sada jedini "kodifikovani" instrument standardnog jezika. Isto tako, svakom je jasno da su u pravopisnoj materiji, mada se njome uređuje najpovršinskiji sloj pismenosti, najmanje poželjna neujednačena rešenja. Štaviše, na sednici Kom. br. 8 upozoreno je na to da po školama kolaju i drugi pravopisni priručnici, da se još neki spremaju da svoje pravopise ustoliče u školama i da bi bar članovi Odbora morali biti za to da se pravopisni dosije "zatvori" na regularan način. Članovima Kom. br. 7 bilo je dobro poznato da je Matica, nosilac i sadašnjeg i prethodnog pravopisnog projekta (1954–1960), bila spremna na kompromis i sa prof. Dešićem i sa zemunskom "Nijansom". Bila je spremna, bar pri prvom objavljivanju ove pravopisne verzije, na suizdavaštvo i sa zemunskom "Nijansom" pošto je ona prethodno dvaput objavila Dešićev pravopisni priručnik, koji je uživao nesumnjive pohvale u vezi s pedagoško-metodološkim prednostima izlaganja pravopisne materije, osobito važnim za osnovnoškolski uzrast.

Komisije br. 8, 5 i 7 ľ u meri vlastitog praćenja pretpostavljenog okončavanja postojećeg pravopisnog projekta, začetog još sredinom 80-ih godina i overenog "Prilozima Pravopisu" (Novi Sad, Matica srpska, 1989) ľ želele su da pogase, a ne da potpale, pravopisne nesporazume, kao i nesporazume među pravopiscima, proistekle iz okolnosti da smo na govornom prostoru srpskog jezika sredinu poslednje decenije XX veka dočekali sa tri međusobno nesaglasna pravopisa. Ti su nesporazumi, bar unekoliko, prevladani u oktobru 1996. godine nepotpunim ozvaničenjem prvog celovitog pravopisa s nazivom srpski jezik, koji je današnja ustavna kategorija i u Srbiji, i u Crnoj Gori, i u Srpskoj. I bili su uvereni da će, s urednim pripremanjem i objavljivanjem Dešićevog pravopisnog priručnika, biti stavljena tačka na sve pravopisne nesporazume, što bi doprinelo celovitom ozvaničenju tekućeg pravopisnog projekta i njegovih rezultata.

Da se Nijansinim Pravopisnim priručnikom, čiji je autor prof. Dešić, član Odbora i član njegove Kom. br. 5, uistinu želelo okončanje jedinog temeljito pripremanog pravopisnog projekta u našoj kulturnoj istoriji, poslednja njegova verzija ne bi mogla izaći bez pune saradnje s njegovim nosiocem i radnim telima Odbora. Ta verzija ne bi mogla izaći kao "treće izdanje" Nijansinog pravopisnog poduhvata, niti bi mogla zaobići recenzente Pravopisa ľ pok. akademika Pavla Ivića i dr Draga Ćupića. Ona ne bi mogla izaći bez pune saglasnosti s prethodnim dvema verzijama Pravopisa srpskoga jezika (1993), naučno-univerzitetskom i njenim skraćenim "školskim izdanjem", koje se nije pokazalo podesnim za osnovne škole. I ne bi mogla izaći u samo jednoj, ekavskoj, redakciji, ako bi Odbor i njegova radna tela poštovali Sporazum o osnivanju Odbora (naročito čl. 1, stav 2, koji nalaže "sistematsko normiranje srpskog jezika, s ekavskim i ijekavskim izgovorom, sveobuhvatno i u pojedinostima [ ...] "). Osim toga, ako se poštuje Poslovnik Odbora (naročito čl. 5, koji nalaže da "rezultate Odbora objavljuje Matica [ ...] ili Institut [ ...] ", s tim što se "Matici [ ...] mogu, kao kooperanti ili suorganizatori, odnosno kao suizdavači, pridružiti i [ ...] druga pravna lica", ľ Nijansin i Dešićev Pravopisni priručnik ne mogu dobiti zahtevanu preporuku. U skladu s navedenim Poslovnikom, mogla se pridružiti i "Nijansa", ali je izostao završni dogovor njenog autora s nosiocem pravopisnog projekta, s dvojicom živih priređivača Pravopisa i s dvojicom njegovih recenzenata.

Nažalost, zemunska "Nijansa" i njen autor u završnici posla koji je organizovan pod okriljem Matice i stavljen pod okrilje Odbora nisu procenili da im dogovoreni posao odgovara. Stoga nisu hteli čak ni to da njihovo treće izdanje bude "izmenjeno i dopunjeno", nego samo "dopunjeno", pa se ono ni zato nije moglo uspostaviti kao treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, potpuno usklađeno s Pravopisom srpskoga jezika (1993), odnosno nije postalo "prvo izdanje" treće verzije pravopisnog projekta, objavljeno istovremeno i u ekavskoj i u ijekavskoj redakciji, podesno za upotrebu u osnovnim školama i za najširu javnu upotrebu na celokupnom govornom prostoru srpskog jezika.

Razume se, Kom. br. 7 staviće, radi verifikacije, Zaključak br. 8. na dnevni red treće plenumske sednice Odbora za standardizaciju srpskoga jezika, koja će biti održana početkom meseca decembra 1999. godine.

// Projekat Rastko / Filologija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]