Južnoslovenski pozorišni tandem

Dva nova pozorišna imena: reditelj Goran Trenčovski i dramaturg Zoran Stefanović o zajedničkoj legitimaciji – predstavi "Slovenski Orfej", koja će u oktobru gostovati u Beogradu

Na nedavnom festivalu "Dojranska rukovanja" premijerno je izveden tekst Zorana Stefanovića "Slovenski Orfej", u režiji Gorana Trenčovskog. Predstava ocenjena kao veoma uspešna, u izvođenju ansambla Narodnog teatra "Anton Panov" iz Strumice i grupe mladih glumaca, tokom septembra biće igrana u Skoplju na Festivalu mladog otvorenog teatra, a početkom oktobra, verovatno, na nekoj od scena u Beogradu, možda, na Kalemegdanu.

U ovoj saradnji Zorana Stefanovića, beogradskog studenta dramaturgije, i reditelja Gorana Trenčovskog, pozorišni hroničari su prepoznali pozorišni tandem koji ima budućnost, a u njihovoj zajedničkoj predstavi naslutili potpuno novo pozorište na našim prostorima. Njihova imena prate samo pohvale.

Goran Trenčovski je diplomirao u klasi Bore Draškovića na Akademiji u Novom Sadu, na odseku za intermedijalnu režiju, sa predstavom "Kralj igre" S. Beketa, u decembru 1991. godine, na sceni Makedonskog narodnog teatra u Skoplju. Tokom šest meseci režirao je još tri predstave: Vitkijevičevu "Vodenu koku" (južnoslovensko praizvođenje u Strumici), "Zvučne slike" za koju je kao autor i reditelj Trenčovski nagrađen na festivalu u Prilepu, i "Slovenskog Orfeja".

Zoran Stefanović će četvrtu godinu studija na odseku dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu pohađati kod Slobodana Selenića (prethodni profesori su mu bili Vlada Stamenković i Gordan Mihić). Sarađuje na TV, na seriji "Janusovo lice istorije".

"Slovenski Orfej", njihova zajednička autorsko-rediteljska legitimacija, zasniva se na Orfejevoj tragediji, viđenoj kroz slovensku prizmu. Otkriva veze između čoveka-umetnika i čoveka-ideologa. Odsjaj je protivurečnosti i razilaženja, vojnih i političkih sudara, previranja, slabosti i poroka na Balkanu. I kako je jedan kritičar zapisao, gledaocu ruši iluziju da je uspeo da pobegne od pakla koji besomučno, duhovno .i fizički razara naše urbane predele.

- "Slovenski Orfej" je apokrifna verzija mita o Orfeju povezana sa balkanskim i slovenskim mitovima i ritualima i, istovremeno, sa jakim savremenim konotacijama, ali predstava u kojoj se ne vuče ni na jednu stranu. Niko ne može da je svojata, objašnjava Zoran Stefanović.

Novi teatar za koji se zalažu Stefanović i Trenčovski zasniva se na balkanskim i slovenskim estetskim kodovima.

- Pokušavamo da ostvarimo spoj antičkog i popularnog, folklornog teatra, a da pri tom ne budemo anahroni. Želimo moderno, snažno pozorište. Živimo u vreme medijskih senzacija i takve predstave želimo da realizujemo, rekao je Trenčovski.

Goran Trenčovski smatra da "Slovenski Orfej" spada u kategoriju apokaliptičnog pozorišta, da u potpunosti odražava vreme i zbivanja na našem južnoslovenskom prostoru. Na tekući repertoar u našim prostorima gleda kao na "bljutavu klasiku", u kojem nema ničeg podsticajnog za pravog stvaraoca. Pozorišta su okupirana prevaziđenim, perifernim tekstovima i komadima. Iako publika hrli u pozorište, ona je, zapravo, potcenjena, jer ono što joj se nudi je jalovo američko pozorište i sa stanovišta pozorišne istorije - beznačajno. U proteklih nekoliko sezona jedine značajne predstave, po njemu, bile su "Dozivanje ptica", "Buđenje proleća" i "Pozorišne iluzije". Ostalo je konvencionalno i staromodno.

Oni veruju u ono što rade, veruju da njihovo vreme tek dolazi i nema barijera, blokada i podela koje mogu zaustaviti njihove planove o tri buduće predstave do 1993. godine. Prvi sledeći projekat je "Kabare u Plavom Bejrutu". I nadaju se podršci.

B.[ranislava] Džunov

• Glavna strana • Slovenski Orfej - pozorišna drama • Slovenski Orfej - radio-drama•
• Hronologija • Recenzije • Bibliografija, teatrografija... • Dokumenti •
• O Orfeju u mitu i umetnosti • Linkovi • Projekat Rastko • Srpsko pozorište i drama•