— Maturski sastanak —

---

U zimu, nedeljom

U zimu, nedeljom sva podstanarstva su topla,
za goste spremljena je hokla.
Krišom se primaju posete, klepeću štikle,
pije se vruć čaj, tu je zima dakle.

U zimu, nedeljom ne gnjavi ni gazdarica,
vabi tek svoga kanarinca.
Nedeljom na sreću ne rade pošta ni banka,
nema gnjavaže i ranog uranka.

Alkosi nedeljom izađu na tren iz magle,
pomisle – zima je sad dakle.
Otac moj brije se, mrcvari i nešto psuje:
Majku mu, gde su nam bele košulje?

U zimu nedeljom ne ustajem ni za boga,
ni za boga, ni za boga.
Ležim u krevetu
i baš me briga za zimsku ulicu.

Ležim u krevetu i prebrajam godine bivše,
sve unazad, sve unazad.
Sve se kruni,
vraća se odakle došlo je.

Vraća se u neku daleku rupu na zidu,
izmiče umornom vidu.
Odlazi podstanar, plovi u šoljici čaja,
pije u duhu zimskih običaja.

U zimu, nedeljom nešto u gradu tek umre,
umre, razumeš, baš umre.
Odlazi, čuje se, sneg škripi, niko ne haje:
sneg veje, smrtna zima, tu sad nečem kraj je.

U zimu, nedeljom na grad se gluhota spušta,
guta nas zidina pusta.
Pored mog kreveta zastane neko i psuje:
Majku mu, gde su nam bele košulje?