Sveštenik
Radiša Jovanović,
dipl. teolog

Lažna duhovnost sadašnjice

Vračanje, gatanje, magija, astrologija

I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge (Mt. 24,11).

Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci,
i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili,
ako bude moguće, i izabrane (Mt. 24,24).

Ljubljeni, ne verujte svakome duhu, nego ispitujte
duhove jesu li od Boga; jer su mnogi lažni
proroci izišli u svet (Jn. 4,1).

Nad svakodnevicom ljudskih života spustila se gusta magla. Magla neznanja i nepoznavanja pravih vrednosti. Izgubljena stada, prepuštena sama sebi, skoro slepo tumaraju po njoj. Pravih pastira je jako malo, a u svakom grmu i na svakoj raskrsnici vrebaju prerušene grabljivice u odeći pastira. Malo je onih koji svojim traženjem nalaze pravi put koji u život vodi, a mnogo više onih što u zamkama prividne duhovnosti srljaju stranputicama. Prezasićeni opštom beznadežnošću materijalne stvarnosti, svoju duhovnu glad utoljavaju onim što im servira obezboženo društvo, gde je čovek zaista sveden na meru stvari koje ga okružuju, i gde se očituje teška moralna kriza, gubitak same porodice i njenog značaja (i kao institucije i kao faktora vaspitanja), gubitak društvenog vaspitanja, bezosećajnost, naročito prema okolini, nesposobnost podnošenja odgovornosti i nesposobnost razlikovanja opštih pozitivnih i negativnih vrednosti u sebi i svom okruženju. Sloboda Bogom dana čoveku usmerava se ka bogootpadništvu, a time i ka uništenju i osiromašenju čovekovog bića, dok se utisnuta stvaralačka sposobnost odvodi ka stvaranju dela bez trajnije vrednosti i skoro bez ikakvog duhovnog sadržaja u sebi.

Dva su osnovna razloga ovakvog stanja: opšte neznanje o istinskim vrednostima kojima čovek treba da teži, i sistematsko “proganjanje” Boga iz života čoveka. Suštinski gledano, ovo prati ljude kroz čitavu istoriju postojanja ljudskog roda, i rezultira različitim oblicima sujeverja, izopačavanjem svesti o Bogu Jednom i Ličnosnom, zatim projekcijom Boga ili bogova po meri čovekove psihe i prirodnog i društvenog okruženja, magijskim odnosom prema stvarnosti, kao i otvorenim bogootpadništvom i ateizmom. A iza svega stoji lukavo nastojanje Satanino da čoveka odvoji i okrene protiv Boga, nastojanje “čovekoubice od iskoni”, veštog iskušavača ljudske slobodne volje i veštog zloupotrebljivača ljudskih slabosti. Sve ovo, naravno, pod vidom svakodnevnih ili skoro svakodnevnih ovozemaljskih problema, iza kojih se teško naslućuju postavljene zamke, i vrlo često čak i nesvesno postajemo robovi greha i Satane.

Nije zato previše čudno, ali je jako zabrinjavajuće (da ne kažem alarmantno) kakvim nas sve sredstvima danas zavode se puta Istine, čime nas sve bombarduju ne bi li oštetili onu klicu religioznosti koja leži duboko usađena u nama kao bićima od Boga stvorenim. Na prvom mestu, najveći broj dece još u ranom detinjstvu dobija nepotpune ili neispravne informacije o Bogu i religiji, tako da njihova prirodna religiozna znatiželja ostaje uskraćena za važna obaveštenja koja mogu da odigraju i te kako značajnu ulogu u razvoju i formiranju buduće ličnosti. Zatim, školsko vaspitanje ne nudi ništa značajno na tom polju, naprotiv; veronauka je prognana iz škola, a nastavnici (većim delom) religiozno neobrazovani ne samo da ne upućuju decu da na pravi način zadovoljavaju svoje religiozne potrebe, već ih direktno obmanjuju nepotvrđenim ateističkim hipotezama (pod velom naučnih činjenica) koje su važile kao opšteobavezne još u vreme njihovog školovanja. Ovo se, uglavnom, proteže kroz čitav dalji sistem školstva, samo što se propaganda pomera sa prirodnih nauka na teoretisanje filozofije i društvenih nauka^[1]. Vidimo, dakle, da porodica nedovoljno, a škola skoro uopšte ne usmerava mlade ljude na Crkvu i crkveni život. Samo društvo to čini još manje. Duboka moralna kriza, odsustvo elementarne kulture iz života velikog broja građana, nedostatak društvene i političke svesti, društvo kao poprište prljavih političkih sukoba i razmirica, mediji koji izjednačavaju veru državotvornog naroda sa raznoraznim sektama koje rade na štetu iste, a time i na štetu samog naroda, umesto vere u prognanog Boga vera u idole – novac, moć, nacionalne kvazi-junake, političare, folk zvezde, vračare, gatare, astrologe, razne “duhovne” pokrete, i dr. – samo su deo životnog albuma koji nam se nudi i nameće kao neophodan za očuvanje “identiteta našeg nacionalnog bića”. Posebnu ulogu igraju štampa i radio, gde postoji cenzura samo političkih informacija i informacija iz oblasti delovanja Crkve, dok se široki medijum zasipa mnogim neukusom, vulgarnošću, neproverenim vestima i svesno smišljenim lažima, gde se blati sve i svašta, a naročito, opet, ono što bi trebalo da nam je najsvetije – naša pravoslavna vera. Vrhunac svega je televizija, gde se izgubio ukus i za reklame, i za filmove, obrazovne i informativne emisije, a naročito je u poslednje vreme postalo popularno da se na kanalima i državne i privatnih televizija posvećuju specijalne emisije klasičnim obmanjivačima lakovernog naroda – dušepogubiteljnim vračarima, gatarima, osobama koje se bave raznim vidovima magije, i astrolozima. Ovo je često sa vidljivom političkom podlogom, ali, što je najstrašnije, sve je više i više zaklanjanja iza Crkve i Pravoslavlja, tako da smo dobili “pravoslavne” vračare, “pravoslavne” gatare, “pravoslavne” astrologe, čemu naš “pravoslavni” narod i te kako naseda, iako je sve ovo u direktnoj suprotnosti sa učenjem Crkve, na čemu ćemo se dalje i zadržati.

Šta nam nudi magija

U toku svog postojanja čovek je razvio dve vrste odnosa prema nevidljivom: mistički i magijski. Mistika je zajednica sa bogom, a magija zajednica sa prirodom.^[2] Obično se dešava da ljudi poistovećuju ova dva odnosa, što je neispravno. Magija se zasniva na verovanju u postojanje natprirodnih sila na koje čovek može uticati kako bi pomoću njih izveo određene željene promene koje prirodnim sredstvima ne može ostvariti.^[3] Magijski postupak je postupak prinuđivanja; tu ne postoje ni moralni obziri, ni poštovanje tuđe slobodne volje, traži se samo korist u ovom svetu ma i po cenu nanošenja najveće štete drugima. Dok se u religiji priznaje zavisnost od nekog višeg bića, dotle se u magiji zapoveda određenim silama; čovek se ne oseća ni kao sin ni kao sluga Božiji, već kao suvereni, makar i uobraženi gospodar sveta. Magija ne priznaje da postoji Bog koji upravlja svetom; ona se zasniva na verovanju u postojanje nepoznatih, nevidljivih, okultnih sila, bez neke lične svesti, ali ako se tim silama i pripisuje svest, onda su to demoni koje mađioničar svojom tajnom veštinom izaziva da čine njegovu volju.^[4]

Najčešća podela magije je podela na belu magiju, kojom se teži ostvarenju nekog povoljnog, pozitivnog efekta (npr. nečijeg ozdravljenja, uspešnog lova, i dr.), i na crnu magiju, kojom se teži naneti neko zlo (uroci, čaranje, čini). Međutim, ovo je samo formalna podela, jer je suština u mnogo čemu ista.

Postoje izvesni oblici religije u kojima se magija legalno koristi, kao što su fetišizam, taoizam, šamanizam, i dr. Međutim, magija je uspela da pusti korene kod pojedinih ljudi čak i u onim religijama koje su izričito protivne korišćenju magije, tako da ima sledbenike, na žalost, i u hrišćanstvu, kako u istočno-pravoslavnom, tako i u zapadnom, rimokatoličkom (dokazi protiv upotrebe magije biće izloženi pri kraju rada). I sami smo često u prilici da vidimo ili čujemo da postoje izvesne osobe koje pale sveće naopako, vezuju krpice po granama drveća u blizini neke crkve, nose razne amajlije protiv uroka, male potkovice za sreću, i mnogo šta drugo. Sve ovo nema nikakve veze sa Pravoslavljem. Zapadni okultizam (čiji je uticaj sve prisutniji na našim prostorima) prepun je magijskih elemenata, počevši od spiritizma, preko teosofije i antroposofije, sve do tzv. “crnih misa” koje su sastavni deo bogohulnih ceremonijala satanističkih sekti. Mnogi od ovih pravaca pokušavaju da se zaklone iza hrišćanstva, da se “provuku” pod imenom hrišćanskih načela, obreda ili tradicije, dok su neki drugi, recimo “satanisti”, otvoreno okrenuti protiv hrišćanskog Boga, ne krijući pri tom da direktno služe Satani. Njihovi skupovi su krajnje bogohulni, puni jezivosti, nastranosti, bluda, prizivanja Satane, često uz korišćenje krvi žrtvovane životinje, a bivalo je i ljudskih žrtava. Magija je široko zastupljena. Ovako zalutali ljudi su obavezani određenim strogim “moralnim” kodeksom, tako da nije mali broj izvršenih samoubistava, pa i ubistava (u ime Sataninog carstva), a pojedini labilni članovi često bivaju instrument za rađenje "prljavih poslova”^[5] određenih političkih moćnika. Dakle, sve nasuprot Božijim zapovestima, nasuprot redu, poretku i miru među ljudima u svetu, uz izdašnu pomoć demonskih sila.

Poreklo magije

Koreni magije zadiru duboko u našu prošlost; mnogi naučnici smatraju da je čak i preistorijski čovek znao za magiju. Njena pojava može se vezati za narušeni prirodni odnos u praroditeljskom grehu između čoveka i prirode sa jedne, i Boga sa druge strane. Naime, Bog je stvorio čoveka po svome obličju kao lično, svesno i slobodno biće, sa izraženom stvaralačkom sposobnošću. Prvi čovek, Adam, imao je opštenje i zajednicu sa Bogom, i trebalo je da slobodno i u ljubavi dostigne svoje puno sjedinjenje sa Bogom, a ostvari punoću svoga bića za koju je naznačen, da ostvari svoje oboženje. Upravo je oboženje čoveka cilj celokupne božanske tvorevine. Sam po sebi čovek, mimo Boga, kao stvoreno biće i time deo celokupne božanske tvorevine, nije bio u stanju da ovo ostvari. Međutim đavo, taj “čovekoubica od iskoni”, predlaže čoveku sasvim suprotni i za ovog kao lično i slobodno biće jedan razrušilački put sticanja onoga što čoveku inače nije bilo nemoguće i neostvarljivo – da bude kao Bog. Dakle, đavo je savetovao ljudima oboženje bez Boga, da se mimo Boga postane Bog, i to na koji način: upravo jedenjem ploda sa zabranjenog drveta poznanja dobra i zla. Kao da se ubiranjem i jedenjem nekog ploda sa bilo kog i kakvog drveta čovek može izjednačiti “sa Bogom večno Živim i Istinitim! Zar to nije magijski način koji je đavo čoveku predložio, način automatskog, mađijskog ‘postajanja Bogom’, tj. način lažni i prevarni, obmanjivački i ubilački, način bezlični i obezličujući, i samim tim nečovečni, antičovečni i antibožni čin?”.^[6]

Od zloupotrebe slobodne volje i narušavanja prvobitnog odnosa sa Bogom, tj. od “izgnanja iz raja”, čovek i dalje u sebi nosi lik svoga Tvorca, i dalje ga Stvoritelj poziva da razbije okove svoje greholjubivosti i da se slobodnom odlukom i iz ljubavi vrati zajednici sa Njim; međutim čovek, vođen svojom greholjubivom prirodom i lukavstvom Sataninim, u nemogućnosti da se odrekne ili da pobegne od Boga, sve više je zamagljivao Božiji lik u sebi, kao i sam pojam Boga, pa ga je prekrojavao i uobličavao prema svom ukusu i fantaziji. Tako je neko nalazio Boga u svetlim nebeskim telima, neko u biljkama, životinjama, kamenju, a neko u svojoj divljoj fantaziji koja ga je vodila najkrvoločnijim ceremonijama.

“Đavolov predlog bio je put i metod svake lažne religije i magije, i taj metod se kasnije ponavljao i ponavlja kroz mnoge pseudoreligije, kroz razne magijske, mehaničke, nasilne pokušaje ‘usrećenja’ čoveka i čovečanstva, što je uvek idolopoklonstvo i idolosluženje. Umesto Živog i Istinitog Čovekoljubivog Boga, đavo je čoveku u Raju predložio mrtvog idola, svejedno da li je taj idol sam đavo, ili čovek kao sopstveni samoidol".^[7]

Vračare, gatare, proroci

Sa pojavom magije u ljudskom društvu formira se određena grupa ljudi koja smatra da je obdarena da stupa u vezu sa natprirodnim silama, da utiče na njih ili da predviđa šta će se dogoditi, odnosno da pogodi šta se nekome nekada i negde već desilo. Vračari su, najjednostavnije rečeno, ljudi koji se bave vradžbinama, odnosno različitim vrstama magije. Postoje u većem broju kod primitivnih plemena i naroda na nižem stepenu razvoja (to su tzv. vračevi, koji vrše ulogu žreca, gatara i lekara u određenom plemenu), a u nešto manjem broju i u razvijenijim društvima (vračari i vračare). Nije redak slučaj ni kod nas da se, recimo, bolesna deca, umesto kod lekara, odvode kod vračara da im ove nešto “baju protiv uroka”, da se skidaju navodno već bačene čini, da im spreme raznorazne meleme, daju savete i sl. (= nadrilekarstvo). Brižni i uplašeni roditelji, naravno, “spasioce” njihovog deteta uvek novčano nagrađuju, mada su i te kako česti slučajevi da se zdravstveno stanje pogorša, za šta se redovno iznađe drugi krivac. Za iste stvari odlaze kod vračara i odrasli, ali i zato da se na nekog bace kletve ili da se nanese drugom kakvo zlo, što izravno spada u područje tzv. crne magije. Ima i takvih vračara koji (ili: koje) savetuju ljudima da obiđu crkve i manastire, često i više njih u određenom danu na priličnoj međusobnoj udaljenosti, da bi tako rešili neki lični problem. Kao da su crkve određene tačke na mapi koje treba obići za samo jedan dan da bi se problem uspešno rešio, poput neke sportske discipline. Dakle, zaboravlja se da je crkva dom molitve i obitavalište Duha Svetog, pa joj se daje uloga nekog elementa u magijskoj radnji. Očigledno je da iza ovakvih ljudi ne stoji Bog, nego demonske sile.

Sa ovim vračarima i vračarama nemaju apsolutno nikakve veze sv. bezsrebrenici Kozma i Damjan, u narodu poznati kao sv. Vračevi, koji su bili lekari revnosni u hrišćanskoj veri, i koji za učinjene usluge bolesnicima nisu tražili ili primali bilo kakvu nagradu; narod ih naziva sv. Vračevi (= sv. Lekari) zato što imenica “vrač” na crkvenoslovenskom i ruskom jeziku upravo i znači: lekar.

Gatare (gataoci) su osobe koje “pogađaju” šta se nekome u prošlosti desilo ili šta će se u budućnosti desiti, a često “otkrivaju” i karakter određene ličnosti. Pri tom koriste odgovarajuća pomoćna sredstva – nekada su se služili kostima ubijene ili žrtvovane životinje, predmetom koji pripada nekoj osobi, kristalnim kuglama, zvezdama (astrolozi), rasporedom crta na dlanu ruke (hiromantija), kartama, i tome slično; u novije vreme široko je rasprostranjeno tzv. “gledanje u šolju”, kao i mnoge od već pomenutih metoda. Doduše, pojedini gatari se ne služe pomoćnim sredstvima, već na osnovu razgovora licem u lice, telefonskog razgovora ili napisanog pisma vrše svoja “pogađanja”. Odmah treba reći da su i ovde u pitanju obmane, slične ili istovetne onim magijskim, dakle – “Đavoljih ruku delo”.

Iz ove grupe treba izdvojiti oblast parapsihologije, koja je još uvek nedovoljno naučno ispitana, a osobe koje poseduju stvarne parapsihičke sposobnosti su tako malobrojne u odnosu na samozvane vidovnjake, da to još više otežava njihovo razlikovanje i proučavanje.

Biblijski proroci bili su od Boga izabrani ljudi koji su svom narodu objavljivali Božiju volju, kao i ono šta će ih snaći u budućnosti, ili šta ih može snaći ako se ne odreknu bezbožništva i idolopoklonstva. Neki od njih su prorekli dolazak i misiju Gospoda Isusa Hrista kao obećanog Spasitelja. Međutim, to su sve bili ljudi u Božijoj milosti koji nisu odstupali od prave vere, koji se nisu klanjali idolima i koji se nisu koristili magijom ni bilo kakvim demonskim obmanama. Takvi ljudi su postojali i posle delatnosti, smrti, vaskrsenja i vaznesenja Gospoda Isusa Hrista – kao svetitelji Božiji u Crkvi Njegovoj, nadahnuti Duhom Svetim. Takvi ljudi postoje i danas, ali ne izvan Crkve, jer tamo gde nema blagodatnog rukovođenja Duhom Svetim – nema ni istine.

Međutim, u stvarnosti nam se dešava da smo upravo pretrpani kvazi-prorocima, vračarama, gatarama, vidovnjacima, ekstrasensima i ko zna čime još (sekte i “duhovne pokrete” da i ne pominjemo). Opšte neznanje i duhovna nezrelost društva uzimaju svoj danak. Sve više je ljudi na putu koji ne vodi nikuda – osim u propast. Proroci nude svoja lažna proroštva i drže nas u neizvesnosti i neodlučnosti, stvarajući tako nesposobnost da učinimo nešto korisno za sebe. Njihove “vizije” su tako uopštene i nejasne, da i kada bude očigledno da su pogrešili, lako nalaze opravdanje u nekim opštim svetskim zbivanjima, i sve se nastavlja po starom. Narod koji se odrekao Boga lako ih proglašava svojim idolima, padajući toliko pod njihov uticaj da im često otkaže i logika zdravog razuma. Sve se to posle lako iskoristi za sticanje profita bez muke.

Ali, da bi đavo još više likovao, pronalaze se novi načini da se pristupi širokim masama. u vremenu kada se mnogo govori o vraćanju našeg naroda Pravoslavlju, odjednom dobijamo mnoštvo “pravoslavnih” proroka koji nastoje da svoje demonske radnje sakriju iza Crkve; sve više njih pominje svetitelje i samog Gospoda Isusa Hrista, kao i napaćeni srpski narod, ne bi li time pridobili one koji su slabi u veri. A činjenica je da isti ti “proroci” ne dolaze u Crkvu (ako i dođu – to je samo maska zbog naroda), ne povinuju se Božijim i crkvenim naredbama, govore (direktno ili indirektno) protiv hrišćanske vere time što Boga prikazuju onakvim kakav On nije, svetitelje takođe, govore protiv sveštenika, protiv bogosluženja – ukratko, kvare i ruše sve ono što čini temelj i ustrojstvo Crkve. Pojedini u obmanama idu još dalje, tako da imamo one koji tvrde da posedujemo neispravne biblijske tekstove (da se pravi nalaze u Vatikanu i da ih treba silom osvojiti i uzeti – deda-Miloje), zatim da postoji ili da treba da se ostvari “treći zavet”, da pravoslavno hrišćanstvo treba “prevazići” Pa sa kime ovo može imati veze osim sa starim opadačem i obmanjivačem ljudskog roda – đavolom?

Astrologija

Verovatno najrasprostranjenija magijska zabluda pod velom nekakve naučnosti. Enciklopedije je definišu kao “pseudoznanost koja se bavi proricanjem sudbine pojedinog čoveka ili ljudskih zajednica iz položaja planeta i zvezda u određenom času. Razvila se uz astronomiju, kada su ljudi radi orijentacije u prostoru i vremenu počeli posmatrati zvezdano nebo. Smatrajući Zemlju središtem sveta (geocentrični pogled) i otkrivši da godišnja doba i priroda zavise od položaja Sunca, a neke prirodne pojave od mesečevih mena, zaključili su i da ostala nebeska tela moraju imati presudan uticaj i na sudbinu ljudi”.^[8] Ili, prosto i narodski rečeno: astrologija je gatanje po zvezdama.

Najverovatnije je da se pojavila u Haldeji. Vavilonci su je preuzeli od Haldejaca, a odatle se proširila po Egiptu, Grčkoj, Rimskom carstvu, Persiji i Indiji (sve ovo vekovima pre dolaska Gospoda Isusa Hrista). U srednjem veku se naročito razvila kod Arapa. od svih tih naroda, zavisno od vremena i uslova, dobila je određene osobenosti. Tako imamo različite vrste horoskopa: zapadni, kineski, indijski, i mnoge druge.

Šta je to što nam nude horoskopi? Zaista – nešto “fantastično”. Potrebno je da date podatke o mestu u kome ste se rodili, sat i datum rođenja, čime ćete biti svrstani u određenu grupu ljudi, i saznaćete kakva ste ličnost, šta je uobičajeno da vam se dešava, kakva vam je bila prošlost i šta vas očekuje u budućnosti, i, što je najvažnije, dobićete savet kako treba da se ponašate u narednom vremenskom periodu. Dakle, ne morate mnogo da mislite, ima ko to da uradi za vas, dovoljno je da poslušate.

Horoskopi se izrađuju kao dnevni, nedeljni, mesečni, godišnji, natalni, za jednu ličnost, za više njih koji pripadaju istom znaku, itd. Prave se na osnovu toga kakav su međusobni položaj zauzela nebeska tela pri svom kretanju; naime, pojedinim nebeskim telima ili sazvežđima dato je određeno simboličko značenje, i od njihovog rasporeda na nebu zavisi šta će se dešavati na Zemlji. Postoji, dakle, nekakva sudbina, nešto što se zbiva mimo ljudske i božanske volje, nešto što neumitno utiče na to kako će ljudi reagovati, kako će se ponašati.

Kakve posledice donose ovakva učenja? Prvo što je uočljivo jeste da je sloboda čovekova svedena na najmanju moguću meru, ukoliko nije i sasvim isključena. Jer, ako moji postupci zavise od rasporeda zvezda nad mojom glavom, tj. od sudbine kojoj se svi pokoravaju, zašto da se ne prepustim stihiji zbivanja, zašto da se trudim kada mogu da poslušam savete astrologa, a desiće se ono što već mora da se desi? Zašto da popravljam sebe i da se trudim da ne povredim drugog kada su moj karakter i moje ponašanje od sudbine “zacrtani” da budu takvi kakvi jesu? Ja nisam odgovoran za svoja dela, nisam kriv za svoje postupke, kao što ni drugi nisu. Jednostavno – takav je horoskop!

Ovim se negira i hrišćansko poimanje Boga kao apsolutnog i slobodnog bića, koje iz ljubavi stvara svet i čoveka kao vrhunca čitave tvorevine: ako postoji sudbina određena zvezdama, zar je čovekoljubivi Bog stvorio čoveka radi zvezda (a ne zvezde radi čoveka)? Ukoliko nije hteo to, onda je i sam Bog podložan sudbini mimo koje ne može, što znači da ni On nije slobodan, odnosno da zavisi od tvorevine koju je stvorio (što je apsurd), ili da nije stvorio svet ni iz čega, da svet postoji otkada i Bog, i da se zajedno pokoravaju nekakvoj sveopštoj sudbini – što je karakteristično za mnogobožačke religije, odnosno za “neznabošce”, ljude koji ne poznaju Pravog i Istinitog Boga (termin uzet iz Sv. Pisma).

Nije nimalo teško zaključiti ko stoji iza “izumitelja” astrologije i sudbine. Niko drugi do onaj kome smeta vera čovekova u Boga, onaj ko je u vidu zmije naveo rodonačelnike čovečanstva na prvorodni greh – sam Satana. Izmišljanjem sudbine opravdava se zlo u svetu kao nešto što nužno postoji; čovek se navodi na pasivnost i nemarnost prema svom spasenju (što je ozbiljan greh); uvode se paganski elementi kojima se kvari vera i shvatanje Boga. Horoskopi se koriste kao odlično sredstvo sugestivnog upravljanja ljudskom voljom.

Astrologija je ponikla među mnogobožačkim narodima čiji su bogovi projekcija ljudske fantazije; sa ovim je narodima biblijski jevrejski narod bio u stalnom neprijateljstvu. Zodijački znaci u horoskopu potiču upravo iz asiro-vavilonske religije. I kako onda na osnovu njih može neko svrstavati hrišćane u određene grupe ljudi čiji su životni putevi determinisani nekakvim zvezdanim božanstvima? Ili da se predstavlja kao “pravoslavni astrolog” (poput Olje Bakić), ili da se stavlja u zaštitu “Srbije i Pravoslavlja od demonskog ostatka sveta” (Milja Vujanović), kada su svi iz istog semena demonskog proklijali?

“Pravoslavlje” Milje Vujanović

Evo fenomena svima dobro poznatog: Milja Vujanović, samozvana “Regulus”, astrolog, prorok, savetnik, borac za zaštitu “srpstva i pravoslavne vere od demonskog zapada”! Osoba koja je toliko zadužila ovu zemlju da su joj širom otvorena vrata državnih i privatnih medija.

Svakome ko se makar malo razume u osnovne hrišćanske pravoslavne vere neće biti nimalo teško da prepozna ko stoji iza njenih izjava. Za analizu svake njene emisije i svakog njenog nastupa bile bi potrebne čitave studije. Profesija kojom se bavi opšti je deo antihristovskih nastojanja da se čovek odvoji od Boga. Međutim, način na koji to izvodi je strašan; zapanjujuće je koliko pokušava da se zakloni iza Crkve i Pravoslavlja, i zabrinjavajuće je koliko u tome uspeva kod lakovernog i deklarativno “pravoslavnog” dela naroda. Poći ćemo zato od sledećeg:

Najpre, dodato prezime “Regulus”. Koliko je samo hrišćanskog u njemu! Pa proroštva na osnovu zvezda i planeta (o čemu smo već govorili)... Zatim “citiranje” Svetog Pisma, pri čemu smo svedoci čestog navođenja onoga što nigde ne piše u Svetom Pismu, i još češćeg izvrtanja teksta Svetog Pisma i spisa sv. Otaca. Pa sami sv. Oci – sv. Jovan Zlatousti, sv. Jovan Damaskin (Tačno izloženje pravoslavne vere), sv. Grigorije Niski (Protiv sudbine, O Endorskoj vračari) pišu protiv astrologa i sudbine, osuđujući naročito jelinski astrološki fanatizam! A u samoj Bibliji izričito se zabranjuje bavljenje astrologijom, magijom, gatanjem i vračanjem (dokaze ćemo navesti malo kasnije).

Bog i hrišćanski svetitelji su kod dotične proročice svedeni na magijske elemente i simbole kojima se lako manipuliše; mitološki bogovi raznih naroda stalno se utrpavaju u hrišćanstvo. Gospođo Regulus! Jedan je Bog Otac sa Sinom i Duhom Svetim, i kao “pravoslavna hrišćanka” trebalo bi da znate da ga mi nazivamo Sv. Trojicom, a ne Svetim Trojstvom (kako ga nazivaju na zapadu, što i vi često činite). A to je suštinska razlika. I mitološkim bogovima (poput Zevsa, Jupitera, Marsa, Venere, Peruna, Zodijačkih božanstava Asiro-Vavilonaca, i dr.) u hrišćanstvu nema mesta.

Karma, sudbina, reinkarnacija. Ovo su sve pojmovi preuzeti iz istočnjačkih religija, i nemaju nikakve veze sa hrišćanstvom. štaviše, direktno se sukobljavaju sa osnovama hrišćanske dogmatike.

Što se tiče drugog dolaska Hristovog, sam Spasitelj je rekao: “A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac moj sam” (Mt. 24,36). Ali Milja Vujanović i njen kompjuter to znaju (???!!!).

Posebnu grupu besmislica sačinjavaju one u kojima se Milja javlja kao “branilac srpstva”. Tako saznajemo da su Srbi poseban narod Božiji, da su svi iz zavisti protiv njega, da su se zle sile sveta okrenule protiv pravednih i bogobojažljivih Srba... Zatim da je Bog na našoj strani, da su zvezde i horoskop naklonjeni “trećoj Jugoslaviji”, i da stoga slobodno možemo ratovati protiv svetskih velesila (može li iko zdravog uma da ovako nešto savetuje svom narodu?)... Tu su i promašena predviđanja, poput najavljivane velike i kobne katastrofe na zapadu određenog dana – od čega, naravno, nije bilo ništa. Važno je i saznanje da su u vreme Homerovog Odiseja postojale Makedonke pralje koje su u stvari bile Srpkinje, a koje su svojom pesmom opčinjavale moreplovce(!?).

[...]

Ovde nedostaje prostor za širi osvrt i na druge popularne pojave, poput Kleopatre (kod koje su arogantno licemerje i bestidno prevarantstvo prisutni u zapanjujućoj meri), deda-Miloja, vidovite Zorke i mnogo, mnogo drugih. Budući da je suština njihove delatnosti izložena u ranijim poglavljima, to ovde i nije neophodno detaljnije razmatranje.

Učenje Biblije i sv. Otaca

Za nas pravoslavne hrišćane svakako da je najvažnije i najmerodavnije šta o ovim problemima kaže Crkva kroz svoje duhovno iskustvo. Zato ćemo navesti mesta iz Svetog Pisma i kanone vaseljenskih i pomesnih sabora, kao i pravila sv. Otaca koja se tiču ove problematike:

- Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš (III Mojs. 19,31).

- A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu za njima, okrenuću lice svoje nasuprot njemu, i istrijebiću ga iz naroda njegova (III Mojs. 20,6).

- A čovjek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih (III Mojs. 20,27).

- Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik; ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita za mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvijem Gospoda Boga svojega. Jer ti narodi koje ćeš naslijediti slušaju gatare i vračare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog Tvoj (V Mojs. 18,10-14).

- I sina svoga provede kroz oganj, i vračaše i gataše, i uredi one što se dogovaraju da suhovima i vračare; i činjaše vrlo mnogo što je zlo pred Gospodom (II knj. o carevima 21,6).

- Stani sada sa vračanjem svojim i s mnoštvom čini svojih oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li pomogla, ne bi li se okrijepila. Umorila si se od mnoštva namjera svojih; neka stanu sada zvjezdari, koji gledaju zvijezde, koji proriču svakoga mjeseca, i neka te sačuvaju od onoga što će doći na te. Gle, oni su kao pljeva, oganj će ih spaliti, ni sami se neće izbaviti iz plamena; neće ostati uglja da se ko ogrije, ni ognja da bi se posjedjelo kod njega (Isaija 47, 12-14).

- Ovako veli Gospod: ne Učite se putu kojim idu narodi, i od znaka nebeskih ne plašite se, jer se od njih plaše narodi (Jeremija 10,2).

- I mnogi od onih koji se zanimahu čarolijama sabraše knjige svoje i spaljivahu ih pred svima... (D. ap. 19,19).

- Koji se obraćaju gatarima, ili tzv. stotnicima, ili drugim sličnim, da od njih doznadu šta im žele otkriti, neka shodno onome što su već oci naši u pogledu njih naredili, podlegnu pravilu o šestogodišnjem kajanju. Istoj kazni moraju se podvrgnuti oni koji vode medvjedice ili slične životinje na razveseljavanje, a na štetu prostoga sveta, te varajući kazuju ludorije o sreći, o sudbi, o rodoslovlju, i mnoštvo drugih takvih stvari; a isto i tzv. gonioci oblaka i oni koji se čaranjem bave, koji prave amajlije protivu čarolija, i gatari. A koji uporni u tome ostanu, i neće da se odvrate i uklone od takvih štetnih i neznabožačkih izmišljotina, naređujemo da sasvim iz Crkve prognani budu, kao što i sveta pravila nalažu... (Trulski sabor, 61. pravilo).

- Gatari i koji slijede neznabožačkim običajima, ili koji dovode u svoje kuće nekakve da im bajaju, ili radi očišćenja, neka se podvrgnu pravilu o petogodišnjem kajanju, prelazeći ustanovljene stupnje: tri godine neka pripadaju i dvije godine molitve, ali bez pričešća (Ankirski sabor, 24. pravilo).

- Sveštene osobe ili klirici ne smeju biti gatari, ni vračari, niti se baviti gatanjem u brojeve, ili u zvezde, niti praviti tzv. amajlije, koje nisu nego okovi njihovih istih duša. Koji pak nosi takve amajlije, naredismo da se izagnu iz Crkve (Laodikijski sabor, 36. pravilo).

- Koji se vežba kod vračara ili slično, neka bude pod kaznom onoliko vremena koliko i ubice (72. pravilo sv. Vasilija Velikog).

- Koji se vračarijama bave i slede običajima neznabožaca, ili dovode kojekakve u svoje kuće da im spremaju čarobna pića da se očiste, neka podlegnu pravilu šestogodišnjeg kajanja; i pošto za jednu godinu budu plakali, jednu slušali, pak za tri godine pripadali i jednu opet stajali sa vernima, neka se tada tek prime (83. pravilo sv. Vasilija Velikog).

- Oni pak, koji se obraćaju varalicama, ili gataocima, ili onima koji obećavaju da će kroz demone od nečega očistiti ili od kakvog zla sačuvati, takvi moraju da marljivo budu ispitani i na odgovor pozvani... (3. pravilo sv. Grigorija Niskog).

Umesto zaključka

Narode bogobojažljivi, narode hrišćanski! Ako zaista želimo da budemo ono što deklarativno jesmo, vratimo se pravoslavnoj Crkvi i njenom svetotajinskom životu. Posećujmo bogosluženja i čujmo ono čemu nas Crkva uči, jer upravo ona predstavlja nastavak Spasiteljeve misije kroz istoriju, a ustanovljena je i predata nam od samog Gospoda. Izvan nje nema nam ni Istine, ni spasenja. Izvan su grabljivi vuci koji na svaki način nastoje da nas lažima obmanu i zavedu sa pravog puta. Saznajmo gde je izvorište naše duhovnosti i upoznajmo osnove pravoslavne vere, da bismo lakše razlikovali svetlost koja razgoni tamu od lažnog bleska ovozemaljskih prolaznih vrednosti. Punoća duhovnog života nije ni u televizijskim prenosima liturgija, ni u uličnim časopisima, ni u “duhovnim” knjigama sumnjivog porekla, ni u grlatom razmetanju Pravoslavljem onih koji sa njime nemaju nikakve veze; ona se nalazi samo u blagodatnom crkvenom životu. Istina se mudruje, ne fantazira, ne prodaje; njome se jednostavno živi.

Ako smo narod svetosavski, ako sebe nazivamo potomcima sv. Save, činimo onda i dela njegova, da na nas ne dođe prekor Gospodnji: “Da ste deca Avraamova, činili biste dela Avraamova” (Jn. 8,39). Ne gradimo sebi idole, ne upadajmo u lukave zamke đavolove. Očistimo sebe i svetinje naše, da se u nama obnovi blagodat Svetoga Duha, da budemo dostojni da se sinovima Božijim nazovemo.

“Ne uprežite se u isti jaram s nevernicima; jer šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom?

A kakvu saglasnost Hristos sa Velijarom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom?

I kakvo je slaganje hrama Božijeg sa idolima? Jer vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.

Zato iziđite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se nečistog, i ja ću vas primiti.

I biću vam otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj” (II Kor. 6,14-18).

Napomene:

1. Ovo je stanje posmatrano u celini, uz dužno poštovanje prema pojedinim prosvetnim radnicima koji se pošteno i profesionalno odnose i prema svojoj nauci, i prema svojim učenicima.
2. Vladeta Jerotić: Psihoanaliza i kultura, izdanje BIGZ-a, Beograd 1980.
3. Opća enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1979.
4. Dr. Lazar Milin: Naučno opravdanje religije, knjiga 1, Beograd 1984.
5. Od pretnji i zastrašivanja, pa do ubistava.
6. Dr. Atanasije Jevtić: “Duhovni život viđen iz pravoslavne antropologije”; Traganje za Hristom, TRZ “Hrast”, Beograd 1989.
7. Navedeno delo, str. 144.
8. Opća enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1979.
9. Magazin “Nezavisni”, str. 16, 1993.

// Projekat Rastko / Bogoslovlje //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]