— Maturski sastanak —

---

Kombi

Dobili smo knjige na poklon,
sankcije su pale napokon.
Knjige šalju s mesta visokog,
prevoze ih batina i bog.

Padaju zakletve: piroš čizma, rućućuću,
makar i švercovo, te knjige ja preneću!
Zeznuću, majku mu, carinski sistem njihov,
bolji sam ja nego drug Kalašnjikov.

Vidi, bože, čuda velikog,
za volanom batina i bog.
Bog je vozač do Segedina,
u povratku vozi batina.

I stotkom cepaju nacionalni klasici,
u kožnom povezu il samo u plastici.
Jonapot – viče u kombiju Janoš Aranj,
a Jovan Dučić mu: nem tudom – stoji ko panj!

Dučić nije slučajno ko panj,
mangup stari, švaler prefrigan.
Peštanske se ambasade on
dočepao, kažu – pod suknjom.

A sada piči u kombiju sav odštampan,
batina i bog su vozači kao Tarzan.
A duž kraj puta je štafeta devojaka,
kompletna usluga – samo za sto maraka.

Batina tuca u kombiju,
a bog vodi u žbunje svoju.
Druge cure bez mušterije,
uzmu knjige – baš tragedije.

I naglas čitaju Tragediju čoveka,
Igraju Madača u prevodu od Zmaja.
Uloge tumače sve profesionalke,
Lucifer i Adam nose bele helanke.

Al policija se stvori tu,
i rasturi celu predstavu.
Beže Adam, batina i bog,
ovaj zadnji – iz žbuna nekog.

Svako nosi nešto sa sobom:
knjigu, sidu, polovni kondom.

Tako se kultura razvija,
širi se ko sida s kombija.

Tako se kultura dobija,
kao sida ispod kombija.