Svetlana Vranić
(1947–1996)

U jesen 1996. oprostili smo se od naše koleginice i prijatelja Svetlane Vranić rođene Perišić.
Rođena je 1947. godine u Beogradu. Arheologiju upisuje 1966. godine i diplomira 1972. godine kod profesora Branka Gavele. Tokom školovanja ispoljava izuzetnu marljivost i talenat. Već na prvoj godini proglašena je za najboljeg studenta Filozofskog fakulteta za 1966/67. godinu.

Godine 1973. i 1974. radi kao sekretar Izdavačkog saveta SADJ. 1975. postaje član kolektiva Muzeja grada Beograda, a naredne godine imenovana je za rukovodioca Odseka za praistoriju. 1989. stiče zvanje višeg kustosa. Poslednjih godina obavljala je i dužnost šefa Arheološkog odeljenja MGB–a.

Svetlana se u potpunosti predavala svom životnom opredeljenju - arheologiji. Radila je na svim poljima arheološke struke i nauke, razvijajući se u vrsnog i svestranog profesionalca - arheologa i muzealca.

Još od studentskih dana, stiče ogromno terensko iskustvo i znanje, obavljajući najodgovornije poslove na velikim i značajnim projektima (Đerdap, Gomolava, Mokrin, Obrenovac i dr.). Kasnije kao kustos Muzeja stalni je stručni saradnik na mnogim arheološkim iskopavanjima (Banjica, Gomolava, Vinča). Rukovodi radovima na istraživanjima Muzeja grada Beograda (Šljunkara i Asfaltna baza - Zemun, Kaluđerske livade - Surčin...). Uz poseban smisao za organizaciju života i rada na terenu Svetlana je u svim segmentima terenskog rada ispoljavala izuzetnu pedantnost i sistematičnost. Mnogobrojna terenska dokumentacija, koja za njom ostaje, može da posluži kao uzor svima koji se ovim oslom bave.

Svesno žrtvujući svoje lične profesionalne afinitete, Svetlana se rukovodila principom opštekorisnog i svrsishodnog. Smatrala je da joj je kao kustos Muzeja, osnovni zadatak publikovanje materijala i građe iz fonda MGB–a. Kroz razne radove i kataloge ona je to radila na najbolji mogući načni. Navešćemo samo neke: studijski katalog "Predmeti od kosti, roga i kamena", rad "Predmeti od kosti i roga iz Žarkova", "Predmeti od kamena sa neolitskog naselja u Žarkovu", "Beograd u praistorijsko doba" u katalogu "Arheološko nasleđe Beograda", kat. "Šljunkara" i "Asfaltna baza"...

Uvek vredan i pouzdan saradnik, Svetlana je od strane svojih starijih kolega često bila pozivana da učestvuje u pripremi novih, i onih najambicioznijih arheoloških publikacija. Ne žaleći svoje vreme i trud, ona se ovih poslova prihvatala dajući veliki doprinos izdavačkoj delatnosti arheologa. Učestvovala je u: "praistorija Vojvodine", "Skordiscima", "Arheološkom blagu Đerdapa", "Praistoriji jugoslovenskih zemalja", "Vinči u praistoriji i srednjem veku"...

Svom užem naučnom interesovanju periodu kasnog bronzanog doba - početku halštata Svetlana se posvećuje u svojoj, na žalost, još neobjavljenoj monografiji "Belegiš".

Kao vrhunski muzealac organizaciji i realizaciji izložbi pristupala je sa posebnom kreativnošću i entuzijazmom. U okviru izložbene delatnosti MGB–a, kao autor ili saradnik ostvarila je niz zapaženih postavki "Nakit iz zbirke MGB–a", "Arheološko nasleđe Beograda", "Keramika u Beogradu", "Šljunkara" i "Asfaltna baza", "Skordisci i starosedeoci" itd. Kao koautor, učestvuje na gostovanjima u Budimpešti, Kairu, Varšavi, Moskvi i drugim gradovima. Takođe, uspešno sarađuje na realizaciji kompleksnih izložbi drugih muzeja: "Neolit na tlu Srbije" - Narodni muzej, "Gomolava" - Vojvođanski muzej i Muzejska zbirka u Rumi, "Kelti" - narodni muzej u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu i još niz drugih.

Uvek vredna Svetlana je radila predano i savesno. Svakom poslu pristupala je studiozno, postavljala visoke standarde i ispoljavala kritičnost izuzetnog profesionalca. Sve što je u svojoj struci radila, a ostavila je za sobom zaista mnogo toga, radila je na sebi svojstven način, uvek tiho i nenametljivo. Priznanja za učinjeno nikad nije očekivala, a adekvatna naučna zvanja, iz samo njoj znanih razloga, nije želela.

Svetlana je imala divnu ljudsku osobinu da svakog sasluša, da da savet, uvek logičan i razložan da pomogne. Stariji su u njoj nalazili marljivog i pouzdanog saradnika a mlađim kolegama je uvek spremno i nesebično prenosila svoje veliko stručno iskustvo. Mi, njene kolege iz Muzeja kad god bi započinjali neki posao u njoj smo tražili sagovornika čije smo mišljenje sa najvećim poštovanjem uvažavali.

Svoju ličnost, svoj životni stav Svetlana je izgradila na temelju dobrog domaćeg vaspitanja, u kome su poštenje, vredan rad, građanski red i slične tradicionalne vrednosti osnovna načela. Od tih načela, Svetlana nije odstupala ni u poslu, ni u društvu, ni u porodici. Ova naša teška vremena u kojima su ove tradicionalne vrednosti, bila su preteško breme za Svetlaninu lako ranjivu dušu. S teškom mukom je prihvatala ovakvu svakodnevicu i kao da se od svega umorila, povukla u sebe i prestala da bori sa opakom bolešću.

Svetlaninim odlaskom ostajemo bez onoga što se u životu najteže stekne, bez pouzdanog kolege i iskrenog prijatelja.

Saša Todorović

// Projekat Rastko / Arheologija //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]