Трифуновић, "Проза"

у прошлом времену нешто мало рекосмо - Хафнер, Данило, мисли да се писац овде можда позива на неко раније пролошко житије. Много је вероватније да се писац позива на догађаје из живота Стефана Дечанског који су изнети у Милутинову житију.

чији празник годишњега поштовања мину - Највероватније 11. новембар. Према Григорију Цамблаку, то је датум смрти Дечанског. Видети, међутим, Павловић, Култови, 99.

Када је овај... краљ - Одавде до стр. 33, после престављења, није текст овога аутора. То је највероватније интерполација уређивача зборника. Видети Увод.

у славни Град Константинов - Константинопољ, Цариград.

два. његова сина Душаном и Душицом - Душан је, наравно, каснији краљ и цар Стефан Душан. Према Јиречеку, Историја, 199, Душица умире врло брзо, у Константинопољу. Заиста, није поменуто да се он вратио са својим оцем и братом (видети стр. 32).

ка ... цару киру Андронику - Андроник II Палеолог (1282-1328), Милутинов таст. "Кир", грчки = господин, господар.

син ... звани. Стефан - Дечански.

ка овоме преосвећеноме господину моме - тј. Данилу, који је у то време (1320) био на Светој Гори премда је наименован за епископа у Хуму. Титула "преосвећени" је овде анахронизам, као и кроз целу повест о повратку Дечанског у Србију, јер се односи иа архиепископа, положај који је Данило стекао тек 1324. године.

Хиландар - О Хиландару, српском манастирском центру на Светој Гори, видети: Д. Богдановић, В. Бурић и Д. Медаковић, Хиландар, Београд 1978.

живећи ... иночества - Ово сугерише да је Данило тада вероватно био у Кареји или на неком сличном месту, односно да ,је премештен из Хиландара.

мени туђинцу у туђини - Мојсије је себе називао странцем у страној земљи када је именовао свога сина Гирсама (Гершома), што на јеврејском значи "странац у туђој земљи", алудирајући на свој боравак у Египту. Видети Изл. 2, 22.

ка превисокоме краљу Урошу - тј. краљу Милутину.

ка преосвећеном архиепископу Никодиму - Никодим је био архиепископ 1317-1324.

од игумана. и од овога преосвећеног - Игуман, од грчког "егуменос", старешина манастира, у овом случају Хиландара. Гласнике је благосиљао не само игуман, него и Данило.

прво дошавши ка ... Никодиму - Никодим је највероватније био у архиепископском седишту у Пећи.

дадоше своје књиге - Гласници су преносили писма послата Никодиму и Милутину.

не објави никоме ... опет која злоба - Са гледишта средњовековне политичке филозофије, ослепљени принц више није био способан да влада. У свом житију Дечанског, Григорије Цамблак приписује полубрату Дечанског Константину следеће речи: "Никада се није чуло да слепу човеку приличи царство." Да је било познато да Дечански може да види, њега би поново напао неки други претендент на српски престо.

са нешто мало деце своје - Овде се термин "деца" односи на слуге Дечанскога.

део од државе жупе будимаљске - Ова се жупа налазила у пределу данашњег Иванграда, на горњем Лиму. Њен епископ је боравио у Ђурђевим Ступовима на Лиму, задужбини Првослава, сина Немањиног брата Тихомира.

живећи дуго ... преставио - Милутин је умро 29. октобра 1321. Пошто се веровало да се Дечански вратио 1320, он је, према томе, отприлике једну годину провео у Будимљанској жупи. Видети Историја, 496. 0 владавини Дечанског, видети С. Ћирковић, "Владавина Стефана Уроша III Дечанског" у Историја, 496-510.

после престављења овога ... Стефана Уроша - Одавде текст припада првобитном писцу, Даниловом Ученику.

узе престо - Дечански је крунисан 6. јануара 1322, према оснивачкој повељи манастира Дечана. За текст и превод повеље видети П. Ивић и М. Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976.

цару Константину победа... ради вере - Римски император Константин прихватио је хришћанство као званичну религију римске империје н основао Цариград.

Боговидцу Мојсију против Амалика - Битка Мојсија и Амалика поменута је у Изл. 17.

да победи погане народе Персијанце - Милутинове победе над Персијанцима приказане су у Житију Милутина, видети Данило, 136-138.

у то доба ... Данило - Овде се налази тачна титула и тачан податак о Данилу, каснијем архиепископу, који је у ово време, на почетку владавине Дечанског, био епископ хумски.

нека скрб - О тешкоћама које су опседале Дечанског у 1323. години видети Историја, 498.

од цара бугарскога Михаила - Михаило Шишманић (1323-1330). Михаило се развео од своје жене Ане, сестре Дечанскога, да би се оженио Теодором, удовицом Теодора Светислава (1300-1322) и унуком Андроника II Палеолога.

и од брата његова Владислава, сина Стефана краља - Владислав, Драгутинов син. Према договору у Дежеву (1.282), српски престо је после Милутинове смрти требало да припадне Драгутиновом краљевском дому. Али после смрти Драгутинове (1316), Милутин је Владислава притворио. Ослобођен после Милутинове смрти, Владислав се вратио да осигура своју владавину у земљама које је наследио од оца Није утврђено да ли је сукоб између Владислава н Дечанског, који је овде поменут, последица Владислављеве претензије на српски престо или расправа око поседовања Рудника. Видети Историја, 497-498; Данило, 76, 293.

посланство због. неких. царских послова ... Цариград - Данило је у Цариград отишао највероватније да преговара о женидби Дечанскога и Марије Палеолог, што се десило у првој половини 1324. Видети Историја, 502.

када се преставио ... Никодим - Прихваћено је мишљење да је Никодин умро 12. маја 1324.

игуман Свете Горе ... Гервасије - Тачније, Гервасије је био управитељ Хиландара, а не прота Свето Горе.

све учинивши по законском обичају - Овде се подразумева инвеститура архиепископа са регалијада и благословом.

дан празника Ваздвижења Часнога Крста - 14. септембар 1324.

од бугарскога. цара Михаила ... зет ... Стефану Урошу - Видети белешку на страни 36. Догађаји који су водили до неспоразума са Михаилом Шишманићем описани су у Историја, 502-507. Снажна борба у византијском царству између Андроника II Палеолога и његовог унука Андроника III достигла је врхунац 1327. године. Дечански је подржавао Андроника II док је Михаило Шишманић био на страни Андроника 111. Иако је бугарски владар прешао на другу страну, у пролеће 1328, Андроник III је успешно скинуо са престола свога деду. У пролеће 1330. начињен је споразум између Андроника III и Михаила против Србије, по коме је требало да Михаило први нападне, праћен нападом Андроника III. Бугарска војска је прешла српску границу средином јула 1330.

са грчким царем - тј. са Андроником III Палеологом (1328-1341).

од славнога града Трнова - Трново, сада Велико Трново, било је престоница Другог Бугарског Царства од краја XII века до пада под Турке 1393.

на поље. звано Добриче ... ка реци Морави - Добричево поље је низија око ушћа рске Топлице у Мораву, сада Јужну Мораву.

велико мноштво изабраних војника - Међу српским војницима били су најамници из Шпаније. Видети М. Динић, "Шпански најамници у српској служби", ЗРВИ, 6, 1960,. 15-23.

од ... града Бдиња - Из Видина, средишта земаља којима је владао Михаилов отац Шишман.

дође у свој манастир ка ... Георгију Нагоричком - Цркву посвећену св. Ђорђу у селу Старо Нагоричано, североисточно од Куманова, подигао је у XI веку византијски цар Диоген IV. Обновио ју је у периоду 1313-1318. краљ Милутин. Видети Бурић, Фреске, 51-52; Мнљковик-Пепек, 56-62.

ка светоме оцу Јоакиму ... ка гробу његова тела - Јоаким Сарандапорски или Осоговски. Монах Јоаким се крајем XI и почетком XII века подизао у Осоговским планинама код места Сараидапор, близу садашње Криве Паланке. На месту његовог подвига подигнута му је црква као спомен. у XII веку; разрушили су је Турци крајем XVII века; касније обновљена. О Јоакиму подробније видети Павловић, Култови, 28-31.

месту званом Земен - Сада рушевине; ова се тврђава налазила близу савременог Земена на реци Струми.

на реци Каменчи - На садашњој Соволштици, северно од Бустендила.

прободе Стреза, кнеза бугарске стране - Бугарски властелин Стрез био је блиски рођак бугарског цара Борила (1207-1218). Он је пребегао из Бугарске и, помогнут од Стефана Првовенчаног, постао владар централне Македоније са престоницом у Просеку (1208-1212). Првовенчани је послао Саву да преговара са Стрезом; мисија је била неуспешна а Стрез, неочекивано/ убрзо умире. Ово чудо су Сави приписали Првовенчани, Доментијан и Теодосије. Видети Историја, 298-299.

када је дан суботе свитао - Битка код Велбужда се одиграла 29. јула 1330. О бици, најчешће описиваној бици пре оне на Косовом пољу, видети П. Томац, "Велбушка битка", Војноисторијски гласник, 4, 1952, 99-111; Г. Шкрнванић, "Битка код Велбужда 28. VII 1330. године", Весник Војног музеја, 16, 1970 67-76.

силни македонски цар ... Даријем - Александар Македонски (владао 356-323. пре н. е.) створио је својим победама империју која се може сравнити са каснијом римском. Међу његовим противницима био је персијски краљ Дарије. Његови подвизи били су опевани у једном раном роману који је током средњега века био преведен на многе језике. За превод код Срба видети Р. Маринковић, Српски Александрида, св. 2, Београд 1985; иста, Српска Александрида: Историја основног текста, Београд 1969.

са сином својим младим краљем - Тј. са Стефаном Душаном, који је крунисан као млади краљ на крунисању Дечанскога, 6. јануара 1322. О положају младог краља видети М. Ивковић, "Установа .младог краља' у средњовековној Србији", Историски гласник, 3-4, 1957, 59-80.

као Исус Навин - Исус Навин (Јошуа, син Нунов). Наследио је Мојсија на путу Израелаца у земљи Ханан. Видети књиге Изл., Број. (4 Мојс.), и Исуса Навина.

река Струма ... пољска трава - Представе крваве реке и војника посечених као трава уобичајене с\ у средњовековним описима битака. Видети особито руске хронике, Слово о полку Игоровв, као и песме из Косовског циклуса.

силни ... Александар ... и Пором - О Александру и Дарију видети белешку горе. У Александриди, "Пор" је словенски облик за Парватака, индијског краља кога је Александар потукао 326. пре н. е.

у цркви св. мученика Георгија, у месту званом Нагоричкога - Видети белешку горе.

ка жени својој ... Марији - Друга жена Дечанског била је Марија Палеолог, ћерка Јована, братанца Андроника II, и Ирине, ћерке Теодора Метохнта. Прва жена Дечанског, Теодора, ћерка бугарског цара Смилца, умрла је убрзо по повратку из Цариграда. Венчање са Маријом обављено је у првој половини 1324.

нека вам је знано - Порука српском двору има облик званичне посланице ("нека вам је знано", "краљевство ми") и потврђује заузимање Стефана Немање и Саве, заштитника српске државе.

да поју параклисе - Словенски: "молепствије", од грчког "параклесис", особени облик литургијске молитве. Видети Трифуновић, Азбучник, 138-139.

поклисаре - Посланике, од грчке речи "апоклисиариос".

ка ... Ани - Прва жена Михаила Шишманића била је Ана, сестра Стефана Дечанског.

беше узео себи. жену од царског племена - Михаило је узео за жену Теодору Палеолог.

на ... Мраку - Округ Мрака налази се у долини Струме, у области данашњег Радомира.

цар грчки ... поче бежати - Андроник III Палеолог.

у место звано Извори - Тачно место Извора није одређено, највероватније је близу Радомира.

Стефан цар - "Стефан" је династичко име Немањића, коришћено од стране сваког владара Србије од Стефана Немање до цара Уроша, а употребљавано је било и у Бугарској да се покаже блискост бугарског двора са српским. Долази од грчке речи "о стефанос", онај који је крунисан. Крштено име старијег сина краљице Ане, сестре Дечанског, било је Јован, а име његовог брата Шишман. на онога другога непријатеља свога. грчкога цара - Андроник 111 Палеолог.

Велес ..,. Добрун - Ове поменуте градове освојио је Дечански; налазе се у долинама Вардара и Брегалице. Велес је данас Титов Велес. Редослед набрајања не одговара реду освајања. У ствари, Штип и Просек били су у српским рукама већ пре овог похода. Видети Т. Томоски, "Белешки по воениот поход на Андроник III во Македонија во 1330. год.", Годишен зборник, 16, 1964, 41-44.

сину громову - Апостоли Јован и његов брат Јаков су називани синови грома (Мк. 3, 17).

као и крепки Самсон - Самсон не само да је био јак, него је, након што га је Далила преварила и ослепила, успео да поврати снагу и порази своје непријатеље. Видети Суд. 17.

подигоше. ... храмове ... као шти се види - Владари немањићке династије градили су цркве-маузолеје у оквиру манастира. Владари и њихови маузолеји су: Стефан Немања - Студеница; Стефан Првовенчани - Жича; Владислав - Милешева; Урош - Сопоћани; Драгутин - Ђурђеви Ступови (обновљен); Милутин - Бањска; Дечански - Дечани;

Душан- Свети Архангели код Призрена.

како си се бринуо ... цркве - Овде Дечански помиње Милутинову цркву-маузолеј посвећену св. Стефану у манастиру Бањска, отпочету између 1312. и 1314. под надзором Данила, који је био у то време епископ Бањске.

на обали реке зване Бистрице - Сада се зове Дечанска Бистрица.

звано место славно Дечани - Манастир Дечани се налази на реци Дечанска Бистрица, 17 југозападно од Пећи. Најбоље дело о Дечанима је дело В. Петковића и Б. Бошковића, Манастир Дечани. I, II, Београд 1940, 1941. Видети такође Бурић, Фреске и Г. Суботић, "Прилог хронологији дечанског зидног сликарства", ЗРВИ, 20, 1981, 111-135.

састави хрчсовуље - Хрисовуља, од грчке речи "христос воулос", "златни печат" - едикт са златним печатом. Овде се односи на оснивачку повељу у којој оснивач помиње дарове, земљишта и прихедс манастира. Вилети П. Ивић и М. Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976.

о уставу - Верски законик и правилник по којему монах треба да живи. Такође типик.

пирг - Од грчке речи "пиргос"; утврђена много спратна кула са капелом на врху, понекад и на сваком спрату. .

дође му земљу зетску - О Душановој владавини у Зети видети Историја ЦГ, 69-73.

до града званога Скадра - На јужном крају Скадарског језера. У току средњега века Скадар је био седиште владара Зете.

на обали реке Дримца - Дримац је речица испод Скадра (данас Дринаси иди Кјири).

с оне стране реке Бојане - Бојана истиче из Скадарског језера према Јадранском мору и образује део данашње границе између Југославије и Алба није. С "друге стране" у овом случају значи на југу.

у ... двору званом Неродимље - Неродимље је било Немањино краљевско имање, које се састојало од дворова Пауни и Сврчин и тврбаве Петрич; налазило се у близини садашњег седа Неродимље иа Косову.

кад је свитао дан среда - Може се мислити да је то било 21. августа 1331. јер су вести да је Душан победио свога оца стигле у Дубровник 3. септембра 1331. Видети Историја, 510,

гкзсред горе Прозрака - Идентификоване ових планина није сигурно, мада би било логично претпоставити да су део Неродимских планина, јер опис битке означава место близу двора у Неродимљу.

у град звани Петрич - Видети белешку горе.

у славни град звани Звечан - Звечан је сматран једним од најјачих утврђења немањићке краљевине. Сада у рушевинама, изнад Титове Митровице. Видети В. Јовановић, "Средњовековни град Звечан", Старинар, 1965. 137-150. .-. .

овај ... краљ Урош III предаде дух свој Господу - околности под којима је Дечански умро остају неразјашњене. Овај писац назначује природну смрт. Остали писци тврде да је Душан свога оца убио (Григорије Цамблак, Guilliame Adam) или да неки од Душанових пратилаца сноси ту одговорност (Нићифор Григора).

Стефан краљ, син трећега Уроша

доброплодни ... изданак - Кроз житија краљева стално се провлачи овај симбол Немањине династије; произлази из описа Христа: Он је лоза и Бог који гаји лозу водећи рачуна о свакој грани што доноси плод, да би била што роднија са плодом. Видети Јн. 15, 1-5. Култ династије, који почиње са култом Стефана Немање и светог Саве, јача током XIII века - подвлачи се "светородност" владара. Симбол је сликарски представљен у првој половини XIV века на фресци Лоза или стабло Немањића. Дрво породице Немањића основано је на иконографији Јесејевог дрвета. Лоза Немањића представљена је у Грачаници, Пећи и Дечанима. О вези између Јесејевог дрвета II Лозе Немањића, видети 8. S. Ćurčić, "The Nemanjić Family Tree in Light of the Ancestral Cult in the Church of Joakim and Anna at Studenica", ЗРВИ, 14-15, 1973, 191-196. Видети и Ђурић, Фреске, passim.

у ... Сврчину - Видети белешку о Неродимљу.

славни празник Рођење пресвете Богородице - 8. септембар 1331.

у цркви светога Претече - Изгледа да нема остатака ове цркве посвећене св. Јовану Крститељу.

царски венац - Царска круна, али само у фигуративном смислу, јер круна симболично представља управу државом, а држава се у старој српској терминологији често назива "царство".

неки цар кир Андроник Палеолог - Андроник III Палеолог (1328-1341) био је син савладара Михаила IX (1294-1320) и унук Андроника II (1282-1328).

због ... разлога тога самога грчкога цара - Видети белешку горе (стр. 36).

један од царева земље бугарске - Михаило Шишманић.

пошто је био велики. рат -Битка на Велбужду.

пође тамо у унутрашњост грчкога царства - Ово може да се односи на Душаново прво војевање, када је освојио Струмицу, што помиње једино Нићифор Григора, видети Историја, 513. О Душановим победама на византијском подручју видети М. Динић, "За хронологију освајања византиских градова", ЗРВИ, 4, 1956, 1-10.

отишавши од некога места државе земље грчке - На овом походу Душан је већ освојио Охрид и Прилеп. Вероватно је да је из једног од ових градова кренуо према Содуну.

пошто се овај град ... имајући- Пре овога похода, у Душанов логор је дошао византијски племић Сиргијан, подржавши поражену страну у византијском грађанском рату (Андроника II). Он је Душану превео незадовољне византијске племиће и упознао га са односима у владајућим круговима. Можда су управо захваљујући Сиргијановим напорима неки људи у Солуну желели да потпадну под српску власт.

и тако учинише састанак - 26. августа 1334. Договор је био добродошао Душану из најмање два разлога: Андроник III је победио јер је успео да убије Сиргијана, а северна територија Србије је била нападнута од стране мађарског краља Карла Роберта (1308-1342).

град славни Костур - Данас Касторија у Грчкој. град Хлерин - Сада Флорина у Грчкој. град Железанац - Тврђава Сидирокастрон у Грчкој. град Воден - Данашња Едеса у Грчкој.

од угарскога краља Карла - Карло Роберт (1308- 1342).

када су прешли реку звану Дунав - Напад Карла Роберта десио се у рано лето 1335, видети Историја, 514-515

као и Мојсије Боговидац ... Амалика - Амалик је био унук Исава (Пост. 36) и његови потомци су настањивали Синај и Негев.' Мојсијевом интервенцијом, Исус Навин их је победио. Због непослушности Амалићана, Мојсије је објавио стално ратно стање Божје против њих (Изл. 17, 8-16). Писац јасно жели да Карла Роберта изједначи са Амалићанима.

са својим војницима - Уз своје сопствене војнике, Душан је вероватно имао јединице византијске војске, на бази уговора управо заклученог са Андроником III.

до места званога Жича - Манастир Жича, са црквом посвећеном Пантократору, близу ушћа Ибра у Западну Мораву, подигли су Стефан Првовенчани II његов син Радослав, уз помоћ светога Саве. Црква је започета 1210. а осликана после 1219, када је свети Сава постао архиепископ. Према повели, исписаној иа зиду, црква је одређена за седиште архиепископа, и место где ће се крунисати краљеви и постављати архиепископи, епископи и игумани. Архиепископ Арсеније је 1292. преместио седиште архиепископа у Пећ, где је остало све до 1766. Видети М. Кашанин, Б. Бошковић и П. Мијовић, Жича, Београд 1969;

В. Кораћ, "Свети Сава и програм рашког храма", Сава Немањић, Београд 1979, 231-244; В. Бурић, "Свети Сава и сликарство његовог доба", ЉШ; 245- 261.

Живот архиепископа Данила Другог

но ја грешни и недостојни слуга. његов... - Топос скромности био је уобичајен код средњовековних писаца.

био је син неких ... родитеља - Није познато ко су били Данилови родитељи. На основу ауторове изјаве у Житију архиепископа Јоаникија, да ће причати "колико сами знамо или смо слушали", претпостављало се да је Данилов отац био на двору краљице Јелене у Пилоту, куда су Јелена и Јоаникије прешли после абдикације краља Уроша I 1276. Постоје две основне потешкоће око ове хипотезе. Уобичајено је да се у средњовековној хагиографији говори на овај начин како би се осигурао ауторитет нарацији која следи. Друго, постоји разлог за сумњу да је Данило писао житије Јоаникијево (Данило, 23), у ком случају ниједна изјава аутора не мора да се припише самоме Данилу.

узе га ка себи... Стефан Урош - Краљ Милутин је Данила на двор позвао вероватно због његовог порекла, не због образованости.

у дом Свете Тројице ... Сопоћани - Краљ Урош је Сопоћане саградио за свој маузолеј-манастир током шездесетих година XIII века, видети В. Бурић, Сопоћани, Београд 1963.

у манастир ... место звано Кончул - Манастир Св. Николе код Кончула на Ибру близу Казновића, јужно од Рашке.

из руке преподобнога Николе - Титула "преподобни" означава да је Никола био игуман.

би му наречено име Данило монах - Не знамо крштено име Данилово, мада је, према обичају, могло почињати са "Д". У многим објављеним радовима, Б. Сп. Радојичић претпоставља, без доказа, име Десислав.

архиепископ Јевстатије Други - Јевстатије II је био архиепископ од почетка 1292. године до своје смрти, 16. августа 1309.

узе благослов ... тога манастира ... у коме беше - Да би напустио манастир или пак да би се преместио у други, монах је морао да добије сагласност игуманову. Данило је још увек био у манастиру Кончул.

оде ка ... Јевстатију - Данило је отишао у Пећ,седиште архиепископа.

мољењем и светим молитвама, бдењем и постом и рекама суза - Према источној монашкој пракси, описаној специјално у списима Јована Климакса, то су активности које воде у анђеоски живот. Упоредити поглавља 7, 14 и 27 код Климакса. За текст српског превода видети Свети Јован Лествичник, Лествица, Београд 1963, у преводу Д. Богдановића.

Хиландар ... није имао игумана - Данилово именовање за игумана Хиландара од стране краља Милутина и сабора, одржаног у Србији, било је у супротности са уобичајеним поступком по коме су свештена браћа Хиландара бирала игумана, као што је било неуобичајено и то да за игумана не буде изабран монах из Хиландара. Разлог за овај изузетни поступак није разјашњен.

И дошао је тамо у дом Пресвете - Данило је у Хиландар стигао најраније у другој половини 1305. Мошин-Пурковић верују да је 1306. или можда почетак 1307. највероватнији датум.

други Јевтимије пустиножитељ -- Аутор има у виду вероватно св. Јевтимија из Доње Арменије (377-473), који је после 411. основао многе манастире према правилима еремитским.

подигоше се многи народи - Данилов ученик овде започиње опис напада Каталонске компаније на Свету Гору. Коментари који следе базирани су на чланку М. Живојиновића, "Житије архиепископа Данила II као извор за ратовања Каталонске компаније", ЗРВИ, 19, 1980, 251-273. Рат Каталонске компаније против Византинаца почео је у априлу 1305.

ови ... дођоше са својим силама у Свету Гору - Први напади на Свету Гору били су у јулу и августу 1307.

А унутра у граду ... са женама. својима и децом - Утврђења Хиландара била су довољно јака да се одупру каталонским нападима. Византијски цар Андроник II упозорио је становнике Свете Горе о предстојећем каталонском нападу и саветовао је свима онима изван утврђених места да се преселе у њих. Видети Живојиновић, "Житије", 254.

цео такав многобројни народ за дуго времена хранио се од ... Хиландара - Нормалан поступак Каталонске компаније био је да, у случају да оружани напад не успе, образује опсаду. Није сигурно колико дуго су Каталонци опседали Хиландар, могуће неколико месеци.

Проведе на једном месту ... тога манастира три године и три месеца. - Ово је мало претеривање од стране Ученика. Живојиновић показује да је каталонско војевање трајало мање од две године, у времену 1307-1309.

И чини ли се ... најскареднијих - Ово упућује на извод из Јудејског рата Јосифа Флавија (37/38-око 101) писаног 75-79. н. е. Титус (39-81) је освојио Јерусалим пре избора за цара (79-81). Видети М. Мулић, "Отрражение ,Истории Иудейской войны Иосифа Флавия в древней сербской литературе", ТОДРЛ, XXIV, 1969, 108-111.

Фрузи, Турци, Јаси, Татари, Моговари и Каталани и остали миогоименити народи - Живојиновић, 253, показује да је Каталонска компанија била у ствари састављена само од Шпанаца и Турака. Израз Фрузи, од грчке речи "фрагкои" односи се на Франке а понекад, као овде, и на друге западњаке. Каталани (Кателанои) су Шпанци. Моговари или Амоговари (грч. Амогаварои) су тако названи због Латина који су тај термин употребљавали за пешадију. Тако се ове три речи односе па исту групу, Шпанце. Употреба Турци је јасна. Није било Јаса (Алана или Осетињана) или Татара у Каталонској компанији;

напротив, Јаси су били противници Каталонаца, борећи се на страни Византинаца а затим Бугара.

А када ови злолукави ... уништити га - Први напад на Хиландар, 1307, није био успешан. Када фронтални напад и опсада нису успели, Каталонска компанија је била приморана да се повуче у своје утврђење у Касандрији, да би ојачала снаге.

под рукама деце овога блаженога - Деца се често односи не на потомке већ на слуге, или, у овом случају, на војну пратњу.

које се не може сравнити ... свети град - Аутор наводи три случаја репресије и патњи из Светог писма. Ропство Јевреја у Египту је уобичајена тема у Светом писму, описује се у књигама постања и изласка. Уморство деце у Витлејему (Мт. 2, 16) наредио је Ирод (Херод) у намери да уништи дете Христа. Напад на Јерусалим од стране Халдејаца под Навукодоносором описан је у 4 Цар. 25.

после мало времена од одласка 'свих безбожника из Свете Торе - Нови напад на Хиландар и Св. Пантелејмон десио се 1309. Видети Живојиновић, 260.

у манастир руски ... ка духовном оцу - Руски манастир Св. Пантелејмон, или Стари Русик, на Светој Гори, основали су 1169. монаси из руског манастира Ксилурга. Играо је значајну улогу у развоју српског монаштва. Пре оснивања Хиландара, св. Сава је овде боравио, и у Ватопеду. Савремени Св. Пантелејмон саграђен је касније, после 1765. Видети Менднета, 83. Данилов духовни отац, монах који је био одговоран за Данилово верско напредовање, можда његов први учитељ, боравио је у то време у Св. Пантелејмону.

када је било време јутарњега пјенија - У зору.

овај блажени ходио је ... и појао часове - Постоји, у току дана, седам традиционалних "часова", има времена за црквене службе; почиње се од деветог часа (отприлике у 3 по подне), па се иде овим редом: вечерње (у сумрак), повечерије (после вечерња), полуноћница, јутарње - заједно са првим часом (у зору), трећи час (у 9 ујутро) и шести час (у подне). Видети Л. Мирковић, Православна литургија, 11/1, Београд 1982, 14-32.

стр. 98

наједанпут настаде међу њима велика узбуна и метеж - Ово се вероватно односи на несагласност између двојице воћа Каталонске компаније (Беренгар Рокафорт и Тибо Сепуа) која се десила у току зиме 1308/1309. Видети Живојиновић, 260.

у манастир светих Четрдесет Мученика... Ксиропотам - Манастир Ксиропотам је један од најстаријих од двадесет "владајућих манастира" на Светој Гори. Основан је вероватно у току владавине византијског цара Романа I Лекапена (920-944) и првобитно посвећен светитељу и мученику Никифору. Име потиче од грчког топонима који значи сува река. Претрпео је невоље крајем XII века, обновио га је св. Сава, после чега је посвећен празнику Четрдесет Мученика. И Доментијан и Теодосије помињу Савину обнову Ксиропотама. Видети Доментијан, 106; Теодосије, 67.

поменик - Књига у којој су исписана имена оних које треба поменути за време литургије.

стојаху у њој три године и три месеца - Према Живојиновићу, 263, напади су се понављали током 1307, 1308. и 1309, нешто мање од три године. Аутор је заокружио у потпуне трн године, а затим додао и добра три месеца.

Једини од њих ... крљу Урошу - Војске Каталонске компаније раздвојиле су се 1309: они предвођени Беренгаром Рокафортом пребачени су у Калабрију, док су они под Меликом прешли у службу краља Милутина. Видети Живојиновић, 267.

био је ухваћен, и сконча љутом смрћу - Меликови војници су се побунили, а Милутин је побуну угушио. Побуна је поменута у житију краља Милутина (Данило, 136-138) и у такозваној аутобиографији Милутиновој (Љ. Стојановић, Споменик СА, III. 1889, 22).

Халик са многим војницима ... одолети - Турци су се под Халилом (јот увек у коалицији са Каталонском компанијом) кретали кроз Тесалију, земљу влахиотску, и победили Ливадинске Франке у бици близу језера Копаис, 13. марта 1311. Видети Живојиновић, 268-269.

известивши се код грчкога цара ... и уништи их - После битке код језера Копаис, Турци, под Халилом, желели су да се врате кући, и намерили се да то учине преко Галипоља. Милутин је почетком 1312. послао српске војнике у Тракију. Подробније о томе видети Живојиновић, 269-272.

у ћелију светога Саве у месту званом Кареји - Св. Сава је испосницу у Кареји саградио 1199. или 1200. и написао типик за њу. О испосници видети С. Ненадовић, "Архитектура Хиландара. Цркве и параклиси", Хиландарски зборник, 3, 1974, 174-178. О типику видети Свети Сава, Сабрани списи, Београд 1986, 35-40 са коментаром Д. Богдановића; Л. Мирковић, "Скитски устави светог Саве", Браство, 28, 1934, 52-67.

Никодим - Никодим је након Данила био игуман Хиландара, али је архиепископ постао пре њега.

његов брат ... Стефан - Драгутин.

да узме његов престо и да га. даде сину својему Урошицу - Верује се да је уговором у Дежеву 1282. године Драгутин уступио престо Милутину, с тим да после Милутинове смрти буде враћен Драгутиновим потомцима. После повратка Стефана Дечанског из логора татарског кана Ногаја, а нарочито после венчања Милутиновог са византијском принцезом Симонидом (1299), споразум је изгубио вредност па је Драгутин водио грађански рат против Милутина да би повратио права за своје наследнике. Овај грађански рат је само посредно поменут у житијима Драгутина, Милутина и Јелене. Динић, "Однос", 65-67, дискутује о разлозима претпоставке да Драгутинов син Владислав треба да наследи Милутина, и тврди да се помен Урошица односи на почетак грађанског рата. Уопште о грађанском рату, видети Историја, 449-641; Динић "Однос".

славни манастир светога Стефана, често звано Бањска - Милутин је своју цркву-маузолеј, посвећену св. Стефану, започео у манастиру Бањска између 1312. и 1314.

када је. овај господин мој примио тај манастир, и би наречен Данило свеосвећени епископ - Изгледа да има неслагања између тврђења настављача који је завршио житије краља Милутина и Даниловог животописца. Први тврди (Данило, 141-142) да се, када је намеравао да подигне своју цркву-маузолеј, Милутин саветовао са својом мајком Јеленом, архиепископом Савом III, својим братом Стефаном (Драгутином) и Данилом, који је био епископ Бањске. Дакле, по њему, пре почетка градње цркве посвећене св. Стефану, Данило је већ био епископ и Драгутин је преговарао са Милутином. Данилов Ученик, међутим, помиње да је црква већ била подигнута пре краја грађанског рата и пре него што је Данило био изабран за епископа. Највероватније је да је Данило постао епископ на Милутиново тражење да би штитио краљевско благо, а затим да је учествовао у градњи цркве. Хронологија догађаја се не може са сигурношћу утврдити. Видети Динић, "Однос", 70, напомена 66, за дискусију о аргументима. У сваком случају, неслагање између података двају житија води до закључка да Данилов Ученик није био настављач који је завршио житије краља Милутина.

у ћутању живети - Контемплативан живот ћутања, или мира н тишине (грч. есихиа), био је тежња исихастичког монашког покрета, који је преовладао на Светој Гори током прве трећине XIV века. Овај одељак подржава хипотезу да је Данило био присталица исахизма.

учини ... краљ да св то место зове игуманија - Током раног XIV века постојала је тежња да се седишта старих епископија селе из манастирских у градске цркве и да се нове епископије оснивају у градовима. Вероватно је да се то само случајно десило у Бањској са одласком Данила.

по трећи пут пође к њему - Данило је ишао на Милутинов двор више од три пута чак и кад је већ постао калуђер: његов ученик помиње избор за игумана Хиландара, пут за време каталонског напада и проглашење за епископа Бањске. Ово би, у ствари, био четврти пут. Треба поменути да је то заиста био трећи пут како је Милутин позвао Данила.

иде у дом Светих Апостола - У Пећ.

Када је ту живео - Седиште епископије у Хуму био је манастир Св. Петра и Павла на реци Лим, али је Данило тамо провео кратко време. Видети Д. Слијепчевић, "Хумско-херцеговачка епархија н епископи (метрополити) од 1219. до краја XIX века", Богословље XIV, 1939, 270.

при престављењу његову и господин тај беше свету нашао - Милутин је умро на краљевском имању у Неродимљу крајем 1321. године. Видети Данило, 145-146.

пренесе са славом у ... манастир христољубивога - У Бањску.

прими престо син његов - Стефан Дечански је крунисан 6. јануара 1322.

преставио архиепископ Никодим - Прихваћено је да је Никодим умро 12. маја 1324.

у нарочити дан празника Ваздвижења Часнога Крста - 14. септембар (1324).

Григорије Богослов - Познат н као Григорије Назиански (око 330-око 390), епископ цариградски и писац, нарочито познат по својим словима. Његова дела су била веома радо читана у словенској средњовековној цркви, почев од времена Кирила II Методија.

епитрахиљи ,.. дипли и фелони - Делови црквене одежде.

Одигитрија Цариградска - Данило је ову цркву, као заветну, наменио Богородици Одигитрији, којој је била посвећена и једна црква у Цариграду. Видети Бурић, Фреске, 59-60. О свим градњама приписаним Данилу видети С. Радојчић, "Архиепископ Данило II н српска архитектура раног XIV века", Узори и дела старих српских уметника, Београд 1975, 195-210.

Постави устав у њој ... грчкога народа - Овај типик није сачуван. Чињеница да су службе у цркви обављали грчки монаси истиче Данилову приврженост цркви Богородице Одигитрије у Цариграду.

у једно здање начини две цркве - У унутрашњости цркве Успења Богородице налазе се две капеле, једна посвећена Јовану Крститељу (Претечи), а друга архиепископу Арсенију, Савином наследнику. О фрескама у капелама видети G. Babić, Les Chapelles annexes des eglises buzantines, Paris 1969, 137-138;

В. Бурић. "Историјске композиције у српском сликарству средњега века и њихове књижевне паралеле, III". ЗРВИ, XI, 1968, 99-103.

параклиси - Од грчке речи "параклесис" - "молепствије", известан број молитава за помоћ.

да сазида такву светлу припрату - О припрати коју је Данило саградио видети С. Радојчић, дело цитирано горе, и Бурић, Фреске, 59.

у дому Светих Апостола - У Пећ 11.

начинише му у приморју звона доброглисна - Данило је познавао многе уметнике из приморја, рецимо фра Вита из Котора, са којим је радио на изградњи Дечана. Видети Историја, 641-648.

Место свето ... звана Жича - О Жичи видети белешку у житију Душановом.

дуго је стојала у пустоши - Први напад на Жичу 1253. године био је од стране бугарских и куманских војника. Други напад Татара и Кумана уништио је готово све грађевине (1290).

архиепископ .Јевстатије Аруш - Прва обнова Жиче је обављена за време Јевстатија II (1292-1309).

у Магличу Граду ... у цркви св. Георгија - Тврђава Маглић, сада у рушевинама, налази се изнад реке Ибра.

У месту званом. Јелашци - Јелашци су близу Пећи.

место звано Лизица ... сазда цркву у име. ... Саве - Није остало никаквих трагова од ове цркве. Видети Петковић, Преглед, 174. Икономија је највероватније била управа црквене области.

поживе у светитељству ... четрнаест година и три месеца - Ова цифра није тачна: био је архиепископ од 14. септембра 1324. до 19. децембра 1337.

После овога светога Арсенија - Архиепископ Арсеније (1233-1362) умро је 1266, али је највероватније да се Сава II прихватио његових дужности када овај више није могао да их врши, односно 1263. или 1264.

брат... Уроша Првог - Сава II био је син Стефана Првовенчаног, рођен око 1200. или 1201, тако да је био брат не само Урошу I (1243-1276) него и Радославу (1227-1234) и Владиславу (1234-1243).

ту показа велико исправљање својега подвига - Између других обавеза, Сава II био је игуман хумски. Видети Слијепчевић, Историја, 155.

живео је у чину ... седам година - Сава II умро је 8. фебруара 1271, тако да је архиепископ постао најкасније у почетку 1264.

у дому Светих Апостола - Главна црква у Пећи посвећена је Св, Апостолима.

Ради неког случаја ... био је смењен - Због недостатка изворних података и краткотрајности Даниловог архиепископовања, немогуће је утврдити зашто је био повучен са положаја.

После овога светога Јевстатија - Архиепископ Јевстатије је умро 4. јануара 1286. Јаков се помиње као архиепископ у једном запису у пролеће 1286.

поживе ... држећи престо светога Саве шест година - Тачан датум Јаковљеве смрти није познат, али будући да је био архиепископ од почетка 1286, претпоставља се да је умро 1292.

неко време предржа ... кир Саве - Јевстатије II био је архиепископ од 1292. до смрти, 16. августа 1309, и помиње се неколико пута у житију Данила II.

Сава Трећи, архиепископ српски

постаде воћа ... Хиландара - Сава III био је игуман вероватно 1305-1306, иако о њему као игуману нема помена у другима изворима. Видети Мошин-Пурковић, 423-424.

би постављен епископом у ... Призрену - Није сигурно када је Сава III био призренски епископ, али вероватно око 1306. до 1309, када је постао архиепископ.

предржа осам година ... опет преће ка блаженству - Сава III је умро 26. јула 1316 - био је архиепископ мање од седам година.

све што се. догодило ... Стефана 'Уроша - Устоличење Никодима за архиепископа описано је у житију краља Милутина (Данило, 142-145), али се то једва може оценити као "потпуно". На пример, мада Данило помиње да је Никодим био у Хиландару у време свога устоличења, не наводи да је Никодим био игуман. Заиста, Никодим је наследио Данила као игуман (1311) - податак који помиње само Данилов Ученик.

поживе ... осам година - Никодим је постао архиепископ на Дан Духова (12. маја 1317), а умро, према прихваћеном схватању, 12. маја 1324, дакле, тачно седам година касније.

О постављењу првога патријарха српскога Јоаникија стр. 128 господин краљ Стефан - Стефан Душан.

постави свога логогета - Јоаникије је постао архиепископ 3. јануара 1338. Он је претходно био логотет (грч. логотхет), тј. главни администратор на Душановом двору. Није познато његово крштено име нити се зна ма шта о његовом претходном животу.

венча се на царство - Званично крунисање је обављено 16. априла 1346, али се Душан за цара прогласио крајем 1345, у Серу.

пребивао је у дому Спасову и украшавао је велику цркву - Ово се односи на Пећ, седиште архиепископије, чија је главна црква, посвећена Светим Апостолима, називана великом.

на Кармилу сазда цркву светога Илије - Кармил, Кармел, стрмина која се пружа југоисточно од садашње Ханфе; био је место многих светилишта, према Старом завету. На њему је вођена утакмица између пророка Илије и Балових свештеника (3 Цар. 18, 17-46). Остао је везан за име пророка Илије. Познат је као седиште многобројних монаха, и Латина и Грка, од времена Првог крсташког рата.

на Тавору цркву светога Николе -- Хришћанска традиција тврди да се Христово преображење (Мт. 17, 1) десило на планини Табор. За време византијске управе на планини је подигнута базилика, близу које је сада грчки православни манастир.

међу царем Стефана и међу краљем угарским - Мађарски краљ Лудовик I био је у Београду средином 1354. Није сигурно шта је био узрок овог напада, али се вероватно односи на личне амбиције Лудовика I а не на преговарања између Душана и римске курије. Видети Историја, 555.

на Пакларима - Није утврђено где је било то место, вероватно у северном делу Србије, куда је Душан отишао да се сретне са Лудовиком I. Врло је вероватно да је то било у области Рудника.

престави се у Полумиру у сутесци - Ово је у ствари Полумир на Ибру, северно од Ушћа. Видети Пурковић, Патријарси.

месеца септембра у трећи дан - 1354.

када је пребивао у дому Спасову - Видети белешку горе.

Цар Стефан венча се на царство - Душаново крунисање за цара било је за време Јоаникија, а не Саве: 16. априла 1346.

избра себи патријарха ... ни са благословом цариградскога патријарха - Литература о уздизању Душана за цара и Јоаникија за патријарха врло је опсежна. Видети Пурковић, Патријарси; Историја, 524-540.

од патријарха трновскига - Од бугарског патријарха Симеона.

од архиепископа охридскога - Звао се Никола.

тадањи патријарх ... кир Калист - Цароградски патријарх Калист (1350-1353, 1355-1363).

посла и одлучи - "Анатема" Калистова вероватно је послата 1350. Видети Историја, 530.

прими царство његов син Урош - Цар Урош V (1355-1371). О владавини Уроша видети Историја, 566-602; Р. Михаљчић, Крај српског царства, Београд 1975.

Кнез Лазар - Лазар Хребељановић је напустио двор цара Уроша 1365. и постепено повећавао своју моћ, најпре око свог двора у Прилепцу близу Новог Брда, а затим у Крушевцу. Он је предводио српску војску на Косову 1389. и погинуо је у бици. Видети О кнезу Аазару, Београд 1975.

Вукашин - Цар Урош дао је титулу краља Вукашину Мрњавчевићу, као свом савладару, 1365.

Угљеша - Брат Вукашина Мрњавчевића постао је деспот у Серу 1365. О Мрњавчевићима видети Историја, 584-592.

после овога ... тако скончаше - Обојица Мрњавчевића су погинули у Бици на Марици 1371. О тој бици видсти Историја, 593-602.

старац кир Исаија - Исаија је био из угледне породице из околине Липљана; постао је калуђер у Осоговском манастиру, пре одласка на Свегу Гору. Много година провео је у Хиландару, био игуман обновљеног манастира Св. Пантелејмона, а неколико година живео је на Угљешином двору у Серу, и путовао по Србији. Осим дипломатскнх настојања ради измирења српске и грчке цркве, био је активан на пољу књижевности и архитектуре. Видети Пурковић, Патријарси, 82-86 и даље. О његовој књижевној активности видетн Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 1980, 188- 189. О измирењу цркава, видети Д. Богдановић, "Измирење српске и византијске цркве", О кнезу Аазару, Београд 1975, 81-91.

ово неразрешено зло - Нерешена шизма између српске цркве и цариградског патријарха.

Никодима тумача речи - Никодим Грчић (Тисмански) био је преводилац између Грка и Срба.

старој царици кир Јелисавети - Јелени, удовици

Душановој и мајци цара Уроша, тада монахињи Јелисавети.

Калојан Палеолог - Јован Палеолог (1341-1391).

син његов кир Манојло - Манојло Палеолог (1391- 1425) био је савладар 1373-1391.

патријарх кир Филотеј - Филотеј Кокин (1354-1355, 1364-1376).

написаше за потврду синђелију - Коначни текст овога акта није сачуван.

После овога дођоше ... патријарха - Д. Богдановић у Историја, II, 1982, 13-14, сматра да су делегати патријарха цариградског, Матеј и Мојсеј, дошли, почетком 1375. да учествују у званичном измирењу српске и грчке цркве, и остали на миропомазаљу новога српског патријарха. Како нису били епископи, нису имали права да служе на служби, већ само да присуствују.

свештени Кајафа - Виши јеврејски судија који је председавао на Христовом суђењу.

по заповести ... Бурћа - Ђурђе Балшић је тада владао у областима око Пећи.

овога ... Јефрем - Бугарин по пореклу, Јефрем је живео у Хиландару а у Србију је дошао преко Бугарске. Много година живео је као испосник близу Дечана и Пећи, за које време је написао Канон Христу, Канон Богородици и Канон Цару, и 170 осмогласних стихира у четири збирке. О Јефрему и његовом књижевном раду видети Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 1980, 182-184. Јефрем је био патријарх 1375-1379. и поново 1389-1392. Умро је око 1400, а ускоро је епископ Марко Пећки написао хагиографско дело о њему. Текст Марконог дела издао је Б. Трифуновић, "Житије светог патријарха Јеврема од епископа Марка", Анали ФФ, 7, 1967, 67-74. Модерни превод и коментари у збирци Шест писаца XIV века.

године 6884 - 1375, према византијском календару.

на дан успомене ... Дионисија Ареопагита - Дионисије је био члан суда који је судио апостолу Павлу (Д. ап. 17, 34). Суђење је одржано у Ареопагасу (грч. брдо Ареса) у Атнни. Он је рано прешао у хришћанство и постао мученик.