— Maturski sastanak —

---

Poslednji maj

Turu ruru rururu rururu, turu ruru ru.
Turu ruru rururu rururu, turu ruru ru.

U vatrama u požaru ističe poslednji maj,
Zamračen vek, krvavi vek strašan nam priprema kraj.
Narodi odlaze, odnose krpice,
Za njima plamsaju, plamsaju ulice.
A nad zgradama nebo je čelično,
Zvezde padaju, gase se panično,
Ističe, ističe dvadeseti vek,
Tako nam ističe dvadeseti vek.

Kroz prozore otvorene duvaju sad vetrovi,
Osete ih pre nego svi, osete ih kerovi.
Ljudi u podrume sklanjaju bebice,
Ne plaču sanjaju, sanjaju lutkice.
A sa neba im mračnoga padaju
Sjajni zmajevi ognjem da ubljuju:
Gori im, gori im, izgori im grad,
Gori im, gori im, izgori im grad,

I nebo se presavilo ko da ga savio bog,
A brda se i ostrva pokreću sa mesta svog.
Zemlja je kuglica, neko se lopta s njom:
Zemlja je kockica, neko se igra s njom.
Nasta zemljotres, Sunce je krvavo,
Zašto propada svet ovaj ne znamo:
Ne znamo, ne znamo, ništa ne znamo,
Sad više ne znamo, ništa ne znamo.

Turu ruru rururu rururu, turu ruru ru.
Turu ruru rururu rururu, turu ruru ru.

U vatrama u požaru ističe poslednji maj,
Zamračen vek, krvavi vek strašan nam pripremap kraj.
Zemlja je kuglica, neko se lopta s njom:
Zemlja je kockica, neko se igra s njom.
A nad zgradama nebo je čelično,
Zvezde padaju, gase se panično,
Ističe, ističe dvadeseti vek,
Tako nam ističe dvadeseti vek.

Turu ruru rururu rururu, turu ruru ru.
Turu ruru rururu rururu, turu ruru ru.