Miroljub Nedović i Timošenko Milosavljević

Mlaćenici i plaćenici

(Sa konkursa za savremenu srpsku dramu Projekta Rastko, 2000. godine)

PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK
Zoran Stefanović
LIKOVNO OBLIKOVANJE
Marinko Lugonja
VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE
Milan Stojić
DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA
Nenad Petrović
KOREKTURA
Saša Šekarić

... Uzbudljiva priča o tragičnoj upotrebi krstarećih raketa kao ishodištu stalnog erotskog naboja između muža i žene, komedija ... je svojevrsna epopeja o podeli nasledstva niskih strasti i njiva pokraj reke koja nosi sve pred sobom i pred nama. U isto vreme to je autentično traganje za likom i delom Merilin Monro u prvom razredu srednje tehničke škole i raspadu kumstva, bratstva i jedinstva. Malo je dela koja svojim obimom i jačinom zamuckivanja mogu tako uticati na svest gledaoca o tome da je razbijena kineska lampa uvod u seckanje prstića žrtvi koja je i egzekutor.

Miroljub Nedović i Timošenko Milosavljević

ŠTA? Antiratna farsa

KADA? Na kukovo leto

GDE? Negde kod nas a i šire

KO?

• Žena – Anđelka
• Ubica – Anđelka
• Kumica – Jelisaveta
• Muž – Radenko
• Kum – Života
• Brat – Marinko
• Bratanac – Ljubinko
• Poštar – OFF

ANĐELKA: Ko je?

JELISAVETA: Ja sam.

ANĐELKA: Lozinka ?

JELISAVETA: "Slomićemo mu testise"

ANĐELKA: Kumo, ulazi...

JELISAVETA: Joj, kumo, zar ne možemo da promenimo lozinku. Sramota.

ANĐELKA: Dok je ne provali ne menjamo. Lezi, kumo .

JELISAVETA: Kako da legnem?

ANĐELKA: Na bok. Tako ćeš moći da bacaš bombe ako zatreba.

JELISAVETA: Kakve, kumo, bombe?

ANĐELKA: Ručne. Je l' vidiš tu veliku kutiju pored tebe... E te.

JELISAVETA: Ja ne znam da bacam bombe.

ANĐELKA: Nisam ni ja znala. Do ovog rata.

JELISAVETA: Kog rata?

ANĐELKA: Ovog. Svetskog, građanskog, a protiv mog sada već mnogo bivšeg muža Radenka, stoke jedne.

JELISAVETA: Ajde, kumo, ne pričaj pa dotle li je došlo?

ANĐELKA: Nije dotle došlo, još gore je. Sad je već ona faza rata kada je masakr jedino rešenje.

JELISAVETA: Ajde, ne pričaj.

ANĐELKA: Ne pričam nego objašnjavam. Gurni ruku pod taj krevet. (Kuma gura ruku.) I jesi li našla još jednu kutiju?

JELISAVETA: Jesam.

ANĐELKA: E sad je otvori. Tako. I šta vidiš?

JELISAVETA: Vidim puno noževa različite veličine.

ANĐELKA: Različite veličine naravno, jedni su ako mu sečem uši, a drugi ako mu tranžiram prste.Nego ti za svaki slučaj repetiraj pištolj.

JELISAVETA: Kakav pištolj?

ANĐELKA: Jedan od onih iz treće kutije.

JELISAVETA: Pa ovo, bre, ceo arsenal.

ANĐELKA: To je samo prva isporuka. Uskoro stiže novi kontigent.

JELISAVETA: Pa dobro kumo, šta je u stvari bilo?

ANĐELKA: Šta je bilo – bilo je. Važno je šta će tek da bude. Je l ti znaš šta su to nagazne mine...

JELISAVETA: Pa...

ANĐELKA: E one su u kuhinji...

JELISAVETA: Bre, kumo, je l' to nije moglo za pregovaračkim stolom da se reši... Političkim sredstvima?

ANĐELKA: Moglo je sa čovekom... Al on nije čovek nego monstrum. Samoživost je njegov princip... Pojede mi dušu i telo načisto... Jebem li mu da mu jebem...

JELISAVETA: Nemoj, kumo, da se nerviraš... Masakriraj ga al nemoj da se nerviraš.

ANĐELKA: Ja da se nerviram... Ma idi bre, kumo, ja sam sad mrtva ladna i krvoločna.

JELISAVETA: Nećeš valjda...mislim što da prljaš ruke sa takvim...

ANĐELKA: Neću rukama... nego glavom...

JELISAVETA: Kako glavom, sestro slatka...

ANĐELKA: Uhvatila sam mu poruku...

JELISAVETA: Kakvu poruku?

ANĐELKA: Šifrovanu... Traži pomoć od plaćenog ubice... Četvrtog po redu... mislim...

Sad ću ja da ga... (Seti se da ovaj može od nekuda da prisluškuje... Zagleda okolo pa joj rukama daje znak da se povuku... Njih dve odu...

RADENKO: Ko je?

ŽIVOTA: Ja, kume.

RADENKO: Ulazi.

ŽIVOTA: Što kroz prozor, kume... da nije?

RADENKO: Jeste, kume!

ŽIVOTA: Šta jeste?

RADENKO: Ona...

ŽIVOTA: A što ste se zagradili... Je l' to neki novi raspored?

RADENKO: Kume, sedi. Stvar nije naivna. Malo je falilo pa da me više nema.

ŽIVOTA: Ma, idi. Da te nije uhvatila sa nekom... idejom o... ?

RADENKO: Kume, ja sam nepravedni i ničim izazvano... napastvovan, napadnut.

ŽIVOTA: Kako, bre, kume?

RADENKO: Varvarski, kume.

ŽIVOTA: Nisi, kume.

RADENKO: Jesam, kume.

ŽIVOTA: Od nje?

RADENKO: Brutalno i beskrupulozno, pod okriljem noći.

ŽIVOTA: Pa vidi se... Izgledaš skroz potresen.

RADENKO: Ja, kume, uopšte ne izgledam.

ŽIVOTA: Pa šta je bilo, kume, govori ne drži me u neznanju i neizvesnosti.

RADENKO: Čekaj da se saberem.

ŽIVOTA: Ko može da napadne na ličnost i delo čoveka kao što si ti?

RADENKO: Može monstrum... Dakle ovako je bilo... sećam se kao da je juče bilo...Sve je počelo kao veoma otvoren i topao prijateljski razgovor...Ja joj lepo i umilno, gotovo ljudski, kažem..."Idem ja na savetovanje o nekim tendencijama psihopatološkog stanja kod nas a i šire"... A ona... moja žena... će na to ... "Znači, opet neki jebarnik."

ŽIVOTA: Auu, tako rekla?

RADENKO: Ja naravno na te njene reči samo ovako nemarno odmahnem rukom a ona natrči na tu ruku i slomi onu moju kinesku lampu...

ŽIVOTA: Slomi lampu?

RADENKO: Al to nije sve...

ŽIVOTA: Ima još...

RADENKO: Još kako... Prilikom tog njenog lumpovanja sa lampom njoj padne abažur na glavu. I ja pođem da joj skinem to sa glave ona me uhvati za jaja...

ŽIVOTA: Jednom rukom...

RADENKO: Nisam od bolova stigo da brojim... Ali sam stigo da je bogobojažljivo uhvatim za gušu i da je zamolim da to ne radi... Kad ona izvadi nož... Pa na mene.

ŽIVOTA: Na tebe.

RADENKO: Na mene... Lično i personalno... Ka predelu stomaka... I tako je počelo a vidiš dokle je doguralo...

ŽIVOTA: Kučka agresorska... Ali, kume, ne brini ništa, sada sam ja tu da ti pružim brezrezervnu podršku... Brojčano smo nadmoćniji.

RADENKO: Nismo, kume...

ŽIVOTA: Kako nismo... Kad smo dvoica a ona jedna...

RADENKO: Kuma je sa njom.

ŽIVOTA: Ona moja.

RADENKO: Tvoja, kume...Ušla u alijansu... Partnerstvo za rat.

ŽIVOTA: Majku joj izdajničku jebem, sad ću ja da joj...

RADENKO: Stani ne prilazi tamo, kume... oćeš bez genitalija da ostaneš... Tu je minsko polje...

ŽIVOTA: Jelisaveta!...

JELISAVETA: Šta je?

ŽIVOTA: Šta ćeš tu, sunce ti lebovo jebem... Marš kući.

JELISAVETA: Neću... Šta ćeš ti tamo?

ŽIVOTA: Pomažem kumu da se odbrani od neopravdano nametnete i ničim izazvane mu uvrede...

RADENKO: I časti...

ŽIVOTA: ... I časti...

RADENKO: I života...

ŽIVOTA: ... I života...

ANĐELKA: Radenko, ne dobacuj da ti ne dobacim jednu bombu "vijetnamku" pa da se pušiš...

RADENKO: Ma nemoj... Ti misliš da ja nemam adekvatno naoružanje... Kume, daj jednu zemlja–vazduh–zemlja...

ANĐELKA: Samo upotrebi raketno naoružanje pa ćeš odgovarati za genocid, konje jedan.

RADENKO: Ženevska konvencija ne zabranjuje raketno naoružanje, kravo jedna.

ANĐELKA: A, odakle ti znaš šta se priča po Ženevi kad nisi putovao dalje od Aleksinca?

RADENKO: A, ti si obišla svet... Letovala si čak u Soko Banji.

ANĐELKA: Letovala sam ko devojka... Sa tobom ni do tamo nisam išla...

RADENKO: Ko zna sa kim si ti to letovala.

JELISAVETA: Letovala je sa mnom.

ŽIVOTA: E onda dobro nije umrla od dosade.

JELISAVETA: Imale smo mi ko da nas zabavlja...

ŽIVOTA: Kog si to imala sunce ti lebovo jebem... Sad ću...

RADENKO: Stani, kume... Ne daj da te isprovociraju... i navuču na minsko polje...

ŽIVOTA: Pogodi me u živac majku joj kolaboracionističku...

RADENKO: Slušaj sad ovo... Ko je vas zabavljao kad vas ne bi pogledali ni Crveni Kmeri!!

ŽIVOTA: ... Ni pijani Kozaci kad se napiju!!

ŽIVOTA: Ko je to, kume?

RADENKO: Poštar.

ŽIVOTA: Poštar?

RADENKO: Poštar uvek zvoni dva puta.

ANĐELKA: Ko je?

RADENKO: Ko je?

POŠTAR: Ja sam, poštar...

RADENKO: Šta hoćete?...Kupamo se.

POŠTAR: Struja. Račun za struju.

RADENKO: Mi sad ne možemo da platimo struju...

POŠTAR: A, što?

ANĐELKA: Zato što se kupamo.

JELISAVETA: Jeste kupamo se, a nismo obučeni.

ŽIVOTA: Ti se ne mešaj.

POŠTAR: A, ko se sve to tamo kupa?

RADENKO: Svi se kupamo... Đuture... Račun ostavite ispod vrata.

ANĐELKA: Po pola.

POŠTAR: Kako bre po pola?

ANĐELKA: Ja plaćam jeftinu a on skupu struju.

POŠTAR: Kako to može?

RADENKO: Platio sam ja mnogo što šta u životu pa ću i taj račun... ceo... u globalu.

ŽIVOTA: Kume, alal ti vera.

ANĐELKA: Ne, ja ću sve da platim.

POŠTAR: Meni je svejedno...Ajde zdravo (Ode.)

ANĐELKA: Al meni nije... Neću od njega ni račun za struju...

RADENKO: Ne račun... Strujno kolo bi ja tebi pustio... da poigraš malo.

ŽIVOTA: Al si joj ga reko... Alal ti vera, kume...

ANĐELKA: On smatra da mu je jezik najbrži organ, al se zeznuo, ima on i brži organ, koji na nažalost nije mozak...

ŽIVOTA: Sad ti ga ona reče, kume.

RADENKO: Jao ti ćeš da mi kažeš. Ti... Pa za tebe je bre... mržnja jedini orgazam.

ŽIVOTA: Bravo, kume, samo tako nastavi.

ANĐELKA: Sa tobom sigurno... Kad ti duže možeš da izdržiš pod vodom nego u krevetu.

ŽIVOTA: Auuuu, kume...

RADENKO: Anđelka, nemoj da fabrikuješ laži...Zna kum da sam ja nezajažljiv u tom pogledu.

ŽIVOTA: Odakle ja to da znam, kume?

ANĐELKA: Ma nemoj?... A ja sam, dobra vila koja se prerušila u serijskog ubicu i prvo ću tebe da ubijem...

ŽIVOTA: Ko je to, kume?

RADENKO: Poštar.

ŽIVOTA: Poštar?

RADENKO: Poštar uvek zvoni dva puta.

ŽIVOTA: Ponovo?... I zvonio je tri puta?...

RADENKO: Onda nije poštar...

ŽIVOTA: Da otvorim?

RADENKO: Taman posla... Možda je ona naručila nekog da mi saspe rafal u grudi...

ŽIVOTA: Šta onda, kume?

RADENKO: Časno povlačenje, kume... (Povuku se sa scene.)

JELISAVETA: Kumo, šta rade...

ANĐELKA: Povukli su se na rezervni položaj.

JELISAVETA: A mi?

ANĐELKA: I mi ćemo... Ovo mi je sumnjivo...

MARINKO: Sine Ljubinko, gori si nego posledice Černobila. Mora da smo ja i Jagodinka u nekom srodstvu, kad smo takvog kretena napravili.

LjUBINKO: Tata, nema nikoga.

MARINKO: Sad nema, ali će da dođu...

LjUBINKO: Još malo pa će ponoć.

MARINKO: Pa šta, da nećeš u Pepeljugu da se pretvoriš...

LjUBINKO: Ja bi mi da idemo kući... pa drugi put da dođemo...

MARINKO: Ljubinko, sine... nemoj da me nerviraš... Inače ću da zaboravim da smo u krvnom srodstvu...

MARINKO: Šta si sad dirao?... Baci to iz ruke!... Šta si dirao?

LjUBINKO: Ništa ja... "Mobilac"... "Mobilac" pišti.

MARINKO: Šta mobilac?... Kakav mobilac?

LjUBINKO: (Vadi mobilni telefon.) Majka zove...

MARINKO: Jagodinka? ... Jebem li joj boga ženskog... Gde se ona nauči da svira na taj toki-voki...

LjUBINKO: Kevo, ja sam...Reko sam ti da ne zoveš ako nije hitno.

MARINKO: Kaži joj da zbog ovoga, kad se vratim ima da je polomim ko dete zvečku...

LjUBINKO: Ko? (U telefon.)

MARINKO: Pocepaću je ko predizborni plakat.

LjUBINKO: Kad? (U telefon.)

MARINKO: Ima da je izgazim ko mače ciklamu...

LjUBINKO: Kako? (U telefon.)

MARINKO: Ima da je prospem ko svinja pomije... Tako da joj kažeš.

MARINKO: Jesi li joj reko?

LjUBINKO: Kome? Šta?

MARINKO: Jagodinki... Da zbog ove zajebancije ima da je umrsim ko oluja žito.

LjUBINKO: ... Umro... deda.

MARINKO: Pazi šta pričaš... nemam ja sa tebe takvu zajebanciju.

LjUBINKO: Aha

MARINKO: Umro Pelinko?

LjUBINKO: Bog da mu dušu prosti.

MARINKO: Pelinko?

LjUBINKO: Umro.

MARINKO: Nemoguće, bio kući kad smo pošli.

LjUBINKO: Kući i umro.

MARINKO: Ma da nije Jagodinka opet "duvala lepak", pa bulazni svašta?

LjUBINKO: Nije... Poznajem po glasu... kad se uduva, ne ume da kaže "R"... nego sve ovako... "Ladio"... "Lingišpil"... "Ladenko"... A sad baš lepo rekla -" Deda PELINKO umro"

MARINKO: Kako bre?

LjUBINKO: Probao je sam da promeni baterije na pejsmejkeru.

MARINKO: E pa, ako mu je, mater mu izlapelu... misli da sve zna... Prošle godine gutao petarde da razbije kamen u bubregu... Jedva mu doktori zakrpiše želudac... ... Možda nije mrtav, možda je samo procurela baterija?

LjUBINKO: Mrtav ...

MARINKO: ... A toliko se siroma radovao kad su mu doktori rekli da će sa tim tranzistorom da živi još dvaes godina.

LjUBINKO: On je već tada imao osamdeset.

MARINKO: Zato se i radovao... Ima, kaže, svima da nam igra na sahrani...E pa eve mu ga... Ljubinko sine, jesi baksuz, što ga nema...

LjUBINKO: Šta ja?

MARINKO: Uvatiš se za kvaku... Ovih nema kući... Uvatiš se za telefon... Deda umre...Nemoj za mene da se pipaš...Ne znam na koga si to takav... Taj baksuzluk vučeš ti na Jagodinkinu familiju...Ili na moga brata Radenka...

LjUBINKO: Šta ja treba da radim da ti budeš zadovoljan?

MARINKO: Obesi se, sine...

LjUBINKO: Ajdemo kući...

MARINKO: Nikako... pogotovu sad kad je Pelinko umro.

LjUBINKO: A, što im je ovoliki nered u kući... da ih nije neko pobio na spavanju...

MARINKO: Čim si im ti ušo u kuću, da vidiš, i to mož da se desi...

LjUBINKO: Da procunjamo mi malo po kući?

MARINKO: Da procunjamo... al ništa da ne diraš, prste ću da ti polomim... Jasno?... Za mnom...

JELISAVETA: Ko su ovi?

ANĐELKA: Nemam poima... Sigurno zvao pojačanje.

JELISAVETA: Da pozovem i ja one moje iz ženskog pevačkog društva ima da ih utamanimo ko gamad.

ANĐELKA: Ne treba, kumo... sad prelazimo na plan "Trojanski konj"

JELISAVETA: Igraš se glavom... Ja se ne bih usudila da idem sama na neprijateljsku teritoriju.

ANĐELKA: Moram, od ove akcije zavisi ceo ishod situacije na terenu.

JELISAVETA: Oćeš da ga skenjaš iz cuga na licinome mestu?

ANĐELKA: Ni govora. Bila bi to suviše laka smrt za njega. Srediću prvo ove njegove, jednog po jednog. Sa njim ću na kraju da degustiram. Ima da moli da mu prekratim muke...

JELISAVETA: Jao, kumo, što si ti krvoločna postala u zadnje vreme.

ANĐELKA: Nisam bila, al me skot na to prisilio.

JELISAVETA: Oće on da prisiljava, takav mu karakter.

ANĐELKA: Kidnapovao posmrtne ostatke mog pokojnog mi oca Svetozara.

JELISAVETA: Kako, kumo, to da ti uradi?

ANĐELKA: Zajedno sa urnom koju sam sedam godina čuvala pored bračnog kreveta.

JELISAVETA: E, onda bolje nije ni zaslužio. Kumo, vodiš pravedni rat... Uz tebe sam...Samo ti idi a ja ću da budem na vezi... Pa ako budeš u škripcu...

ANĐELKA: Šta si rešila za onog tvog?

JELISAVETA: Životu?... On ti je, kumo, legitimni cilj... Ali za sada nemoj da ga likvidiraš... Obogalji ga, al ga ne usmrćuj. Oću ja da mu sudim.

ANĐELKA: Jasno, kumo.

JELISAVETA: Srećno...

ANĐELKA: Dobro veče!

RADENKO: Ne prilazi, naoružan sam i opasan po život.

ANĐELKA: Đe ti je oružije?

RADENKO: Moje su ruke smrtonosno oružje...Obučen sam da ubijem...Ko si ti?

ANĐELKA: Radenko?

RADENKO: I ja se tako zovem.

ANĐELKA: Ti si Radenko?

RADENKO: Jesam.

ANĐELKA: Izabela.

RADENKO: Iza čega?

ANĐELKA: Izabela – ime... Izabela, razumiješ?

RADENKO: Nema ovde nikakva Izabela... Pogrešili ste.

ANĐELKA: Viđi ga...Ja sam Izabela... Lozinka - "Kad budem mrtav i beo"

RADENKO: Aaa... Ti si?

ANĐELKA: Jok no si ti.

RADENKO: Sačekaj samo da uzmem pištolj, ostao mi pored šolje...

ANĐELKA: Kumo... Trojanski konj je na konju...

RADENKO: Šta bi, kume?

ŽIVOTA: Pičvajz, kume. Malo je falilo da me više nema...

RADENKO: Reko sam ti, kume, da ne pališ cigaretu u kuhinji... Puna je eksploziva. Vidiš šta si sad uradio?

ŽIVOTA: Šta sam...

RADENKO: Drastično si nam smanjio zalihe municije. Dobro je što sam zamrzivač sa dinamitom prebacio u hodnik, inače bi te sada špaklom skidali sa plafona...

ŽIVOTA: Ko je ona?

RADENKO: U redu je, kume... Ona je naša... Idi ti odmori malo od detonacije dok ja završim poso sa njom...

ŽIVOTA: Kume, a ja, kume, a ja?

RADENKO: Prvo mora meni da završi pa si ti na redu...

ŽIVOTA: E, kume, jesi kum... Svaka ti čast, kume... (Izađe.)

RADENKO: Pazi gde ležeš, u otomanu ima par minobacača!

ANĐELKA: Može bit, da si se ti predomislio, je li?

RADENKO: Ko?... Ja?

ANĐELKA: Ako jesi samo reči... Viđi kolika mi je lista čekanja.

RADENKO: Nisam se predomislio... Taman posla...

ANĐELKA: Ko je žrtva?

RADENKO: Ja sam.

ANĐELKA: Ti?

RADENKO: Žrtva, nego šta... Jednu epizodu "Opstanaka" bi trebalo da snime o meni...

U svetu su beli medvedi i nosorozi zaštićene vrste... A ovde mene niko da zaštiti...

ANĐELKA: Od koga, jadan?

RADENKO: Od rođene žene.

ANĐELKA: A, žena te jede?

RADENKO: Ne jede... Glođe... Mečku da sam oženio. Do sad bi me pojela...

A, ona me glocka po malo... sitno... sitno...

ANĐELKA: Znači, u pitanju je žena...

RADENKO: Žena...

ANĐELKA: I ja to treba da rešim po kratkome postupku...

RADENKO: Kratkom... Što kraćem...

RADENKO: A da... tako je... (Vadi iz džepa kovertu daje joj.) Ovo je za vas... Mislim... Proverite slobodno...

ANĐELKA: No šta ću no da proverim. (Vadi pare i broji.)

RADENKO: Da li ste sigurni da će te moći... to... mislim...

ANĐELKA: Ne sekiraj se jadan ništa... Više sam ih ja pobila no sida i rak zajedno...

RADENKO: Čime se inače još baviš...

ANĐELKA: Ne smijem ti reć.

RADENKO: Što?

ANĐELKA: Moraću odma i da te ubijem...

RADENKO: Onda bolje nemoj... Neću da znam...

ANĐELKA: I, veliš... Žena je u pitanju...

RADENKO: Možda vam to izgleda čudno... Ali ja sam morao da se rešim na taj korak... Mene moja žena ne razume, ona me ne voli...Ona samo iskorištava moje telo.

ANĐELKA: Viđi, čim se udala za tebe, mora da je osećala nešto prema tebe, jadan.

RADENKO: Nagon za parenjem... Ništa više... Od ostalih osećaja, ona ima samo... Osećaj za hladno, toplo i glad... Ništa više...

ANĐELKA: A, razvedi se, jadan?

RADENKO: Ne dolazi u obzir.

ANĐELKA: Što?

RADENKO: Nismo mogli da uspostavimo ravnopravan mir koji zadovoljava obe strane u sukobu.

ANĐELKA: Zapelo oko podele?

RADENKO: Ona sada drži pod njenom kontrolom: špaiz, spavaću sobu, terasu i tavan... kujnu sam zauzeo u trećem pokušaju... Linija razdvajanja je ovde... Ona još drži i ventil za vodu... Pijem i kupam se kiselom vodom... Ali zato su osigurači kod mene... Struje ima kad ja zašrafim...

ANĐELKA: Je l to nije moglo onako lijepim... Ka ljudi...

RADENKO: Nisam ja tražio Kisindžera... Da nas miriš... Meni treba Džems Mejson... Da je likvidira... Lepim?... Ne može...

ANĐELKA: Što?

RADENKO: Iz inata!

ANĐELKA: Iz inata?

RADENKO: Iz inata!

ANĐELKA: Baš iz inata?

RADENKO: Baš!

ANĐELKA: Viđi...I matičar vi je kaza "Dok vas smrt ne rastavi" Je l' tako... Tako!

(Stavlja pare u nedra... iz koverte vadi njenu sliku.) Je li ovo ona?

RADENKO: Ne, to je samo njena slika.

ANĐELKA: Ova ti je slika, nekako mračna, jadan.

RADENKO: Nije slika... Ona je takva.

ANĐELKA: Imaš li koju bolju... Ovo se ništa ne vidi.

RADENKO: Nema šta ni da se vidi. Ona je Darvinova karika koja ne dostaje.

ANĐELKA: Ovde mi izgleda dobro građena.

RADENKO: Dobro je građena... Al odavno...

ANĐELKA: Viđu što ima lep karmin.

RADENKO: Aha... Samo ga stavlja blizu usana.

ANĐELKA: A, što joj je ovo na glavi?

RADENKO: Kosa...

ANĐELKA: Ma ovo što si joj ovo docrta?

RADENKO: Rogčiće... Ona je đavolov spoljni saradnik. Za moju ženu je potezanje noža na mene... Seksualna predigra... Pogledaj ovo...

ANĐELKA: Beži jadan... Što ti je?

RADENKO: Oči... Oči!

ANĐELKA: Imaš kestenjaste oči?

RADENKO: Ne, ne to... Pogledaj malo bolje.

ANĐELKA: Upao ti rus... ?

RADENKO: Dva puta mi je bacala sodu u oči...

ANĐELKA: A, ko vi je ova "Nedepilirina ženska spodoba"

RADENKO: Da vidim?... (Pogleda sliku.) To sam ja.

ANĐELKA: Ovde izgledaš ka da te je pravila grupa autora... A vala ni u prirode nijesi bolji... Kad vi je ovo slikano?

RADENKO: Kada je slikano? ... Pa ovako... Neposredno pre toga ona je pokušala mene po četvrti put da ubije... A posle je usledio moj sedmi pokušaj...

ANĐELKA: Čini se da je opasna?

RADENKO: Završila je diverzansku obuku... Karate kurs i služi se svim vrstama vojnog naoružanja. Dugo je meni trebalo, dok ja nisam shvatio suštinu stvari.

ANĐELKA: A, što je to ?

RADENKO: Samo žena ženu može da ubije... Beng–beng...

ANĐELKA: Što ti misliš da sam ja?... Li Osvald... Gavrilo Princip... Da se puškaram ođe...

RADENKO: Nemoj molim te... Ti si mi poslednja nada. Dogovorili smo se... Uzela si kaparu.

ANĐELKA: Za ove pare... Samo... čupam nokte i podmećem konjsku glavu u krevetu... Eee, likvidacija je nešto drugo...

RADENKO: Koliko drugo?

ANĐELKA: Još dvije iljade.

RADENKO: Dinara?

ANĐELKA: Jok.

RADENKO: Maraka?

ANĐELKA: Dolara, jadan... Dolara.

RADENKO: Gde da ti nađem tolike pare?

ANĐELKA: Založi bubreg.

RADENKO: Nemam... Založio sam obadva kad sam kupio kalašnjikov sa dva

sanduka municije... Daću ti kalašnjikov...

ANĐELKA: Što će mi.

RADENKO: Ne treba ni meni. Neupotrebljiv je za kućnu borbu. A i komšije se bune... kažu "pravi buku"... Daću ti moj auto.

ANĐELKA: Koje je marke?

RADENKO: Lada.

ANĐELKA: Samara?

RADENKO: Ne. Blindirana... Sa neprobojnim staklima.

ANĐELKA: Đe i kad si to nabavio?

RADENKO: Ručna izrada.

ANĐELKA: Daj ključeve.

ANĐELKA: Kako si je atentirao do sada?

RADENKO: Svakako... al ne vredi... Od mišomora joj se nadima stomak...od lijandera, joj se masti kosa. Kriptonit ubija Supermena... Ona ga gricka ko čajne kolutiće... Ona ti je bre ko Osmi putnik, što je više ubijaš sve je opasnija...

ANĐELKA: Nijesi umeo jadan?

RADENKO: ... Kad je u opasnosti – pretvori se u slepog miša i odleti... Njoj ni Drakula ne bi pustio krv.

ANĐELKA: A, jesi li angažova još kojeg profesionalca prije mene?

RADENKO: Mmmm. (Neodređeno.)

ANĐELKA: A, što mumlaš jadan... jesi li ili nisi?

RADENKO: Troicu.

ANĐELKA: I?...Što bi?

RADENKO: ... Doktor kaže da će da se izvuče...

ANĐELKA: Ko?

RADENKO: Ovaj drugi... na traumatološkom... Prvi će za koji mesec da izađe iz gipsanog korita... Njegova žena mi kaže... da sjajno napreduje... Zamisli, počeo je da mrda nožnim prstima... to je vidljiv napredak... (Zbrza.) ... A treći je kremiran...

RADENKO: Ko to zvoni.

ANĐELKA: Da nije poštar?

RADENKO: Nije... Poštar uvek zvoni dva puta... Ko je onda?

ANĐELKA: A, da kako ću ja znat u tvoju kuću ko zvoni, jadan.

RADENKO: Svakakve prevare ona smišlja... Da se mi sklonimo za svaku

predostrožnost.

LjUBINKO: Tata!? Otkud ti?

MARINKO: Pao sam sa balkona... Neko je isturpijao ogradu na balkonu... Ološ...

LjUBINKO: Ja taman pomislio stigla mi "pica"...

MARINKO: Kakva pica... Šta bulazniš...

LjUBINKO: Ja naručio preko telefona... "Preko žice do pice"...

MARINKO: Sad ću da te obogaljim za ceo život... Gde mi je pištolj... Bićeš hendikepiran do kraja života...

MARINKO: Lepo sam joj ja govorio... "Jagodinka, nemoj da dižeš ništa teško u sedmom mesecu trudnoće... Od naprezanja ima detetu da udari na mentu"... Ali žensko ti je to... neće da sluša... Bolje da smo kamen napravili da se svinje o njega češaju, veća bi vajda bila...

ANĐELKA: Jelisaveta, javi se... Jelisaveta... Jedan je eliminisan... Dođi da ga ukloniš...

RADENKO: Ko je to?

ANĐELKA: Oklen ja znam... U tvoju je kuću ušo.

RADENKO: (Zagleda ga.) Nemam pojma... Prvi put ga vidim. Čekaj, čekaj... Ma nije... Odakle on...

ANĐELKA: Možda je ljubavnik tvoje žene.

RADENKO: Mator ovaj za ljubavnika.

ANĐELKA: Čuj mator... Pa neće da ga kuva...

RADENKO: Jesi li ga načisto... Ili momentalno?

ANĐELKA: (Uhvati ga za ruku... Gleda puls.) Načisto.

RADENKO: Alal ti vera!... Al to nije moja moja žena... Za njega neću ništa da ti platim... Ne možeš ti da usmrćuješ svakog ko mi uđe u kuću... I meni da zaračunavaš...

ANĐELKA: Ovaj ide gratis...

RADENKO: E, onda, ako si... Ja ga ne poznajem... A šta će on u moju kuću, kad ga ja nisam zvao...

ANĐELKA: Šta ću sa ovijem?

RADENKO: Kako šta ćeš?

ANĐELKA: Đe ću ga?

RADENKO: Gde oćeš, samo što dalje od mene.

ANĐELKA: Uhvati ga za noge...

RADENKO: Ja, to ne volim...

ANĐELKA: Ne teram te da ga jedeš... Pa voliš il ne voliš, no mi pomozi, jadan, kako ću sama ovolikog mrca dizat...

RADENKO: Kako znaš, ja ne smem.. Smrt je prelazna bolest... Ne smem da ga pipnem...

ANĐELKA: Viđi... Ja ću mrca da zakopam u podrumu... A ti, ako si u nekoj opasnosti, ti zviždi jadan... Viđi vako...

ANĐELKA: (Utrčava.) Što bi?

RADENKO: Proveravam da li sam zapamtio...

ANĐELKA: Đe ti je lopata?

RADENKO: Imam vojnički ašov... Skroz desno u uglu... Pored uglja... (Zove kuma.) Kume... Kume...

JELISAVETA: Anđelka!... Kumo!... Konju trojanski!...

RADENKO: Kume!... Života!... Kume!...

LjUBINKO: Tata... !... Ćale...? ... Marinko?!

LjUBINKO: Dobro veče.

LjUBINKO: Koji vi ono beoste, možda eventualno?

RADENKO: ... Iz-a-be-la...Iza-bela... Izabela!

LjUBINKO: Iza čega?

RADENKO: Izabelaaaa!

ANĐELKA: Stoj!

LjUBINKO: Stao sam.

ANĐELKA: Koji si?

LjUBINKO: Naš sam.

ANĐELKA: Odakle si?

LjUBINKO: Iz Lopušnicu.

ANĐELKA: Odakle?

LjUBINKO: Gornju... Lopušnicu.

ANĐELKA: Kako se zoveš?

LjUBINKO: Ljubinko.

RADENKO: Ubij ga ... Laže... I ja sam iz Lopušnicu... i sve ih poznajem... a bratanac mi je Ljubinko... ovolicki...

LjUBINKO: Poraso sam.

RADENKO: Stani... (Zagleda ga.) ... Liči pomalo... Kako ti se zove otac?

LjUBINKO: Marinko...

RADENKO: Majka?

LjUBINKO: Jagodinka...

RADENKO: Jeste... A deda?

LjUBINKO: Pokojni Pelinko...

RADENKO: Jeste Pelinko... Ljubinko sine, ti li si?

LjUBINKO: Pa, ja sam... A koji vi ono beoste, možda eventualno?

RADENKO: Tvoj stric Radenko.

LjUBINKO: Sad, ti lažeš...Kako ti se zove brat?

RADENKO: Marinko.

LjUBINKO: A, otac?

RADENKO: Pokojni Pelinko...Što pokojni?

LjUBINKO: Pa umro, pa pokojni...

RADENKO: Kad je umro?

LjUBINKO: Noćas... Javila majka "mobilcem"... A ja i Marinko taman dođosmo ...

RADENKO: Gde je Marinko?

LjUBINKO: Tu je bio...

ANĐELKA: To je onaj.

RADENKO: Gde mi je brat?

ANĐELKA: Zatrpala sam ga ugljem...

RADENKO: Ti si mi ubila brata...

ANĐELKA: Ti si kaza – Ako sam...

RADENKO: Sad ću ja tebe da ubijem...

ANĐELKA: A, tebe će žena...

RADENKO: Oće sigurno... Sad sam u depresiji i srediće me dok trepneš... Smesta da si sišla u podrum i da povratiš Marinka...

ANĐELKA: Kako, jadan.

RADENKO: Kako znaš... Daj mu veštačko disanje...

ANĐELKA: Idi ti... Neću ja tvome bratu duvat u usta.

RADENKO: Pa što ga ubi, života ti?

IZABELA: Desilo se, jadan.

RADENKO: A, kako se još ne desi da ubiješ Anđelku.

IZABELA: Desiće se i to...

RADENKO: Kada će da se desi?... Ja sam tebi dao kaparu... Da mi likvidiraš ženu... Ti mi ubi brata... Gratis... Dobro... I ovako sa njim ne govorim već dvaes godina... Zato ga nisam ni poznao...

IZABELA: Jeste se svađali što?

RADENKO: Šta te briga!... Moj brat, moja briga... Moja žena tvoja briga...

LjUBINKO: Stani!... Ni makac!... Da ste se odmah predali!...

IZABELA: Čuj ga, mi da se predamo... A ja držim pištolj i ašov.

LjUBINKO: Hoću odmah da vidim svog advokata...

RADENKO: On je sve čuo...

LjUBINKO: ...Ja ću sada da izađem... Kao da ništa, nisam video, ništa čuo... (Pođe.)

IZABELA: Bolje nemoj... (Uperi pištolj u njega.)

LjUBINKO: U pravu ste neću da idem...

ANĐELKA: Ovoga ću ti ucmekat za iste pare. Platiš jedan dobiješ tri... mrca.

RADENKO: Stani...Čekaj... Što ste dolazili?

LjUBINKO: Ne znam ja... Tata je reko da mora nešto da raščisti sa tobom... Oko imovine...

RADENKO: Šta to radiš, kumo, života ti?

JELISAVETA: Pevam.

RADENKO: Pevaš? A... ako, ako, kumo...

LjUBINKO: Šta joj je?

RADENKO: Posledice ratne psihoze... Šenula kuma...

JELISAVETA: Nisam šenula kume... Nego pevam... Borim se pesmom za mir.

RADENKO: Je l' ti kažem... Opičila načisto.

JELISAVETA: Znači tako kume... Tebe pesma ne tangira.

RADENKO : Ma kako ne kumo... Takla si me di sam najtanji.

JELISAVETA: I ništa, kume?

RADENKO: Ništa, kumo.

JELISAVETA: Tako znači, kume?

RADENKO: Tako, kumo.

JELISAVETA: E pa nećemo tako...

RADENKO: Nego kako?

JELISAVETA: Što reko naš pesnik... :"Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju"

LjUBINKO: Je l' će sad da grmi?

RADENKO: Ko?

LjUBINKO: Pa pevačica?

ŽIVOTA: Jelisaveta... Seko... pusti me ... jebem li ti...

JELISAVETA: Ćuti izdajniče...Kume, predaj se inače tvome kumu ode glava...

ŽIVOTA: Najoštrije osuđujem i oštro protestvujem na ovakav tretman...

RADENKO: Kumo?... Kume?... Kumo, ne diraj mi u svetinju!

JELISAVETA: Ne mogu da nađem ona mučenička klješta da mu čupam nokte na nogama... pa da vidiš...

ŽIVOTA: Zašto meni da čupaš, ja sam za miroljubivu politiku?

RADENKO: Ćuti, kume, i trpi. Bolje na nogama nego na rukama manje boli.

JELISAVETA: Biram kojim ću nožem uši da mu odsečem...

ŽIVOTA: Jelisaveta, uši da mi ne diraš... Jesi čula...

RADENKO: Kumo, pusti mi kuma da ti ja ne... (Anđelki.) Preduzmi nešto.

ANĐELKA: Za kumu nisi platio... Da nećeš sad i kućnog ljubimca da ti ubijem za iste pare...

JELISAVETA: Puštanje ne dolazi u obzir... On je sad ratni zarobljenik.

RADENKO: Kume, drži se... I nemoj ništa da im priznaš...

ŽIVOTA: Ja neću, al kako ću bez ušiju...

RADENKO: Samo hrabro, kume... Izdrži...

ŽIVOTA: Lako je tebi da pričaš... Nisu tvoje uši u pitanju...

LjUBINKO: Ko su ovi?

RADENKO: Protivnička strana... Kume, mogu i tabane da ti peku al ti budi hrabar i dostojanstven...

JELISAVETA: Tabane... Kako se toga nisam setila...

ANĐELKA: (Dobacuje Jelisaveti.) Let lampa ti je na stalaži u špaizu.

RADENKO: Odakle ti znaš...

ANĐELKA: Ispitala sam njihovu teritoriju, jadan...

ŽIVOTA: Kume, nemoj više da me braniš...

JELISAVETA: (Životi.) Priznaj... gde su Svetozarovi posmrtni ostaci?

ŽIVOTA: Šta?

JELISAVETA: Urna bre, urna... gde je?

ŽIVOTA: Ne znam ja.

RADENKO: I da zna ne bi vam reko. Je l' tako, kume?

ŽIVOTA: Pa da vidiš i nije.

JELISAVETA: Gde je urna?

ŽIVOTA: Podseti me, Kume!

RADENKO: Ne zna on.

ŽIVOTA: Eto vidiš.

JELISAVETA: Kaži mu da ti kaže ako ti je život mio.

ŽIVOTA: Kaži, kume, kumim te!

RADENKO: Ne poklekći, kume.

ŽIVOTA: Vidiš da njemu moj život ništa ne znači... a meni mnogo znači.

JELISAVETA: Ne otimaj se, Života.

ŽIVOTA: Pusti me... Moram u VC... da piškim...

JELISAVETA: Piški u gaće...

ŽIVOTA: Nemoj, Jelisaveta, molim te... Pa nisam piškio u gaće od svoje

sedamnaeste godine... Kako ću sad...

LjUBINKO: Ko je to?

RADENKO: Poštar.

LjUBINKO: Poštar?

RADENKO: Poštar uvek zvoni dva puta.

ANĐELKA: Ko je?

POŠTAR: Poštar!

RADENKO: Kupamo se!

POŠTAR: Pa vi se bre stalno kupate.

JELISAVETA: Čistoća je pola zdravlja.

RADENKO: Ne dam pare za struju.

POŠTAR: Nije račun... Telegram.

ANĐELKA: Za koga?

POŠTAR: Za gospodina!

RADENKO: Za kog gospodina!

POŠTAR: Za tebe...Jesi gluv!

RADENKO: Nisam gluv nego sam mokar... Kupam se... Ostavi telegram ispod vrata.

POŠTAR: Ne može.

RADENKO: A što ne može.

POŠTAR: Morate da potpišete.

RADENKO: Dobro, dođi na ovaj prozor da potpišem.

POŠTAR: A što na prozor.

ANĐELKA: Da ga ne uvati promaja. Kupa se čovek.

POŠTAR: Ajd na prozor...

LjUBINKO: A ko se to kupa sa poštarom?

ANĐELKA: Otvaraj telegram...

RADENKO: Otvaram.

LjUBINKO: Je l' nešto hitno.

JELISAVETA: Čim je telegram mora da je hitno...

ANĐELKA: Šta piše?

RADENKO: mmmmmm... stop... mmmmm. stop...mmm. stop... Kukuuu meniiii...

ANĐELKA: Šta je bilo?

RADENKO: Tata ostao živ.

LjUBINKO: Pelinko?

RADENKO: Pelinko.

LjUBINKO: Pelinko, živ?

RADENKO: Živ.

LjUBINKO: Auuu... Ko bi se nadao... Ovo mu bio sedamnaesti infarkt. Prevazišo i njega...

JELISAVETA: Života neće ni prvi da dočeka.

RADENKO: Čekaj... Stani ... Stoj... !

ŽIVOTA: Stani kad ti kum naređuje...

JELISAVETA: Šta je, imaš rezoluciju na nastalu situaciju?

RADENKO: Leks specijalis.

ŽIVOTA: Tako je kume, imaš moju punu podršku... kume...

RADENKO: Puštaj mi kuma, inače ode Svetozar.

JELISAVETA: Gde ode?

RADENKO: Niz vetar... Ni pajalicom nema da ga skupite.

JELISAVETA: Kumo, šta sad da radim?

RADENKO: A, i to li ima... Al trikovi kod mene ne pale... Je l' tako, kume...

ŽIVOTA: Tako je... tako je... Jelisaveta, odvezuj...

RADENKO: Puštaj kuma ili Svetozara ima da ga nema.

JELISAVETA: Kumo, reaguj.

RADENKO: Šta ti je pa tebi... Ne mene... Zašto te ja plaćam...

ANĐELKA: Nije baš sve kao što izgleda da jeste... Nego kako jeste.

RADENKO: Nije valjda da jeste?

ANĐELKA: Jeste.

ŽIVOTA: Diži se kume... Nemoj sada da si van sebe...

ANĐELKA: A, ti.

LjUBINKO: Nisam ja ništa...

ANĐELKA: Strani plaćenik!... Mudžahedin!... Pucaj kumo!... Štiti mi odstupnicu...

Nišani kumo, ne pucaj nasumice... ne troši municiju...

ŽIVOTA: Upomoć kume... spašavaj...dođi k' sebi, kumeeee!!!

MARINKO: Mamama

LjUBINKO: Du ju spik ingliš?

MARINKO: Mamama

LjUBINKO: Šprehenzi dojč?...Parlevu franse?

MARINKO: Mamam

LjUBINKO: Ponjimaješ po ruski?

MARINKO: Mammam

LjUBINKO: Ja njet... ni jedan od ovih jezika najn...

MARINKO: Ja sam, konju!

LjUBINKO: "Ja – sam konju"...Ne razumem... najn...

MARINKO: Pomaži, kretenu!!...

LjUBINKO: Marinko!!... Tata, ti si?

MARINKO: Odveži me, imbecilu...

LjUBINKO: (Odvezuje ga.) Što si tako crn?

MARINKO: Sine Ljubinko... Jesam li ja uvek bio dobar prema tebi?...

LjUBINKO: Jesi, tata...

MARINKO: Nisam te bio po glavi, kad si bio mali?...

LjUBINKO: Nisi, tata...

MARINKO: Pa kako bre onda da amebe i viši sisari imaju više mozga od tebe...

LjUBINKO: Tata, crni tata, što si tako crn, tata?

MARINKO: Ovo je Radenkovo maslo...

LjUBINKO: Nije "maslo"... Nego ugalj, tata...

MARINKO: Beži, bre tamo, pusti me...

A, tu si, tico lastavico... Zar na brata ruku da potegneš... Čuo, da je Pelinko umro, i odma nasrnuo na moj život, da svo imanje prigrabi za sebe...E pa nećemo tako, tico lastavico... Nećemo tako... Tako ću da ga unakazim da će samo po zubima da ga poznaju...

LjUBINKO: Nemoj, tata.

MARINKO: Šta nemoj... Dvaes godina mi ne govorimo , a on me opet za svaki rođendan zove telefonom... I znaš šta radi...

LjUBINKO: Znam.

MARINKO: Dahće u slušalicu... Ko manijak... Sad, kad Pelinka više nema...

LjUBINKO: Ima ga.

MARINKO: Nema, nema... Javila Jagodinka.

LjUBINKO: Preživeo.

MARINKO: Opet? Otkud znaš.

LjUBINKO: Stigo telegram... Eto mu ga u džepu.

MARINKO: Preživeo vampir... Šta ćemo sad?

LjUBINKO: Sednite za astal, pa se dogovorite ko brat sa bratom.

MARINKO: Kakav brat... Meni su draži odbegli nacisti od njega.

LjUBINKO: Ali, deda će...

MARINKO: Znam ja šta će Pelinko da kaže... (Razmišlja.) Ajde, udari mu koji dlan... da se osvesti...Ne pesnicom... Konju jedan... Dlanom... polako...

RADENKO: Jesam li ja to umro?

MARINKO: Nisi još...

RADENKO: Brate!

MARINKO: Bez telesnog kontakta, moliću lepo.

RADENKO: Ne misliš valjda?

MARINKO: Ne mislim, znam. Drži odstojanje na distanci.

ANĐELKA: Ubavkići!! Predajte se!!

MARINKO: Šta je snajka, što vičeš ko sa minareta... Nismo gluvi...

LjUBINKO: Tata to nije snajka... Ona se maskirala u snajku...

JELISAVETA: Auu, Anđo, pa njih ima ko žutih mrava. Da se mi ipak povučemo zbog brojčane nadmoći...

ANĐELKA: Ne odstupam ni pedalj... Gde ste Ubavkići!

MARINKO: Tu smo, snajke, tu smo...

ANĐELKA: Indetifikuj se?

MARINKO: Ja sam, tvoj dever, Marinko. Ovo je moj sin Ljubinko... Radenko ga evo na podu grize bombu...

RADENKO: Pucaj, Marinko... Odgovori na vatru, kontra vatrom... Oduzmi joj život...

MARINKO: Bre, bre... Pa ti si rešio celu familiju da utamaniš.

RADENKO: Ako nećeš da je ubiješ... Bar je rani u nogu...

MARINKO: Jeste se vi svađali nešto...

RADENKO: Bratanac, upucaj je ti... Za taj gest sledi ti novčana nagrada

MARINKO: Slušaj ti... Nemoj da mi zavodiš sina studenta... I da ga usmeravaš u pogrešnom pravcu... Ljubinko sine, kako se zove ono što ti studiraš...

LjUBINKO: Defektologija...

MARINKO: Vidiš... Sutra i ti možeš da imaš neki defekt pa da ti moj sin zatreba... daj bože...

ANĐELKA: Radenko Ubavkiću, celo pleme si dovuko sa planine da te brani!

MARINKO: Nemoj da se vređamo, snajka... Nismo mi Indijanci... I nismo došli da ga branimo... Čak šta više, naprotiv. Došli smo da se dogovorimo oko imanja...

ANĐELKA: Pazite kako se dogovarate... nemoj da me zaobiđe nužni deo. Inače okrećem lansirnu lampu na Lopušnicu... ima sve da vas raznesem po okolnim brdima...

MARINKO: Mnogo ti prgava ova žena... Je l' biješ ti to?

RADENKO: Ima nas više, hajde da ih opkolimo!

MARINKO: Da se mi prvo dogovorimo oko zemlje... pa posle ti opkoljavaj koga hoćeš... Ustaj...

RADENKO: Neću da ustajem, ubiće me ko zeca.

MARINKO: Ako se ne dogovorimo oko imanja, ja ću da te ubijem pa ti na isto izlazi.

RADENKO: Anđelka, pokaži razumevanje za novonastalu situaciju!

ANĐELKA: Koliko to razumevanje vredi?

RADENKO: Vraćam kuhinju u globalu.

ANĐELKA: Sad, kad je neupotrebljiva... Oću fifti–fifti od dogovorenog imanja!

RADENKO: Mnogo, bre, ženo!

ANĐELKA: Onda ništa!

RADENKO: Prihvatam amandman!

ANĐELKA: Prekidamo ratna dejstva do okončanja pregovora!

MARINKO: Eto, vidiš... Razum je prevladao... Daklem ovako...

RADENKO: Stani, a šta Pelinko misli po tom pitanju...

MARINKO: Nije važno šta on misli. On da nešto ume da misli ne bi se poigravao ovako... čas mrtav... čas živ...Nego da se mi dogovorimo bratski.

RADENKO: Nemoj bratski, bolje po pola.

MARINKO: Daklem, imanje nije veliko, ali nije ni malo. Ja sam to obrađivao i mučio se i znam...Ustanem tako u četri sata ujutro pa na njivu...Kažem sebi... Ovi iz grada tek idu na spavanje, a ja već na njivi.

RADENKO: I mi ustajemo vrlo rano.

MARINKO: A, kad dođem na njive, a one se meni prosto obraduju.

RADENKO: Pa i ja kad sam prošli put bio i meni se obradovale.

MARINKO: A, ono kad si svratio pre dvaes godina.

RADENKO: Pa nije tolko prošlo.

MARINKO: Al blizu...

RADENKO: Ja, naravno ne mogu često da dođem, al stalno mislim na te njive... Ne prođe meni dan da ja njih ne mislim.

MARINKO: Pa nisi morao tolko da misliš... Njive nisu lopate da ih neko odnese.

RADENKO: Nisu, al naše su, brate.

MARINKO: Čije su, to ćemo tek da vidimo... Ja sam dosta razmišljao o tom podpitanju i koncipirao sam jedan predlog.

RADENKO: Obrazloži.

MARINKO: Daklem, vama ću da dam onu njivu pored reke da možete da razapnete šator pa da...

ANĐELKA: Njivče?

RADENKO: Pa to nije njiva, to je obala.

MARINKO: Al je na najboljem mestu. Uz reku.

ANĐELKA: Koja leti presuši.

MARINKO: Leti presuši, al zimi izgleda ko Janceng Jang.

RADENKO: Pa mi li ćemo zimi da razapinjemo šator?

MARINKO: Kod nas su zime blage. Vi niste dugo dolazili. Zime ko leta.

ANĐELKA: Dobro i šta još?

MARINKO: I jedan ar najbolje šume. To, bre, nije šuma. To je Švajcarska. Čist vazduh, tu na neki kilometar ima i izvor. Milina.

RADENKO: Šta će meni šuma?

MARINKO: Kako šta će ti? Da provetriš mozak, da se nadišeš čist vazduh i da budeš zdrav.

RADENKO: Pa ja sam zdrav.

MARINKO: Zdrav, al nekako bled.

ANĐELKA: I kilav.

RADENKO: I šta još?

MARINKO: Ufitiljio i oronuo.

RADENKO: Mislim, šta još nudiš?

MARINKO: I jedno prase.

ANĐELKA: Prase?

MARINKO: Sisanče, meso mu ko u ribe.

ANĐELKA: I to je sve?

MARINKO: Taman posla... I jednog petla ću da vam dam.

ANĐELKA: Petla?

MARINKO: Al ne običnog... Taj bre izgazi sve kokoške po selo za jedno pre podne.

RADENKO: A, koga će ovde da gazi ?

MARINKO: U to neću da ulazim.

RADENKO: Znači meni pevac, a tebi traktor i ostalo?

MARINKO: Meni treba traktor... A tebi treba čist vazduh.

RADENKO: Šta ja da radim sa čist vazduh?

MARINKO: Udiši...

ANĐELKA: Šta je bre ovo Ubavkići... Popodnevni brifing... Izdajete saopštenja jedan drugom... Niste bre u stanju ni zemlju da podelite, e u zemlju ću da vas pošaljem, pa tamo držite panel diskusije... Jebem li vam sve na svetu.

LjUBINKO: Tata, ne daj se... Ne daj da te ubiju dušmani u tuđu kuću...

RADENKO: Šta kaže? Je l' dao još nešto?

LjUBINKO: Veliku je misao reko... Svaka mu čast.

RADENKO: Šta je reko?

LjUBINKO: Život je sranje... Ali bez života ne možemo da živimo...

RADENKO: Alal mu vera.

JELISAVETA: Crna kumo, ubi čoveka u sred primirja...

LjUBINKO: Što mi ubi hranioca na očigled sviju... Pa i mene...

ANĐELKA: Koletelarna šteta.

RADENKO: Vrati joj istom merom...

ŽIVOTA: Pazi... nišani dobro nemoj da promašišššššš...

JELISAVETA: Kuku mene, ubi mi muža iz mesta...Pa zar to ljudi sme tako... Pored mene žive. On da mi ubija muža iz mesta...

ANĐELKA: Seko, raspaljuj...

RADENKO: Jao kumo, što mi familiju osakati jednim metkom po sred leđa u paničnom begu...

ANĐELKA: Zašto venčanu kumu?

RADENKO: Nisam namerno... Ti znaš kako sam ja loš strelac... Metak rikoširao...

ANĐELKA: E, sad si prešo svaku meru... Sve, sve al kumu, ne mogu da ti oprostim...

RADENKO: A, vi meni i kuma i brata i bratanca... Kako ja da praštam...

ANĐELKA: Znači nema praštanja...

RADENKO: Znači!...Rat do istrebljenja.

ANĐELKA: Do poslednje kapi krvi.

ANĐELKA: Ko je to?

RADENKO: Poštar.

ANĐELKA: Poštar?

RADENKO: Poštar uvek zvoni dva puta!

Kraj

// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]