Уводне напомене

Речник драмске режије као Именик основних појмова драмске режије, настао на темељу богате грађе Анкете "Сцене" о феномену режије од 1977 до 1982 (Сцена, часопис за позоришну уметност, Стеријино позорје, Нови Сад, 1977-1982. Овде се објављује избор из Анкете, као део мојих позоришних истраживања феномена режије. Напомена: Р. Л.), у којој је суделовало 14 угледних редитеља, различитих генерација, с југословенског позоришног простора: Мата Милошевић, др Хуго Клајн, Димитар Кјостаров, Славко Јан, Димитрије Ђурковић, Мирослав Беловић, Георгиј Паро, Божидар Виолић, Јован Путник, Миле Корун, Бранко Плеша, Боро Драшковић, Дејан Мијач и Коста Спаић (по реду објављивања у "Сцени").

Анкетирани су писмено или усмено одговарали на бројна питања општег, посебног и појединачног карактера о драмској режији. Велики број питања, посебно теоријског и историјског карактера, остао је без одговора. Анкетирани редитељи најрадије су одговарали на питања о свом искуству у процесима режије (за столом, на читаћим пробама, у простору, на мизансценским пробама, као и о редитељско-глумачкој сарадњи), као и свом односу према драмском тексту и његовој сценској реализацији.

С циљем да Анкету учиним прегледном и функционалном одлучио сам се за форму Речника, који ће читаоцу омогућити да у обиљу изјава и ставова редитеља о режији брзо и једноставно, пронађе тражене одреднице.

Обимну грађу о основним појмовима позоришне режије, у исказима редитеља о режији, систематизовао у девет тематских целина, мада сам свестан да се питања, као и одговори, претапају, додирују - као што се, иначе, основни проблеми режије теоријски, практично или пропедеутички прожимају, па је тешко утврдити њихове границе. Надам се да ће читалац, не само стручни и посвећени театролог, већ и љубитељ позоришта моћи успешно да савлађује богата значења драмске режије, и да успостави референцијални однос између Речника драмске режије и студије Југословенска драмска режије - теорија и историја, пракса, пропедеутика.

Девет тематских целина чине грађу Речника драмске режије:

I Феномен драмске режије

Феномен режије, Порекло режије, Појам редитељ и режија, Дефиниција режије, Задатак редитеља, Суштина режије, Режија у свакидашњем животу, Опредељење за режију, Положај редитеља.

II Процеси драмске режије

Припрема режије, Избор режије, Редитељско читање, Први утисци, Режија драмског текста, Процеси режије, Техника режије, Редитељски рукопис, Редитељски театар, Допринос режије савременој драми, Редитељска концепција, Редитељски метод, Редитељска порука, Основна идеја представе, Режија и драматургија, Редитељ сопствени драматург.

III Редитељско-глумачка сарадња

Подела улога, Режија и глума, Припремање глумца, Редитељска експликација, Читаће пробе, Увођење глумца у улогу, Режија и дикција, Мизансцен, Режија масовки, Режија акционих група, Корежија, Колективна режија, Композиција представе.

IV Аспекти драмске режије

Естетика режије, Етика режије, Редитељска логика, Режија и време, Режија и музика, Интермедијална режија, Експериментална режија, Интегрална режија, Режија и сан, Режија и психологија, Режија и психоанализа, Режија и игра, Режија и сценографија, Режија и костимографија, Уметнички сарадници режије, Режија и сценска техника, Режија и организација, Редитељ - управник позоришта, Режија и публика, Режија и критика, Режија као друштвена делатност, Режија и политика.

V Редитељске личности и појаве

Станиславски, Париски картел редитеља, Ракитин, Исаиловић, Гавела, Гавела и Ступица, Ступица, Милошевић, Танхофер, Клајн, Афрић, Јан као педагог режије, Ракитин - Ханауска - Шуваковић, Путников систем режије, Загребачки картел редитеља, Новосадска позоришна режија, Стил новосадске позоришне режије, Беловићеви драмски педагози, Паро у САД, Драшковићеве режије у ЈДП, Редитељска остварења.

VI Режија класичног репертоара

Режија класичних дела, Режија Шекспира, Режија Молијера, Милошевићеве режије Молијера, Режија "Учених жена", Comedie-Francaise , Burgtheater , Режија Стерије, Режија Нушића, Режија Цанкара.

VII Југословенска драмска режија

Југословенска драмска режија, Рецепција југословенске режије, Српска модерна режија, Хрватска и југословенска режија, Режија у словеначком театру, Режија у македонском театру, Режија у ЈДП, Редитељска гостовања у Европи, Амбијентална режија на југословенском позоришном простору.

VIII Пропедеутика драмске режије

Пропедеутика драмске режије.

IX Научно истраживање режије

Рефлексије о режији, Парадокс о редитељу, Својства редитеља, Режија жанрова, Динамизам режије, Литература о режији, Научно истраживање режије, Метод научног истраживања режије, Теорија и пракса режије, Општа теорија режије, Књига режије, Основни проблеми режије, Анкета о режији, Есеји о режији, Редитељи визионари, Аутономија редитеља, Режија и стварност, Нове тенденције режије, Куда иде режија?, Будућност режије.

Речник драмске режије закључују Белешке о редитељима - учесницима у Анкети "Сцене" о феномену режије (1977-1982), као и фотоси редитеља учесника Анкете.

Речник садржи 121 појам: I - 9; II - 16; III - 13; IV - 22; V - 21; VI - 10; VII - 9; VIII -1; IX - 20.

О анкетном естетичком истраживању феномена драмске режије, методологији, предмету и средствима остваривања овог научног пројекта најбоље ће посведочити аутентично писмо редитеља Милета Коруна аутору Анкете, упућено из Љубљане 19. 2. 1979, које овде у целини цитирам:

"Драги колега, вероватно сте одмах приметили да нисам одговорио на сва питања. Нисам могао. Или ми није пало ништа мудро на ум, или је пак проблематика била сувише сложена, а да поједностављујем нисам хтео. Или пак нисам знао да одговорим. Било је доста таквих питања. А избегавао сам и одговоре о ширим одређењима "коруновштине", као и о утицају и о одјеку мога рада. Не из лажне скромности, него зато што је читава та ствар врло релативна, тешко доказива и, за мене, мало важна. Можда је неко на основу одговора закључио како ме, ето, у последње време мало интересују збивања у широј средини. Али то није баш тако. Али је тачно да ме много више интересује збивање у самом средишту позоришта, у глумцу, у језику, покрету... Ко једном продре у занимљивост ових светова - а сваки елеменат театра је свет за себе - тај тешко потом излази опет напоље. Уосталом: и зашто би? У последње време сам се у целини посветио проблематици глумчевог доживљавања. И можда ме се све остало доима више споља и благо. Али то је већ друга прича, која више не спада у анкету. Захваљујем вам се на стрпљењу са којим сте примали моје појединачне одговоре у ратама.(...)"

Године истраживања феномена драмске режије на југословенском позоришном простору за аутора су представљале изузетан научно-истраживачки подстицај у трагању за естетиком режије. Древна вештина постављања питања, еротематика, основа је овог дијалошког именика основних појмова драмске режије.

С том намером аутор је сачинио Речник драмске режије заснован на естетичким сведочанствима савремених југословенских редитеља о режији. Lege artis јесте право уметника да суде, али и да сведоче о својој уметности. Ars longa - vita brevis!

Post scriptum

Свим учесницима у Анкети аутор и овом приликом изражава дужну захвалност за суделовање у овом научно-истраживачком пројекту. Не мању захвалност аутор дугује тадашњем Уредништву "Сцене", на челу с др Петром Марјановићем, без чије свесрдне помоћи не би био могућан овај естетички подухват.

// Пројекат Растко / Драма и позориште / Речник драмске режије //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]