Felix Naissus kao Phoenix Photographicus

Када се жири, једне узорно организоване фотографске изложбе, нађе пред одлуком да награди, најпре, најуспешније ауторске колекције, а пред њим је петнаест изванредних колекција, тада коначну одлуку треба прихватити, пре свега као став жирија. Надам се и очекујем да ће публика радо прихватити снажно и сигурно наметнут ауторски избор тема које ће остати печат ове изложбе: Пејзаж и поетизовани акт.

Узалуд ће бити примедбе стручне критике да је највећи број ових фотографија могао бити актуелан и пре двадесет пет, али и кроз двадесет пет година. Јер, недостаје им ововременост, елементарна документарност као основна бит сваке фотографије над којом се очекује да аутор естетизује и артикулише сопствени став.

Узалудне, јер су поруке аутора јасне: Овај и овакав живот има потребу да се оплемени ванвременским темама и поетизованом лепотом.

Ако то могу и умеју да фотографски зрело учине млади аутори, као на овој изложби, то је више него довољно за један упечатљив доживљај и свакако културни догађај.

Нешто слично нисам видео ни као члан жирија, ни као аутор у неколико протеклих година. У оваквом тематском и младалачком окружењу, свеже и снажно је деловала и трећенаграђена лајф-колекција Д. Меденице, са новим беспрекорно урађеним изложбеним копијама које указују на обавезујуће поштовање и организатора и публике од стране аутора. И жири је, скоро од почетка до краја доследно поштовао овакав гест кроз целу изложбу, са свесним ставом да су данашње изложбе, па и ова, пре свега један могући пресек савременог стваралаштва, али и са елементарним занатским захтевом сваке нове поставке: Старо рухо старих фотографија треба оставити у личној архиви да сачека неку ретроспективу.

Изузетно достојна пажња организатора према пристиглим радовима, јасни циљеви које желе постићи овом изложбом, недвосмислено артикулисано очекивање да им жири у том прегнућу стручно и одговорно помогне, а потом доследно и до краја ничим нарушена пуна слобода у избору и одлучивању дају ми право да пренесем једногласан став жирија: Ово жирирање је за нас био празник у част фотографије!

Ако су (а, јесу) млади организатори до сада учили од других, сада су стасали да са другима стоје, најскромније речено - равноправно, али са сигурношћу да су њихова искуства драгоцена и за друге. Сигуран сам да је у свему немерив утицај и стално присуство два врхунска професионалца, уметника, али изнад свега несебична учитеља у клубу Филмске омладине Ниш: Миодрага Миладиновића и Ивана Радовића.

Спој њиховог искуства и жар младалачког прегалаштва, дају основу мојем сазнању назначеном у наслову: Нишлије су васпоставиле најлепше узоре стручно-организационог рада на здравим основама сопствених стваралачких и организационих снага, а себи примереним искуствима других, да са ведрином можемо препоручити новокомпоновани новолатински говор као (не)моћно средство објашњења ове изложбе. Хвала им да су тај дар подарили пре свега својим суграђанима, али и свим ауторима из Фото савеза Југославије који су томе допринели.

02.10.2001. године, у Нишу

Милинко Б. Стефановић, МФФСЈ,
председник ФСЈ