 |
 |
Уништене и оскрнављене српске православне светиње на Косову и Метохији (1999-2000)
| ||
|
Уништене и оскрнављене српске православне светиње на Косову и Метохији (1999-2000)
|
||
|
Јеромонах Сава (Јањић)Предговор
Мировне снаге КФОР-а ушле су на Косово и Метохију 13. јуна 1999. године, са циљем да гарантују мир и сигурност свим становницима Покрајине. Само у протеклих пет месеци, и поред присуства готово четрдесет хиљада (40.000) припадника елитних НАТО снага, цивилне управе УН, бројних хуманитарних и невладиних организација, као и стотина новинара, преко седамдесет (70) српских православних светиња, цркава и манастира, до темеља је срушено, оштећено, или оскрнављено.
Мора да се заустави помама необузданог насиља и мржње, Неразумна освета над невиним народом, и рушилачки бес према споменицима, не могу да буду основа ни будућности оба народа, ни трајног мира у овим крајевима.
|
Народи Косова и Метохије проживљавају најтеже дане своје историје на овим просторима. Албански народ проживео је дане патње, прогона и убистава, зло је наносила неморална и деструктивна политика Милошевићевог режима. Сада српски народ поново проживљава дане патње, прогона и убистава, али зло сада долази од неморалне и деструктивне политике албанских националиста.
Од тада па до данас преко сто осамдесет хиљада (180.000) Срба избегло је или протерано из својих домова, албански екстремисти убили су и отели више стотина људи, запалили хиљаде српских кућа.
Ова рушилачка дела нису само последица личне и слепе освете. Све се више показује да је на делу систематски план да се заувек потру трагови српске и хришћанске културе на Косову и Метохији, а има их више од хиљаду четири стотине (1400). Уништење цркава и манастира често обављају минери који су прошли војну обуку, а сва њихова дејства, понекад и поновљена, прикрива општа и прећутна завера саучесника и сведока.
Па тако, маса албанског становништва у Ђаковици прати уништење једне од најлепших новијих цркава на Косову и Метохији, и прославља то у ноћи 23. јула. Лидери тзв. ОВК (УÇК), која суверено влада овим градом (као и већим делом Покрајине), поричу да су умешани у овај догађај, али не чине ништа да спрече рушење хришћанских цркава, у сред Европе, на измаку XX века.
КФОР до сада није успео да заустави и спречи даља уништења, иако су неке од минираних цркава удаљене тек педесетак метара од војних постаја. Истрага још није показала ко стоји иза таквих недела. Да то НАТО не може тешко је претпоставити, а да то неће лако је посумњати. Мир који није мир, прогони и убиства, етничко чишћење Косова и Метохије од не-албанског становништва, паљевине кућа и рушење српских културних и верских споменика, могу да буду поуздан знак да се ме|ународна заједница, сваким даном све више, суочава са поразом своје мисије.
Зашто је пре неколико месеци читав свет одлучно настојао да заустави масовни егзодус Албанаца, а сад немо и беспомоћно посматра необуздано насиље над српским народом и његовом културом? Зар сме свет да дозволи да се немилосрдно уништава, и физички и духовно, један европски народ и његова древна култура? Зар смеју културни Албанци да дозволе рушење онога што је и њихов понос, и што су њихови преци неретко сматрали светим, и у најтежим временима често заједно чували са својим српским суседима, и сачували до дана данашњег?
Зар могу да буду угрожени најдрагоценији споменици српске средњовековне хришћанске уметности и архитектуре? Зар цивилизована Европа и свет смеју да дозволе да се борба за политичка права на територију Косова и Метохије оствари кроз истребљење једног народа - било којег - и кроз уништавање његових светиња, без обзира којој вери оне припадале.
владавина хаоса и безумља.